Poreski tretman prihoda iz inostranstva fizičkih lica rezidenata i nerezidenata
PORESKI TRETMAN PRIHODA
IZ INOSTRASTVA FIZIČKIH LICA
REZIDENATA I NEREZIDENATA
– obaveze bivših rezidenata Srbije –
Razvoj nauke, tehnike i tehnologije, odnosno treće industrijske revolucije, kao i u slučaju prve dve, nužno je vodio migraciji radne snage. Doduše, ova poslednja revolucija umnogom je uticala da se migracija odvija u obrnutom smeru, tačnije razvoj inoformativnih tehnologija omogućio je da mnogi imaju mogućnost rada sa bilo kog mesta u svetu.
Informacione tehologije su urušile mnoge granice, prihode možete ostvariti gde god da se nalazite i ma koliko bili udaljeni od matične firme. Ostaje samo otvoreno pitanje kome se plaća „danak“ civilizacijskom napretku? Ovo pitanje je poteklo od poreskih sistema mnogih država inicirano od strane tzv. digitalnih nomada. Ujedno to je nametnulo i razmišljanje mnogih koliko i da li smo i gde obavezni da plaćamo porez.
Negde u drugoj polovini 2020. godine Poreska uprava Republike Srbije iznela je u javnost visoku stopu nepoštovanja poreskih propisa i to na osnovu raspoloživih podataka o uplatama iz inostranstva. Poreska uprava je jednostavno napravila upoređenje podataka dobijenih od NBS sa podnetim poreskim prijavama o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika i ustanovila visoku stopu nepoštovanja poreskih propisa.
Pod nepoštovanjem poreskih propisa se pre svega misli na to da fizička lica koja su ostvarila određene prihode od nerezidentnih isplatioca nisu prijavljivala te prihode Poreskoj upravi, odnosno, nisu podnosila poreske prijave i obračunavala pripadajuće poreze i doprinose samooporezivanjem.
Poreska uprava je putem saopštenja pozvala navedena fizička lica da prijave tako ostvarene prihode i plate pripadajući porez i doprinose pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, kako bi se izbegla eventualna prekršajna odgovornost.
Ovo saopštenje su mnogi smatrali da se odnosi samo na freelacere, međutim treba imati u vidi da se ovo odnosi na sva fizička lica, i rezidenteinerezidente, za imovinu i dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i to se pre svega misli na:
– porezom na imovinu,
– porezom na nasleđe i poklon,
– porezom na prenos apsolutnih prava
– godišnjim porezom na dohodak
– dividendama i
– ostalim prihodima iz inostrastva
Znači da je vrlo bitno utvrditi u kojim slučajevima se fizičko lice smatra obveznikom plaćanja poreza i doprnosa na prihode koje ostvare od inostranog isplatioca. U obavezi su da podnesu poresku prijavu samooporezivanjem i to na obrascu PP OPO.
Međutim, u Srbiji godišnje oko 2.000 građana podnese zahtev za raskid sa otadžbinom, najčešće zbog uslova ograničenja ili zabrane dvojnog državljanstva koje postoji u zemljama njihovog boravka. Pravne posledice prestanka družavljanstva Srbije se odnose na mnoge segmente života:
– prijava boravka u MUP-u,
– poreski položaj,
– nasleđivanje, sticanje ili otuđenje imovine,
– transfer novca u inostrastvo i bankovne račune i sl.
Za nas je interesantan njihov poreski tretmana, a on je isti kao za sva strana fizička lica. Ovo znači da ukoliko su obveznici bilo kojeg o prethodno navedenih poreza u Srbiji moraju imati PIB (poreski identifikacioni broj). PIB im je neophodan u svim pitanjima koja se tiču nasledstva, prometa nepoketnosti, kako kupoprdaje tako i poklona. PIB izdaje Ministarstvo finansija. I ono što svakako treba naglasiti jeste da ova fizička lice ne mogu ostvarivati olakšice kod poreza na imovina po osnovu prebivališta koje su imali kao državljani Srbije.
Kao i do sada za sve Vaše nedoumice i pitanja u vezi sa ovom i drugim temama na raspolaganju Vam je TIM CREATIVE FINANCE.
