Obaveza plaćanja doprinosa za PIO za direktore
U poslovnoj praksi jedno od vrlo čestih pitanja je i pitanje poreskih obaveza direktora ili zakonskog zastupnika kako je to u Agenciji za privredne registre navedeno. Sve poreske obaveze direktora proističu iz toga kako je regulisan njegov radno-pravni status u privrednom društvu.
Mogućnosti su sledeće:
- Direktor može da bude u radnom odnosu
- Direktor može biti i neko od osnivača firme, bez zasnivanja radnog odnosa
- Direktor privrednog društva na osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa
Direktor može da bude zaposlen. Zaključenjem ugovora o radu, direktor stiče prava i obaveze, koje imaju i ostali zaposleni. Između ostalog, direktor ima prava na zaradu, na koju firma plaća porez i doprinose, koji se obračunavaju po istim principima, kao i za ostale zaposlene.
Direktor može biti i neko od osnivača firme, bez zasnivanja radnog odnosa. U tom slučaju, firma je dužna da za njega plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Doprinosi se obračunavaju na minimalnu osnovicu doprinosa. Iznos minimalne osnovice doprinosa menja se svake godine, za ovu 2023.godinu je 35.025 dinara.
Direktor privrednog društva na osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa. U ovom slučaju direktor ne zasniva radni odnos niti je jedan od osnivača firme. Na funkciju direktora bira se neko treće lice, van kruga vlasnika firme. Tom prilikom, sa ovim licem zaključuje sa ugovor o pravima i obavezama direktora.
Jedan od obaveznih elemenata ovog ugovore je i naknada za rad direktora. Naknada za rad oporezuje se porezom na dohodak građana po stopi od 20% i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ukoliko je direktor zaposlen na drugom mestu, za njega će se plaćati samo PIO doprinos, po stopi od 24%.
Ono što često u praksi imamo pitanja je i na slučaj kada je ugovorom predviđen besplatan rad direktora, odnosno kada se sklopi besteretni ugovor. Kako se porezi i doprinosi obračunavaju na ostvareni prihod, a prihoda nema, u ovom slučaju, mišljenja vlasničke i upravljačke strukture privrednog drštva su da ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja poreza i doprinose za direktore. Postoje i slučajevi gde se direktori van radnog odnosa odriču pava na naknadu po ugovoru o pravima i obavezama direktora.
Međutim, država koristi više mehanizama da prekine ovakvu praksu, kako za domaće tako i za strane državljane u tu svrhu doneto je mišljenje Ministarstva za rad i mišljenje Ministarstva finansija u kome se navode sledeći argumenti:
– da strani državljani koji u Srbiji obavljaju funkciju direktora privrednog društva po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora (bez zasnivanja radnog odnosa) ostvaruju ugovornu naknadu kao i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa tim ugovorom.
– da je Ustavom Republike Srbije je propisano da svako ima pravu na pravičnu naknadu za rad i da se niko tog prava ne može odreći
– da je obavezni element ugovora i visina naknade
– da ukoliko se direktor sporazume sa poslodavcem da se odriče ugovorene naknade da je poslodavac ne zavisno od toga obavezan da plati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje na najnižu propisanu osnovicu.
Poslovana praksa u Srbiji govori o nedovoljno razvijenoj poreskoj svesti zbog čega se vrlo često susrećemo sa negiranjem ovakvih i sličnih poreskih obaveza do trenutka poreskih kontrola ili gašenja privrednog društva.
Ukoliko iz nekog razloga dođe do poreske kontrole ista može biti proširena i na proveru plaćanja obaveze po osnovu direktorskih naknada. Tako da Poreska uprava u toku kontrole može, koristeći načelo fakticiteta, dovesti u pitanje zašto bi bilo koje lice obavljalo rad i vršilo funkciju direktora bez naknade. Sumnjajući da se radi o takozvano simulovanom poslu, Poreska uprava može da insistira na plaćanju obaveza prema državi, i ako direktoru nije isplaćena naknada za rad. Tačnije, Poreska uprava nije u obavezi da se pridržava mišljenja Ministarsva finansija (koja se po ovom pitanju podudaraju) jer ima svoj mehanizam kroz načelo fikticiteta kojim vrši poreski obuhvat ovog poreskog oblika.
Poslednja stanica na kojoj ovaj problem postaje “vidiljiv” poreskim vlastima je kod likvidacije privrednog društva. Pri kraju postupka likvidacije, Poreska uprava izdaje rešenje da privrednom društvu da je izmirilo sve poreske obaveze. Ovo rešenje je preduslov za brisanje firme iz APR. Pre nego što izda ovakvo rešenje Poreska uprava vrši proveru kako ste i da li ste servisirali vaše obaveze prema državi, između ostalog i da li ste za direktora plaćali porez i doprinose.
Prema mišljenju Ministarstva za rad, stani državljani koji u Republici Srbiji obavljaju funkciju direktora privrednog društva po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, smatraju se osiguranicima samostalnih delatnosti. U mišljenju se navodi:
“Ctrani državljani, zaposleni u svojim domicilnim državama, koji u Republici Srbiji obavljaju funkciju direktora privrednog društva na osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora i po tom osnovu ne ostvaruju ugovorenu naknadu, ne mogu biti izuzeti od primene pravnih propisa Republike Srbije kojima je regulisano penzijsko i invalidsko osiguranje, te stiču svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti i poslodavac je u obavezi da izvrši obračun i uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, na osnovicu koju predstavlja oporeziv prihod. Činjenica da strani državljani nemaju regulisan boravak u Republici Srbiji nisu od uticaja na utvrđivanje svojstva osiguranika samostalnih delatnosti. (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 011-00-00383/2021-07 od 08.12.2021. godine)”
Iz svega navedenog izvesno je da su poreske obaveze po osnovu angažovanja direktora van radnog odnosa obavezna. Ukoliko imate bilo kakvih nedoumica naš tim stoji Vam na raspolaganju.
