jun 2020 - Creative Finance

Postoji više faktora koji utiču na sam odabir knjigovođe, ali o njima ćemo detaljnije govoriti u narednim blogovima.

Za sada Vam otkrivamo čime najpre treba da se vodite prilikom sklapanja ugovora sa Vašim budućim knjigovođom. 

Praksa je pokazala da najčešće  biramo onog knjigovođu čije usluge koriste naši poznanici, saradnici, prijatelji… 

Ali šta kada čujete da Vaši prijatelji nisu zadovoljni svojim knjigovođom? Naravno da i Vi ne želite istu priču, zato hajmo odmah na praktičan primer.

Svi smo više puta čuli onu izreku da je lako biti general posle bitke. 

Nešto poput ove priče:

Vaš potencijalni/trenutni knjigovođa: Dobar dan, ovim putem bismo želeli da Vas obavestimo da je neophodno izmiriti dugovanja prema Poreskoj upravi. Vaš dug iznosi 500 RSD. 

Vi: Hvala puno, ali ja sam sve dugove izmirivao/la na vreme, kako je moguće da postoji dug u pomenutom iznosu?
Vaš potencijalni/trenutni knjigovođa: Izvinite, ali sad vidimo da niste uneli dobre podatke na uplatnici. 

Vi: Hvala što mi to tek sada kažete, a kada sam Vas pitao da li je uplatnica ispravna, rekli ste da jeste. 

Ovo je samo primer kroz koji želimo da Vam istaknemo da Vaš budući (trenutni) knjigovođa nikako ne sme biti general posle bitke ukoliko Vam je on davao instrukcije.
Ukoliko ste sami donosili odluke, onda  knjigovođa ima puno pravo da Vam ukaže na grešku i naravno, da da sve od sebe da je ispravi. 

Budite pažljivi, jer ono što razlikuje dobrog od lošeg knjigovođe jeste veština.
Veština procene, savetovanja, informisanja i naravno znanja. 

Nedavno sam pročitala članak jednog programera ili tzv. IT-jevca koji je knjigovođe nazvao pravnicima koji koriste brojeve i da bi danas posao knjigovođe trebalo da podrazumeva ulogu finansijskog savetnika.
Hm, hm, hm… možda bih se i složila da je rekao da su knjigovođe pravnici koji „čitaju brojeve“.
Zaista, naš posao bez pravnog okvira nema smisao, ali jednako tako i bez matematike.

Da bismo došli do nekih od finasijskih pokazatelja neophodno je da znamo pored osnovnih algebarskih operacija i limese (granične vrednosti), i modele kvantitativne analize koje koristimo za modeliranje i ispitivanje aktivnosti poslovanja i menadžmenta.

Računovođa, dakle, vlada i ekonometrijom od matematike do statistike i pravom od pravne norme i pravnih akata zakona, podzakonskih akata do trgovinskih uzansi.
A racunovođe su ekonomisti, a osnovini aksiom računovodstva je jednačina:

AKTIVA = PASIVA

ili u praksi

9 = 9

Da, aksiom je logički izraz koji se smatra tačnim i on služi kao početna tačka za dedukciju… A šta je dedukcija? To je postupak kojim se iz opšteg zaključka izvode drugi posebni ili pojedinačni zaključci. A šta mi izvodimo iz računovodstvene jednakosti da je aktiva jednaka pasivi?
U ekonomskom smislu aktiva su sredstva, a pasiva izvori sredstava.
Koji su to izvori sredstava? Sopstveni i pozajmljeni ili kapital i obaveze.
Pa tako našu početnu jednakost proširujemo:

AKTIVA = KAPITAL + OBAVEZE

ili

9= 8+1 ali i

9=7+2 ali i

9=6+3 ali i

9=5+4 ali i

Ako primenimo zakon komutacije (promena mesta sabiraka) rezultat je isti. Ako ovaj zakon primenimo u svakodnevnom životu, na primer, obuvanje cipela je komutitativna operacija u kojoj je svejedno da li ste prvo obuli levu ili desnu cipelu, rezultat je isti obuveni ste.

A da li je tako u našoj računovodstvenoj jednakosti? Zakon komutacije važi, ali… jedno ali sreću kvari… jer nije svejedno da li sredstva potiču iz više kapitala i manje obaveza, ili iz manje kapitala, a više obaveza… jer ovo poslednje znači da se finansiramo iz tuđih, pozajmljenih sredstava (kredita, pozajmica, donacija, sponzorstva i sl.) što govori o našoj zaduženosti, a „dug je zao drug“…

Ovo je samo jedna o „magičnih priča“ brojki i slova računovodstva…