Porezi i doprinosi na zarade u Srbiji

12 novembra, 2022by Stefan0
porezi-i-doprinosi-zakon-o-radu.jpg

Zarada zaposlenih je izazov sa kojim se susreću svi poslodavci, jer sa jedne strane to je odnos poslodavca sa svojim zaposlenim, ali i poslodavca sa državom. Zakon o radu reguliše odnos između poslodavca i zaposlenog s jedne strane i Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju između poslodavca i države, jer u Srbiji funkcioniše sistem obračuna poreza i doprinosa na zarade po odbitku. Ovo znači da poslodavac ima zakonsku obavezu da u ime i za račun zaposlenog, na ugovorenu osnovnu zaradu, obračuna bruto zaradu i da od te bruto zarade obustavi porez i doprinose i uplati državi u istom danu kada vrši isplatu neto zarade zaposlenom.

 

Odnos poslodavac zaposleni – Zakon o radu

Zarada prema Zakonu o radu je pravo zaposlenog po osnovu radnog odnosa. Radni odnos se zasniva zaključivanjem Ugovora o radu između zaposlenog i poslodavca i na taj način se stiče status zaposlenog. Zaradu i druga primanja zaposleni ostvaruje za vreme provedeno na radu.

                Poslodavac je uskladu sa Zakonom o radu obavezan da vodi evidenciju za svakog zaposlenog o zaradi i naknadi. Evidenciju potpisuje lice ovlašćeno za zastupanje ili drugo lice koje ono ovlasti.

Obračun zarade mora da sadrži:

– podatke o zaposlenom (ime, prezime, adresu, JMBG, naziv banke i broj tekućeg računa gde se isplaćuje zarada);

– podatke o periodu na koji se odnosi obračun (mesec, tj. period na koji se odnosi obračun zarade);

– datum određen za isplatu zarade, odnosno naknade zarade (datum dospelosti);

– podatke potrebne za obračun zarade, odnosno naknade zarade, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i poreza u skladu sa zakonom, kao i iznos zarade, odnosno naknade

 

 

Zarada se prema Zakonu o radu, za zaposlenog koji je zasnovao radni odnos kod poslodavca definiše kao:

– odgovarajuća zarada u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i

– minimalna zarada

 

Odgovarajuća zarada podrazumeva:

  1. a) zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
  2. b) zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca / nagrade, bonusi;
  3. c) druga primanja koja imaju karakter zarade

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

Ovaj deo zarade uređen je Zakonom o radu i sastoji se od:

– Osnovne zarade – koja predstavlja vrednost konkretnih poslova i zadataka na radnom mestu zaposlenog i vreme rada na tim poslovima. Elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka utvrđuje se opštim aktom poslodavca – kolektivni ugovor ili pravilnik o radu. Elemenat za obračun zarade moze biti koeficijenat posla i cena rada po koeficijentu, osnovna zarada po radnom času ili osnovna zarada u fiksnom mesečnom iznosu.

 

Novčani iznos osnovne zarade se utvrđuje ugovorom o radu sa zaposlenim. Ne može biti niži od osnovne zarade utvrđene Kolektivnim ugovorom ili Pravilnikom o radu, niti manji od minimalne zarade. Minimalna zarada podrazumeva minimalnu neto zaradu po random času, preračunava se na bazi podataka minimalne cene rada po času-neto. Utvrđuje se odlukom socijalno – ekonomskog saveta za teritoriju Republike Srbije (Socijalno – ekonomski savet).

– Dela zarade za radni učinak određuje se na osnovu:

▪ kvaliteta i obima obavljenih poslova

▪ odnosa zaposlenog prema radnim obavezama

Elementi za obračun i isplatu zarade po osnovu radnog učinka se određuju opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravinikom o radu-ugovorom o radu). Ako ne postoje napred pomenuti akt, poslodavac je obavezan sa zaposlenim da potpiše ugovor o radu. I u slučaju kada su elementi utvrđeni opštim aktom, moraju se se utvrditi i ugovorom o radu.

Ugovorom o radu moraju se predvidti i ostali elementi prema Zakonu o radu a tiču se uvećanja osnovne zarade za rad

– u vreme državnih i verskih praznika

– prekovremeni radu

– minuli rad

– druga primanja koja imaju karakter zarade (topli obrok, regres) i ostale kategorije prema Zakonu o radu.

Ovo su samo osnovni obavezni elementi ugovora o radu, jasno je da je problematika složena i da iz tog razloga zahteva stručno pravno lice koje će sastaviti ugovor o radu između poslodavca i zaposlenog.

 

U ovom delu bitno je napomenuti da poslodavci koji zapošljavaju više od 10 zaposlenih imaju obavezu donošenja Pravilnika o radu i u skladu sa njim i sistematizaciju radnih mesta.

                Odnos poslodavac država – Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o dorpinosima za obavezno socijalno osiguranje

                Prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje poslodavac je dužan da obračuna i obustavi od zarade porez na dohodak građana, doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje i doprinos za nezaposlene na teret radnika, kao i doprinose za PIO i obavezno zdravtveno osiguranje na teret poslodavca i da te iznose uplati državi u isto vreme kada vrši i isplatu neto zarade zaposlenom.

 

Dakle poslodavac je u obavezi da obračuna i uplati državi dve kategorije:

– deo koji se odnosi na radnika

– deo koji se odnosi na poslodavca

 

Deo koji se odnosi na radnika je:

– porez na zarade od 10% umanjen za poresku olakšicu

– doprinos za PIO od 14%

– doprinos za zdravstveno osiguranje 5,15%

– doprinos za osiguranje od nezaposlenosti 0,75%

 

Deo koji se odnosi na poslodavca je:

– doprinos za PIO od 11%

– doprinos za zdravstveno osiguranje 5,15%

Stope poreza i doprinosa se primenjuju na bruto zaradu. Bruto zarada nije definisana ugovorom o radu. Bruto zarada je osnovna zarada uvećena za uvećanja po  osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, minulog rada i ostalih nakanda koja imaju karakter zarade.

Osnovica za obračun poreza i doprinosa je bruto zarada. Obaveza poslodaca je da na Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja vrši prijavu i odjavu zaposlenih.

Iz svega iznesenog jasno je da se poslodavci suočavaju sa birokratskim preprekama prilikom zapošljavanja i čestim izmenama zakona i poreskih propisa. Zakone i propise je potrebno ispratiti i primeniti prilikom obračuna zarada. Pored samog obračuna, potrebno je voditi računa i o obustavama i benefitima zaposlenih (u smislu da sve bude na vreme obračunato i obustavljeno od zarade radnika), isplatama koje nisu direktno vezane za same zarade (izvršavanje mesečne obaveze za invalide za poslodavce koji imaju vise od 19 zapsolenih).

Jedan od primera kompleksnosti stavki o kojima se mora voditi računa prilikom obračuna zarada je primer rada od kuće. U poslednje vreme radi lakše organizacije procesa rada, mnogi poslodavci su uveli mogućnost rada od kuće. Ali čak i takav rad zahteva obavezu regulisanja tretmana ovog rada, odnosno donošenje odgovarajućih pravilnika, pitanja priznavanja troškova koji se moraju obuhatiti ugovorm o radu i sl.

 

Da biste kao poslodavci ispunili zakonske obaveze i prema državi i prema zaposlenom tim Kreativnih Finansija sa kolegama iz Udruženja „Dobrodošli u Srbiju“ je tu za ispravan i transparentan postupak zaključenja ugovora i obračuna zarada.

 

 

Stefan


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *