decembar 2020 - Creative Finance

Pratite svakodnevna dešavanja iz sveta Kreativnih Finansija.
22 decembra, 2020
likvidacija.png

Likvidacija doo je oblik prestanka rada privrednog društva koja se sprovodi kada privredno društvo nema dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza.  Postupak likvidacije privrednog društva je pod kontrolom članova društva, za razliku od stečaja koji je pod kontrolom stečajnog suda.

Zakon o privrednim društvima razlikuje dve vrste likvidacije.

Prvo, likvidaciju društva na osnovu odluke članova društva. Reč je o dobrovoljnoj likvidaciji. Drugo, prinudnu likvidaciju koja se sprovodi u zakonom propisanim slučajevima, nezavisno od volje vlasnika.

Likvidacija privrednog društva je složen postupak, jer ima više nivoa 

  • pravni
  • računovodstveni
  • finansijski 
  • poreski 
  • bankarski i dr.

 Iz tog razloga, i više Zakona uređuju postupak likvidacije.

 

Početak likvidacije

 

Zakon o privrednim društvima izričito propisuje da likvidacija privrednog društva počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije kod Agencije za privredne registre.

Odluku o likvidaciji privrednog društva donosi skupština društva. Ta odluka se donosi:

– jednoglasnom odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno, u slučaju ortačkog društva,

– odlukom skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću u skladu Zakona o privrednim društvima,

– odlukom skupštine akcionara u skladu Zakona o privrednim društvima.

Kada je u pitanju sadržina predmetne odluke, između ostalog, izričito se mora navesti da se nad društvom otvara likvidacija. Ovom odlukom se mora imenovati i tzv. likvidacioni upravnik. Pored ovog, odluka mora sadržati i druge normirane elemente.

Registraciona prijava pokretanja postupka likvidacije (registracija odluke i objavljivanje oglasa) se podnosi Agenciji za privredne registre. Uz ovu prijavu prilaže se:

– odluka o pokretanju postupka likvidacije,

– potpis likvidacionog upravnika overen od nadležnog organa overe, ako to lice nije registrovani zastupnik društva,

– dokaz o uplati naknade APR-u za upis pokretanja postupka likvidacije 

Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se u trajanju od 90 dana na internet stranici registra privrednih subjekata.

 

Posledice otvaranja postupka likvidacije

 

Nakon pokretanja postupka likvidacije, poslovno ime privrednog društva se menja tako što se u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima unosi oznaka u likvidaciji.

U postupku likvidacije delatnosti i poslove privrednog društva vodi likvidacioni upravnik. Članovi društva su slobodni da za likvidacionog upravnika odrede lice koje je unutar društva ili neko eksterno lice. Imenovanje, razrešenje i ostavka likvidacionog upravnika se takođe registruje u skladu sa Zakonom o registraciji. 

Likvidacioni upravnik za vreme dok traje postupak likvidacije društva, može preduzimati sledeće aktivnosti:

-vršiti radnje na okončanju poslova započetih pre početka likvidacije,

-preduzima radnje potrebne za sprovođenje likvidacije, kao što su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata potraživanja,

-vrši druge poslove neophodne radi sprovođenja likvidacije društva.

Postupak likvidacije utiče na poslovnu sposobnost privrednog društva. Poslove koje likvidacioni upravnik može da preduzima su namenski i vezani su za smisao u svrhu likvidacije.

U postupku likvidacije privrednog društva ne plaćaju se dividende niti se imovina društva raspodeljuje ortacima, članovima ili akcionarima pre plaćanja svih potraživanja poverilaca.

Takođe, društvo u likvidaciji ne može da menja pravnu formu, niti da učestvuje u statusnoj promeni, osim ako se likvidacija ili statusna promena sprovodi kao mera reorganizacije u skladu sa Zakonom kojim se uređuje stečaj.

Likvidacioni upravnik je dužan da  poveriocima uputi i pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije društva, najkasnije u roku od 15 dana od dana početka likvidacije društva.  

Društvo je dužno da sve prispele prijave potraživanja evidentira u listu prijavljenih potraživanja i da sačini listu priznatih i osporenih potraživanja. Društvo može, u roku od 30 dana od dana prijema prijave potraživanja, osporiti potraživanje poverioca, u kom slučaju je obavezno da o tome u istom roku obavesti poverioca uz obrazloženje osporavanja potraživanja.

Potraživanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okončanja likvidacije. Formira se likvidaciona masa evidentiranjem svih potraživanja i obaveza.

Imovina privrednog društva koja preostane posle izmirenja svih obaveza društva (likvidacioni ostatak) raspodeljuje se članovima društva srazmerno njihovim udelima ili akcijama, osim ako šta drugo nije određeno osnivačkim aktom ili statutom.

Likvidacioni upravnik podnosi registracionu prijavu brisanja iz registra uz koju prilaže:

-odluku društva o okončanju postupka likvidacije,

-izveštaj o sprovedenoj likvidaciji,

-izjavu da su sve obaveze društva po osnovu prijavljenih potraživanja izmirene u potpunosti i da se protiv društva ne vode drugi postupci,

-odluku o podeli likvidacionog ostatka društva,

-odluku društva o licu kome se poslovne knjige i dokumenta poveravaju na čuvanje ili izjava likvidacionog upravnika o imenu i adresi tog lica.

Danom okončanja postupka likvidacije smatra se dan naveden u rešenju o okončanju postupka likvidacije, koje izdaje Agencija za privredne registre.

Po okončanju postupka likvidacije, likvidacioni upravnik obaveštava banku o tome i dostavlja rešenje Agencije za privredne registre o brisanju privrednog društva iz Registra, nakon čega banka gasi račun.

 

Likvidacioni izveštaji i bilansi

 

Likvidacioni upravnik je obavezan da u roku od 30 dana od dana početka likvidacije sastavi početni likvidacioni bilans kao vanredni finansijski izveštaj u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, i podnose ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje, dok su isti dužni da ga u roku od 30 dana od dana podnošenja usvoje. U skladu sa  Zakona o računovodstvu i reviziji pravna lica, odnosno preduzetnici koji sastavljaju vanredne finansijske izveštaje dužni su da ih dostave Agenciji u roku od 60 dana od dana kada su ti izveštaji sastavljeni. 

Ako se iz početnog likvidacionog bilansa utvrdi da imovina društva nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca (prezaduženost), likvidacioni upravnik je dužan da nadležnom sudu podnese predlog za pokretanje stečaja u roku od 15 dana od dana sastavljanja početnog likvidacionog bilansa.

Likvidacioni upravnik ne može otpočeti sa plaćanjima radi namirenja poverilaca niti sa isplatama članovima društva pre registracije početnog likvidacionog izveštaja, osim plaćanja obaveza iz tekućeg poslovanja društva. 

Ukoliko postupak likvidacije nije okončan u godini u kojoj je pokrenut, već je prenet u narednu godinu, privredno društvo sastavlja i vanredni finansijski izveštaj sa stanjem na dan 31. decembra i pri tom prikazuje objedinjeno podatke za ceo izveštajni period (za period od 1. januara do 31. decembra). Na sve obrasce finansijskih izveštaja stavlja se naznaka u “likvidaciji”.

Završni likvidacioni bilans sastavlja se kao vanredni finansijski izveštaj i dostavlja se Agenciji u roku od 60 dana od dana kada su ti izveštaji sastavljeni.

 

Zaključak

 

Likvidacija društva predstavlja oblik prestanka privrednog društva koja se sprovodi kada privredno društvo nema dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza. 

Nakon izmirenja svih obaveza, preostala imovina privrednog društva se raspoređuje članovima društva srazmerno njihovim udelima. Članovi društva donose odluku o okončanju likvidacije, nakon čega se privredno društvo briše iz registra privrednih subjekata. Pored privrednopravnog aspekta, likvidacija ima i poreski, računovodstveni i bankarski aspekt.

Postupak je složen i treba ga podeliti u faze i sagledati obaveze u pogledu izrade potrebe dokumentacije u zadatim rokovima.

Odluka o čuvanju poslovnih knjiga i dokumenta društva se čuvaju u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa, a ime i adresa lica kome su poslovne knjige i dokumenta povereni na čuvanje se registruju. 


15 decembra, 2020
analiza-troskova.jpg

Godina koja je na izmaku ostaće, verovatno, zapamćena kao godina u kojoj se svet stavljen na iskušenje zbog borbe sa korona virusom. Dubina problema, dalekosežnost posledica i obuhvatnost „inficiranosti“ na sve segmente života tek će se sagledavati u narednim periodima. Ono što je već sada izvesno da su mnogi privredni subjekti imali brojne teškoće tokom poslovanja u ovoj godini, što će se zasigurno odraziti na rezultat poslovanja.  

Osnovni cilj svakog poslovanja je maksimizacija rezultata. S obzirom da je profit razlika između prihoda i rashoda poslovanja, od njihovog pravilnog sagledavanja zavisi i uspešnost našeg poslovanja. Postupci kojima što pravilnije sagledavamo uspešnost poslovanja odnose se na dve faze:

  1. analiza obaveza i potraživanja
  2. analiza strukture prihoda i rashoda

 

Analiza obaveza i potraživanja

 

U svrhu analize obaveza i potraživanja Zakonom o računovodstvu propisana je godišnja obaveza usaglašavanja stanja potraživanja. Ovaj mehanizam je jedan od najosnovnijih načina na koji možemo sagledati eventualne propuste u evidentiranju poslovnih promena na analitičkim računima kupaca i dobavljača. Mehanizam se sastoji u odabiru tzv. kritičnog momenta, kojeg pak svako pravno lice reguliše svojim Računovodstvenim politikama. Izvodi otvorenih stavki su otvorena stanja na analitičkim računima koje vodimo u našim poslovnim knjigama na određeni dan. 

Razmenjivanjem IOS-a sa našim kupcima utvrđujemo ispravnost naših proknjiženih promena na računima naših kupaca, kao i prijemom IOS-a od naših dobavljača sagledavamo ispravnost naših obaveza. Pravilnog utvrđivanja prihoda nema bez analize kupaca, kao što ni pravilnog utvrđivanja troškova nema bez sagledavanja dobavljača.

U praksi se često značaj ovih izvoda prenebregava, a opet u mnogim spornim situacijama oni su jedan od osnovnih dokaznih materijala. Zakonski okvir odgovara na IOS-e je osam dana, ako nije u samom izvodu drugačije naznačeno. Odsustvo odgovora povlači pravno dejstvo saglasnosti.

 

Analiza strukture prihoda i rashoda

 

U ovom tekstu razmatramo samo aspekt analize prihoda i rashoda uslovljen samim bilansnim principom kontnog okvira (funkcionalni ili procesni princip kontnog okvira napušten je s kraja devedesetih godina uvođenjem instituta poreskih bilansa). Veliko značaj, pre svega analize troškova u poslovanju potvrđuje postajanje posebne naučne discipline računovodstvo troškova.

Bilans uspeha je osnovni finansijski izveštaj koji pokazuje finansijske rezultate poslovanja jednog privrednog subjekta. Osnovna jednačina bilansa uspeha je:

prihod  –  rashod = dobitak

rashod  – prihod  = gubitak

U bilansu uspeha stavke prihoda su zadržale funkcionalni tj. procesni sistem i odnose se na samo poreklo prihoda: od prodaje robe, od prodaje usluga, pribavljanje sredstava od premija, dotacija, donacija, subvencija i slično, kao i ostali poslovni prihodi. Ostali poslovni prihodi obuhvataju prihode od zakupa, članarina, prihodi od licencnih naknada i slični poslovni prihodi koji nisu nigde na drugom mestu obuhvaćeni. 

Dok prihodne stavke prikazane u bilansu uspeha su svedene na grupe konta, troškovi odnosno rashodne stavke se brojnije tj. prikazuje se njihova veća analitičnost. Većina preduzeća koje imaju veći broj troškovnih stavki, obično vrše grupaciju po kategorijama, a koje pojedinačne troškove uključuju u određene kategorije navodi se u napomenama uz finansijske izveštaje.

 

Analiza troškova

 

Analiza troškova uključuje pet osnovnih kategorija:

  1. Troškovi prodatih proizvoda i usluga, tačnije na nabavnu vrednost prodate robe. Ovi troškovi direktno su povezani sa proizvodnjom proizvoda, prodajom robe i vršenjem usluga. Ovde se mora izvršiti detaljna analiza da li su kod proizvodnih preduzeća računi troškova prodatih proizvoda obuhvatili sve troškove koji mogu biti vezane za proizvodnju. U ovim troškovima moraju biti uključene direktni troškovi materijala, zarada i opšti troškovi proizvodnje. Dok opšti proizvodni troškovi moraju obuhvatiti i indirektne zarade, amortizaciju proizvodne opreme, kao i drugih opštih troškova proizvodnje kao što su pomoćni materijali, struja i slično. Kod pravnih lica koja se bave uslugama ovde treba sagledati da li su obuhvaćeni svi direktni i indirektni troškovi pružanja usluga. Kod trgovinskih preduzeća ovo je trošak koji se odnosi na nabavnu vrednost prodate robe gde treba sagledati da li se i po kojim cenama vode zalihe robe.

 

  1. Operativni troškovi prodaje i marketinga ovde treba utvrditi da li pravilno obuhvaćeni troškovi koji su direktno povezani sa prodajom i marketingom kao na primer: zakup, održavanje, reklama, propaganda, amortizacija osnovnih sredstava.

 

  1. Opšti i administrativni troškovi da li su ovom grupom obuhvaćeni svi izdaci koji nisu u direktnoj vezi sa proizvodnjom i prodajom, kao što su na primer zarade administrativnog osoblja, troškovi istraživanja i razvoja, naknade za službena putovanja, naknade IT sektoru i sl.

 

  1. Finansijski troškovi su derivati pozajmljenih sredstava. Ovo je kategorija troškova kod koje sa posebnom pažnjom treba uzeti u analizu obuhvatnost kamate u skladu sa anuitetskim planom otplate kredita ili drugih pozajmljenih sredstava.

 

  1. Vanredni troškovi proizilaze iz neočekivanih događaja ili transakcija i nisu deo redovnog poslovanja, tako da ih je teško predvideti. To su najčešće gubici po osnovu rashodovanja imovine, manjci, direktni otpisi potraživanja i sl. za ovu grupu troškova je vrlo značajno da su obuhvaćeni bilansom uspeha ali da se mora dobro razmotriti kakav je njihov uticaja u pozicijama u poreskom bilansu, tj. da li koriguju oporezivu dobit ili ne u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.

 

Za više korisnih informacija naš tim je na raspolaganju svim zainteresovanim.

 


8 decembra, 2020
bussines-man-illustration-1.png

Započinjanje poslovne aktivnosti od ideje do konačne realizacije je dug i naporan put, često pun nedoumica, izazova i velikog broja informacija koje treba složiti. Izbor pravnog oblika buduće poslovne aktivnosti umnogome može olakšati ili otežati redovno poslovanje, jer ovaj izbor znači pravilno postavljanje temelja, dobro strukturiranje i definisanje poslovne aktivnosti. 

Oblici organizovanja privredne delatnosti u Srbiji regulisane su Zakonom o privrednim društvima, koji razlikuje preduzetništvo i privredna društva. Do 2011. godine preduzetništvo kao oblik organizovanja privredne delatnosti bio je posebno regulisan Zakonom o privatnim preduzetnicima. Izmenama Zakona o privrednim društvima iz 2011., kao i svim kasnijim izmenama, preduzetništvo je regulisano Zakonom o privrednim društvima.

 

Preduzetnici 

Zakon definiše predzetnike kao poslovno sposobno fizičko lice koje se registruje u Agenciji za privredne registre i čiji cilj osnivanja je delatnost radi sticanja dobiti. Delatnostima se, takođe, smatraju i delatnosti umetničkih i starih zanata. Za obavljanje samostalne delatnosti preduzetnik može osnovati: radnju, radionicu, kancelariju, biro, servis, agenciju, studio, pansion i sl.

Preduzetnici se osnivaju isključivo sa ciljem obavljanja jedne poslovne aktivnosti, kao i radnji koje su usko povezane sa tom aktivnošću. Od januara 2019. godine preduzetnici se mogu opredeliti na paušalni način oporezivanja kada nisu u obavezi da vode poslovne knjige i drugi način je samooporezivanje kada su u obavezi da vode poslovne knjige. Preduzetnik za sve svoje obaveze po osnovu samostalne delatnosti odgovara imovinom radnje ali i svom svojom imovinom kao fizičko lice.

Zakon o privrednim društvima razlikuje dve vrste društva:

  1. društva kapitala
  2. društva lica

 

Društva kapitala

 

Društva kapitala su: 

a) društva sa ograničenom odgovornošću – DOO

b) akcionarska društva – AD 

 

DOO

Kao oblik pravnog organizovanja doo osniva jedno ili više pravnih ili fizičkih lica ili kombinacija pravnih i fizičkih lica, tako da razlikujemo jednopersonalni ili višečlani doo. DOO se osniva radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom u cilju ostvarivanja dobiti.  Članovi društva za obaveze društva odgovaraju do visine svojih uloga, izuzetno ako dođe do zloupotrebe, odnosno, tzv. probijanja pravne ličnosti odgovara za dugove društva neograničeno. Članovi DOO svoje međusobne odnose u društvu, kao i odnose sa društvom, uređuju slobodno. Osnovni kapital iznosi najmanje 100,00 dinara ali može biti i veći i može biti u novcu, stvarima i pravima.

Jedna od prednosti DOO je što se osnovni kapital može povećavati i smanjivati. Član društva stiče udeo u društvu srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu društva. Po osnovu udela u društvu član ima pravo glasa u skupštini društva, pravo na učešće u dobiti društva, pravo na učešće u likvidacionoj masi, kao i druga prava propisana zakonom. Udeo može pripadati i većem broju lica tzv. suvlasnici koji se u odnosu prema društvu smatraju jednim članom i neograničeno solidarno odgovaraju društvu za sve obaveze u vezi sa tim udelom. Prenos udela je slobodan, osim ako je zakonom ili samim osnivačkim aktom drugačije određeno. U slučajevima jednopersonalnog društva veoma lako se može vršiti prenos vlasništva na druga lica, sva prava i obaveze koje je DOO steklo, ostaju netaknuta.

AD

Akcionarsko društvo je društvo kapitala, vlasnici su akcionari i oni za obaveze društva odgovaraju ograničeno, imovinom koju su uneli u društvo. Osnivači mogu biti fizička i pravna lica ili kombinacija i jednog i drugog. Minimalni kapital za osnivanje akcionarskog društva je 3 miliona dinara u novcu, stvarima ili pravima. tj. za pojedine delatnosti poput banaka taj minimalni limit je i znatno veći.

AD kao oblik organizovanja je pogodan kada je za neku poslovnu aktivnost potrebno prikupiti veliku količinu novčanih sredstava tako se veliki broj ljudi upisati (odnosno kojima će akcionarsko društvo izdati) akcije. U tom smislu razlikujemo  akcionarska društva  otvorenog i zatvorenog tipa, otvoreno kada je svakome dostupno da pribavi akcije putem berze, ili zatvoreno akcije nisu dostupne na berzi.

 

Društva lica

 

Društva lica su: 

  1. a) Ortačko duštvo – OD
  2. b) Komandantno društvo – KD 

 

OD

Otračko društvo je privredno društvo kojeg osnivaju dva ili vise fizičkih i/ili pravnih lica, radi obavljanja određene poslovne delatnosti pod zajedničkim imenom. Za OD vlasnici odgovaraju neograničeno solidarno, što znači da vlasnici (ortaci) za obaveze OD odgovaraju celokupnom svojom imovinom, kako onom koju su uneli u društvo, tako i svojom ličnom. Ortaci u društvo unose kapital jednake vrednosti koji može biti u stvarima, pravima, radu i uslugama. Pored osnivačkog akta,mora postojati i ugovor između ortaka društva.

 

KD

Osnivači KD mogu biti pravna i fizička lica u svojstvu ortaka društva, ono sto je karakteristično za KD je da vlasnici imaju različiti status. KD je kombinacija društva lica i društva kapitala. KD mora imati bar jednog komplementara i bar jednog komanditora. Komplementar za obaveze društva odgovara neograničeno, imovinom koju je uneo u društvo kao i svom svojom imovinom. Komanditor za obaveze društva odgovara ograničeno imovinom unetom u društvo. Zvanično komplementar i komanditor imaju isti status kao ortaci OD, zato se na KD primenjuju iste odredbe Zakona o privrednim društvima kao na OD. Poslove društva vodi samo komplementari i oni mogu i zastupati društvo. Međutim, jednoglasnom odlukom komplementara komanditoru se može odobriti prokura za vršenje određenih poslova. Oba subjekta društva učestvuju u raspodeli dobiti i snošenju gubitka srazmerno kapitalu koji su uneli u društvo.

 

Zakon o privrednim društvima reguliše i otvaranje: 

– ogranaka stranog privrednog društva (branch), kao  i

– predstavništva stranih privrednih društva(subsidiary)

 

Ogranak privrednog društva (branch)je izdvojeni organizacioni deo privrednog društva na teritoriji RS preko koga društvo obavlja delatnost. Ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva. Privredno društvo neograničeno odgovora za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.

Zakon ne propisuje da ogranak ima osnovni kapital, u APR-u se ne upisuje podatak o njegovom kapitalu, a ni sama odluka o osnivanju ogranka ne sadrži takav podatak, već se u registar upisuje podatak o registrovanom (osnovnom) kapitalu osnivača ogranka, ako takva kategorija postoji u državi kojoj pripada osnivač ogranka. Iako nema osnovni kapital, pa čak ne mora imati ni podatak o vrednosti uložene imovine, ogranak odgovara za svoje obaveze sopstvenom imovinom, ali za njegove obaveze odgovara i njegov osnivač solidarno i neograničeno.

Ogranak nema svojstvo pravnog lica, ali upisom u nadležni registar (APR) smatra se rezidentom Republike Srbije sa aspekta Zakona o deviznom i spoljno trgovinskom poslovanju. Za ogranke stanih pravnih lica nisu doneti posebni propisi iz oblasti računovodstva, pa ogranci stranih pravnih lica vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje na isti način kao i domaća pravna lica. Znači, vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva i razvrstava se kao i sva ostala pravna lica. 

 

Predstavništva stranih pravnih lica(filijala) je izdvojeni organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla stranog pravnog lica. Predstavništvo nema status pravnog lica i ono može zaključivati pravne poslove u vezi tekućeg poslovanja. Strano pravno lice odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastaju u poslovanju njegovog predstavništva. Predstavništvo ne može, kao sto je to slučaj sa ogrankom, obavljati određenu privrednu aktivnost. Predstavništvo stranog pravnog lica u Srbiji posluje preko nerezidentnog računa pravnog lica – svog osnivača i po njegovim ovlašćenjima.

 

Šta odabrati?

 

Dilema koji pravni oblik organizovanja odabrati za poslovanje zavisi od mnogih aspekata, ono čime se treba rukovoditi ne bi trebalo da se odnosi samo na to kolike su obaveze, već i prava koje te obaveze donose. Kod dileme ogranak ili filijala treba razmotriti dve grupe uslova: pravne i faktičke. Pravni uslovi se svode na zakonsku mogućnost izbora (transfera valute iz zemlje, transfer poslovne aktivnosti i sl.), a faktički uslovi se odnose na ekonomske prednosti (kao što su povoljniji uslovi na tržištu, niži troškovi radne snage i sl.) i poreske pogodnosti. 

Ove dileme su složene i odluku treba doneti za svaki konkretni slučaj uz konsultacije i analizu, ne postoje univerzalne prednosti i univerzalni nedostaci. Za sva pitanja iz ovog domena Kreativne finansije stoje na raspolaganju svim zainteresovanim.