Lični porezi predstavljaju ključni segment poreskog sistema u Srbiji i direktno utiču na finansijsko stanje građana. Ovi porezi obuhvataju različite vrste obaveza koje pojedinci plaćaju na osnovu svojih prihoda, imovine i drugih izvora primanja. Pravilno razumevanju poreskih obaveza i dostupnih olakšica može značajno doprineti optimizaciji troškova i planiranju ličnih finansija.

Razumevanje ličnih poreza omogućava građanima da izbegnu potencijalne kazne zbog neizmirenih obaveza, ali i da iskoriste raspoložive poreske olakšice koje im mogu smanjiti ukupno poresko opterećenje. U nastavku ćemo detaljnije razmotriti ključne aspekte ličnih poreza u Srbiji, kao i načine na koje građani mogu efikasno upravljati svojim poreskim obavezama.

Porezu na dohodak građana podležu sledeće vrste prihoda:

• zarada,
• prihodi od samostalne delatnosti,
• prihodi od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine,
• prihodi od kapitala,
• prihod od nepokretnosti,
• kapitalni dobici,
• ostali prihodi.

Obveznik poreza na dohodak građana je rezident Republike Srbije, za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi.

Rezident Republike Srbije jeste fizičko lice koje:

1. ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa na teritoriji Republike, ili
2. na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosu na tu poresku godinu.

ZARADA

Obveznik poreza na zarade je fizičko lice koje ostvaruje zaradu.

Pod zaradom, u smislu ovog zakona, smatra se:

1. Zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi, kao i druga primanja zaposlenog.
2. Ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zaključenog direktno sa poslodavcem, kao i na osnovu ugovora zaključenog preko omladinske ili studentske zadruge, osim sa licem do navršenih 26 godina života, ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg i visokog obrazovanja.
3. Lična zarada preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika, koja je isplaćena i utvrđena u skladu sa ovim zakonom.
4. Primnja koja zaposleni ostvari od povezanog lica u vezi sa radom kod domaćeg poslodavca, gde se, u smislu zakona koji uređuje porez na dobit pravnih lica, lice smatra povezanim sa poslodavcem.
5. Primanja po osnovu prava iz radnog odnosa koja se ostvare po prestanku radnog odnosa.

PRIHODI OD SAMOSTALNE DELATNOSTI

Obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti je fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti upisano u registar kod nadležnog organa, a porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit (preduzetnik), odnosno na paušalno utvrđeni prihod (preduzetnik paušalac).

Oporezivi prihod od samostalne delatnosti je oporeziva dobit, a za preduzetnika paušalca to je paušalno utvrđen prihod.

PRIHODI OD AUTORSKIH I SRODNIH PRAVA I PRIHODI OD PRAVA PRAVA INDUSTIRJSKE SVOJINE

1. Prihod od autorskih prava: pisana dela (književna, naučna, stručna, i druga), govorna dela, dramska i muzička dela, pantomimska i horeografska dela, muzička dela sa rečima ili bez njih, kinematografska dela, dela likovne umetnosti, kartografska dela, idejni projekti, skice, crteži, stripovi, ukrštenice, redakcijska dela, prevodi, lekture i druge prerade, nagrade na konkursima, izvođenja dela, korišćenje muzičkih materijala, izrada prototipa umetničkih predmeta, likovna dela primenjene umetnosti, ostala autorska dela.
2. Prihod od srodnih prava: prava interpretatora, prava proizvođača fonograma, prava proizvođača videograma, prava proizvođača emisije, prava proizvođača baze podataka.
3. Prihod od prava industrijske svojine: patenti, mali patent, žigovi, modeli i uzorci, tehnička unapređenja.

Obveznik poreza na prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine je fizičko lice koje kao autor, nosilac srodnih prava ili vlasnik prava industrijske svojine ostvaruje naknadu po tim osnovama.

Obveznik poreza je i naslednik imovinskih prava, kao i svako drugo fizičko lice koje ostvaruje naknadu po ovim osnovama.

PRIHODI OD KAPITALA

Prihodom od kapitala smatraju se:

1. kamata po osnovu zajma, štednih i drugih depozita (oročenih ili po viđenju) i po osnovu dužničkih i sličnih hartija od vrednosti;
2. dividenda i učešće u dobiti;
3. prihod od investicione jedinice otvorenog investicionog fonda;

3a. prihod po osnovu vlasništva nad investicionom jedinicom alternativnog investicionog fonda, osim naknade za prenos te investicione jedinice;

4. uzimanje iz imovine i korišćenje usluga privrednog društva od strane vlasnika društva za njihove privatne potrebe i ličnu potrošnju.

PRIHODI OD NEPOKRETNOSTI

Prihodima od nepokretnosti smatraju se prihodi koje obveznik ostvari izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti.

Prihod od nepokretnosti je ostvarena zakupnina u koju se uračunava i vrednost svih izvršenih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac, osim obaveza plaćanja troškova nastalih tokom zakupa, a koji zavise od obima potrošnje zakupca (npr. električne energije, telefona i slično).

Nepokretnostima smatraju se:

1. zemljište;
2. stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.

Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fizičko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu.

KAPITALNI DOBICI

Kapitalni dobitak, odnosno gubitak predstavlja razliku između prodajne cene prava, udela i hartija od vrednosti i njihove nabavne cene, ostvarenu prenosom:

1. stvarnih prava na nepokretnostima;
2. autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine;
3. udela u kapitalu pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti;
4. investicionih jedinica, osim investicionih jedinica dobrovoljnih penzijskih fondova, otkupljenih od strane otvorenog investicionog fonda, u skladu sa zakonom kojim se uređuju otvoreni investicioni fondovi;
5. investicionih jedinica alternativnog investicionog fonda, u skladu sa zakonom kojim se uređuju alternativni investicioni fondovi;
6. digitalne imovine.

Pod prenosom smatra se prodaja ili drugi prenos uz novčanu ili nenovčanu naknadu.

Obveznik poreza na kapitalni dobitak je svako fizičko lice, uključujući i preduzetnika, koje je izvršilo prenos prava, udela i hartija od vrednosti.

OSTALI PRIHODI

Ostalim prihodima smatraju se: prihodi koje obveznik ostvari davanjem u zakup opreme, transportnih sredstava i drugih pokretnih stvari, dobici od igara na sreću, prihodi od osiguranja lica, prihodi sportista i sportskih stručnjaka, prihodi po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga u skladu sa zakonima kojima se uređuju turizam i ugostiteljstvo i drugi prihodi.

S obzirom na to da se porez na dohodak građana plaća na različite vrste prihoda, svaki prihod ima svoje specifične poreske stope, olakšice i zahteve vezane za poreske prijave. Imajući u vidu složenost i raznovrsnost poreskih obaveza, preporučujemo da se obratite našim stručnjacima. Naš tim će Vam pomoći da pravilno razumete sve aspekte poreskog sistema, iskoristite dostupne olakšice i optimizujete svoje poreske obaveze. Kontaktirajte nas i osigurajte efikasno i sigurno upravljanje vašim finansijama.