Frilenseri nerezidenti

Digitnalni nomadi, kao i period pandemije covida, pokrenuli proces u svetiskim razmeram koji je postavio ozbiljan zadatak pred svaki poreski sisitem da nađe rešenje za oporezivanje filensera. Pred tim zadatkom se našao i poreski sistem u Srbiji. Pregovori, dogovori, izmedju predstvnika frilens zajednice u Srbiji i predstavnika Minstarstva finansija, iskristalisali su dva modela oporezivanja za frilens zajednicu u Srbiji. Modeli se razlikuju u visini normiranih troškova, stope poreza, mogućnosti sa i bez plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje.

Samooporezivanje frilensera u Srbiji regulisano je izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana („Sl.glasnik RS“ br.138/22), kao i kroz član 28. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Sam pojam frilensera nijednim zakonom nije definisan vec se sam izraz „frilenser“ neformalno koristi za sva ona fizička lica koja ostvaruju prihode od pravnih i fizičkih lica koja prilikom isplate prihoda ne obračunavaju i ne plaćaju porez i doprinose po odbitku u Srbiji.

Ministarstvo finansija je od 01. jula otvorilo poseban portal za frilensere za elektronsku prijavu poreza i doprinosa na ostvarene prihode koji nisu oporezovani od strane isplatioca tih prihoda.

Fizička lica koja ostaruju prihode u Srbiji mogu biti rezidenentna i nerezidentna lica. U samom uputstvu na portalu navodi se da je:

„strano fizičko lice – nerezident, koji prihod ostvaruje radeći u Republici Srbiji, od isplatioca prihoda iz inostranstva (pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice) ili domaćeg fizičkog lica, odnosno drugog lica koje prilikom isplate prihoda ne obaračunava i ne plaća obaveze po osnovu poreza i dorpinosa u Republici Srbiji.“

Ovo ukazuje da su poreski obveznici i nerezidenti koji ostvaruju prihode u Srbiji, bez obzira da li je isplatioc iz inostranstva ili iz Srbije, moraju da izvrše provere da li su pravna ili fizička lica koja su im ispaltila prihod u njihovo ime i za njihov račun obračunali i uplatili obavezu po pitanju poreza i doprinosa i dostavili im potvrdu o tome. Odnosno svi koji ostvaruju prihode a za to imaju ugovore neophodna je pre svega provera da li su obaveze po pitanju poreza i doprinosa regulisane ugvorom ili nisu. U ukoliko nisu regulisani, strana filizčka lica preko portala Poreske uprave za frilensere se registruju, biraju jedam od dva modela samooporezivanja, podnose prijavu i dobijaju instrukcije za plaćanje.

Važno je napomentu da je Zakonodavac kroz ovaj način oporezivanja imao u vidu obuhvat svih onih prihoda:

– koji su obuhvaćeni ili nisu pisanim ili usmenim ugovorima,

– koji mogu biti u novcu, robi, uslugama i sl.

– potiču iz svih zemalja sveta (bitno da je u stanoj valuti koja se kursira, ukoliko NBS nema kurs za tu zemlju primenjuje se krus te zemlje u odnosu na USD i onda se uzima dinarska protivvrednost USD)

– koje ostvarujete kao električari, vodoinstalateri, stolari, vajari, arhitekate, dizajneri, idnividulani fitnes instruktori, nastavnici koji daju „ privatne časove“ i spisak je dugačak…

Prihodi se prijavljuju i palćaju kvartalno. Ovo znači da se prihodi u jednom kvartalu zbrajaju i kao takvi prijavljuju. Za sve one koji nisu po drugom vidu osnovani imaju mogućnost da kroz ovaj model oprezivanja prihoda budu zdravstveno osigurani, ali i mogućnost da osiguraju i članove porodice. Takođe, kroz ovaj model oporezivanja prihoda ostvaruje se i mogućnost (zavisno od modela) penzijskog staža. Ovo znači da se moraju prijaviti preko portala CROSO – centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. Treba naglasiti ta prijavom na portal frilenseri niste automatski prijavljeni na centralni registar već se to mora obaviti posebno. Uslov za prijavu na centralni registar je da ste rezident koji ima elektronski sertifikat, a ako ste nerezident ovlašćujete lice koje je rezident koje će to raditi u vaše ime.

Znači da sva strana fizička lica, odnosno nerezidenti, koji u Srbiji ostvaruju prihode mogu da podnesu pijavu za samooporezivanje tog prihoda preko portala: www.firlenseri.purs.gov.rs. U Srbiji se često kaže da „jedno ali sreću kvari“ tako da je to slučaju i kod prijave nerezidenata, a to je uslov za sve nerezidente je da imaju evidencijski broj za strance ili PIB poreski identifikacioni broj. Odnosno, neophodno je da nerezidenti imaju odobren boravak u Srbiji ili da se prijave Poreskoj upravi kao poreski obveznici preko poreskog punomoćnika.

Kako i koliko su procedure koje se odnose na dobijanje evidencijskog broja za strance i poreskog identifikacionog broja složene možete se najbolje informisati kod kolega iz naše krovne organizacije https://welcometoserbia.org/en/home/.

Model samooprezivanje je izazov ne samo za nerezidente već i rezidente, zato je bitno svhvatiti šta znači ovaj model. Samooprezivanje je poreski model po kome Poreska uprava po osnovu prijave koju ste podneli ne donosi rešenje po kome ćete vršiti plaćanj, već Vi sami obračunavate, prijavljujete i plaćate porez na ostvarene prihode.

                          Zakonodavac je predvideo da ukoliko niste izvršili prijavu u propisanim zakonskim rokovima, možete, shodno članu 182b Zakona o poreskom postupku i poreskoj admnistraciji sami sebe prijavite za kašnjenje i obračunate kamatu od narednog dana do dana dospeosti obaveze do dana plaćanja i platite porez na ovaj prihod. Mogućnost samo prijavljivanja za kašnjenje prema članu 182b moguća je samo ako nije već otpočeo prostupak poreske kontrole. Ovim Zakom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, tačnije u njegovim odredbma u članu 180 stav 1. tačka 6 predviđena je kazna za neblagovremeno podnošenje poreske prijave od 5 do 150 hiljada dinara.

Kao i do sada, naš TIM CRETIVE FINANCE, stoji svima koji nas prate na raspolaganju za sve nedoumice i pomoć kod kod odabira modela i predaje poreskih prijava.