U procesu donošenja odluke o otpocinjanju poslovne aktivnosti na našim prostorima, odnosno pravne forme, jedan od odlučujućih faktora je model oporezivanja. Termin “paušalci“ je vrlo popularan izbor preduzetnika na našim prostorima zbog manjeg broja obaveza, a tim i lakši način izvršenja obaveza. Opredeljenje za paušalni način oporezivanja nikako ne znači i najjeftiniji, u svakom konkretnom slučaju moraju se dobro razmotriti svi uslovi za i protiv.
Čest je slučaj pitanja zaposlenih stranih državljana (koji imaju radnu dozvolu) da li mogu vršiti isplatu zarada u devizama ili prema ugovorima o pravima i obavezama direktora nerezidenta, ili isplata zarada zaposlenima u stranim predstavništvima, ograncima i sl.
Zakonodavac je predvideo mogućnost oscilacija i regulisao mogućnost članom 68. Zakona o porezu na dobit izmene visine mesečnih akontacija poreza na dobit. Ovo znaci da je ovim članom utvđena mogućnost podnošenja periodičnog poreskog bilansa u cilju sto adekvatnijeg obuhvata poreza na dobit u tekućem periodu.
Primanja na koja se ne plaća porez na dohodak građana Prema odredbama člana 9. stav 1 Zakona o porezu na dohodak građana ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu:
Prema odredbi stava 1. člana 37b Zakona o porezu na dohodak građana, uzimanje koje preduzetnik vrši iz poslovne imovine za privatne potrebe ima tretman poslovnog prihoda preduzetnika. Sa druge strane, prema odredbi 2. istog člana Zakona
Bilans stanja i bilans uspeha su tradicionalni finansijski izveštaji, ali pored njih jako bitan je i set izveštaja gde najveci znacaj ima cash flow – izveštaj o tokovima gotovine. Tokovi gotovine svrstavaju se u tri kategorije...
Finansijski izveštaj pruža informacije o oceni poslovanja kako externim korisnicima (investitorima, kreditorima, poreskim organima, statisickim organima i sl.) tako i internim korisnicima zaposlenima, vlasnicima, menadžmentu i sl.
Podela troškova na fiksne i varijabilne je pošte poznata i zna se da su fiksni troškovi nepromenljivi i nezavisni, a varijabilni troškovi se menjaju sa promenama u obimu proizvodnje. Sa računovodstvene tačke gledišta, troškovi se ne menjaju sa promenom obima proizvodnje, nego se menjaju sa promenama u obimu prodaje, jer se evidencija troškova vrši u momentu kada se proizvod ili usluga prodaje.
Novim Zakonom o zdravstvenom osiguranju koji se primenjuje od 11. aprila 2019 promenjen je način utvrđivanja osnova za obračun naknade zarade zbog privremene sprečenosti za rad (bolovanje preko 30 dana) kao i način usklađivanja zarade za zaposlene, koja se isplaćuje na teret Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO).
U skladu sa članom 115. Zakona o radu zaposleni ima pravo naknade za vreme bolovanja do 30 dana i to: - 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila sprečenost, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom ako je sprečenost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada - 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila sprečenost, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom ako je sprečenost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću
