Kako je sve počelo?

Nekako baš u ovo doba godine, vreme upisa u srednje škole, svi prolazimo istu

dilemu šta upisati?

Do tog juna sam gotovo bila sigurna da znam šta neću, a nisam htela da se bavim onim čime su se moji roditelji bavili – knjigovodstvom.

Svaki februar bio je posebno težak, neizbežna tema u našoj porodici bio je

završni račun, uklapanje analitike i sintetike, iznosi nezavršene proizvodnje,

revizijski troškovi, amortizacija, reprezentacija, revalorizacija…

Mart je bio mesec zatišja, april je donosio blagu buru jer ipak je trebalo uraditi

samo tromesečni… šestomesecni obračun je bio najpodnošljiviji, letnji raspust je bio spas…

Ali oktobar je vec bivao prilično turbulentan, škola je diktirala učenje, a i ponovo

su kupci i dobavljači bili vrlo aktivni i ako nisu svi bili usaglašeni ipak je to bio

samo devetomesečni obračun…

Ovo je bilo nešto što nisam htela, a ono što sam htela delovalo je nespojivo

matematika i književnost…

Tako sam se tog juna, pre xy godina, našla u središtu ukrštanja beogradskog

berumutskog trougla između kafana „Pod lipom“, „Grmeč“ i „Šumatovac“,

novinskih redakcija „Borba“, „Politika“ i Radio Beograd, kao i srednjoškolskog

trugla: Pravno Birotehnička, Trgovačka i Ekonomska…

Ova poslednja mi se učinila kao dobro mesto da budem u „toku gradskih dešavanja“.

Roditelji su bili krajnje iznenađeni, jer su bili sigurni da su me svojim

obračunskim temama prilično udaljili od tog često monotonog i napornog posla.

Tokom godina školovanja i kasnije rada, shvatila sam da i ako nije počelo kao

„ljubav na prvi pogled“, računovodstvo je postalo moja ljubav za ceo život.

Roditeljima dugujem večnu zahvalnost jer su me naučili da imam stav prema

svemu što radim, a to pravi razliku koja znaci voleti ono što radiš.