Magija brojki i slova
Nedavno sam pročitala članak jednog programera ili tzv. IT-jevca koji je knjigovođe nazvao pravnicima koji koriste brojeve i da bi danas posao knjigovođe trebalo da podrazumeva ulogu finansijskog savetnika.
Hm, hm, hm… možda bih se i složila da je rekao da su knjigovođe pravnici koji „čitaju brojeve“.
Zaista, naš posao bez pravnog okvira nema smisao, ali jednako tako i bez matematike.
Da bismo došli do nekih od finasijskih pokazatelja neophodno je da znamo pored osnovnih algebarskih operacija i limese (granične vrednosti), i modele kvantitativne analize koje koristimo za modeliranje i ispitivanje aktivnosti poslovanja i menadžmenta.
Računovođa, dakle, vlada i ekonometrijom od matematike do statistike i pravom od pravne norme i pravnih akata zakona, podzakonskih akata do trgovinskih uzansi.
A racunovođe su ekonomisti, a osnovini aksiom računovodstva je jednačina:
AKTIVA = PASIVA
ili u praksi
9 = 9
Da, aksiom je logički izraz koji se smatra tačnim i on služi kao početna tačka za dedukciju… A šta je dedukcija? To je postupak kojim se iz opšteg zaključka izvode drugi posebni ili pojedinačni zaključci. A šta mi izvodimo iz računovodstvene jednakosti da je aktiva jednaka pasivi?
U ekonomskom smislu aktiva su sredstva, a pasiva izvori sredstava.
Koji su to izvori sredstava? Sopstveni i pozajmljeni ili kapital i obaveze.
Pa tako našu početnu jednakost proširujemo:
AKTIVA = KAPITAL + OBAVEZE
ili
9= 8+1 ali i
9=7+2 ali i
9=6+3 ali i
9=5+4 ali i
Ako primenimo zakon komutacije (promena mesta sabiraka) rezultat je isti. Ako ovaj zakon primenimo u svakodnevnom životu, na primer, obuvanje cipela je komutitativna operacija u kojoj je svejedno da li ste prvo obuli levu ili desnu cipelu, rezultat je isti obuveni ste.
A da li je tako u našoj računovodstvenoj jednakosti? Zakon komutacije važi, ali… jedno ali sreću kvari… jer nije svejedno da li sredstva potiču iz više kapitala i manje obaveza, ili iz manje kapitala, a više obaveza… jer ovo poslednje znači da se finansiramo iz tuđih, pozajmljenih sredstava (kredita, pozajmica, donacija, sponzorstva i sl.) što govori o našoj zaduženosti, a „dug je zao drug“…
Ovo je samo jedna o „magičnih priča“ brojki i slova računovodstva…
