Blog - Creative Finance

Eliminisanje dvostrukog oporezivanja sprovodi se metodom izuzimanja i metodom kredita. Mere za sprečavanje dvostrukog pravnog oporezivanja mogu biti unilateralne i međunarodne. Šta su ugovori o sprečavanju dvostrukog međunarodnog oporezivanja i kako se koriste obrasci POR-1 i POR-2?

Metoda izuzimanja za eliminaciju dvostrukog oporezivanja ondosi se na poresku osnovicu. To znači da zemlja rezidenstva isključuje iz poreske osnovice  dohotka, dobiti ili imovine koji su oporezovani samo u zemlji izvora. Ova metoda se javalja u dva oblika:

1. kao metoda punog izuzimanja
2. kao metoda izuzimanja sa progresijom

Metoda punog izuzimanja znači da poreski obveznici podležu nižim stopama. Ova metoda se veoma retko primenjuje u praksi.

Metoda izuzimanja sa progresijom češće je u primeni i znači ustvari da zemlja rezidenstva izuzima dohodak (onosno imovinu) ostvaren u zemlji izvora, ali da bi se eliminisala privilegija delovanja progresivnih stopa, ovaj dohodak se uzima pri određivanju stope koja će se primeniti na ostatak dohotka, odnosno imovine.

Metoda kredita kao metoda za sprečavanje dvostrukog oporezivanja primenjuju se na poreski dug. Ova metoda se češće sreće u praksi. Kod ovoga načina eliminacije dvostrukog oporezivanja zemlja rezidenstva najpre utvrđuje porez na svetski dohodak (imovinu), a onda dozvoljava da se porez plaćen u zemlji izvora koristi kao kredit na uvrđeni porez na svetski dohodak (imovinu).

Metod kredita se najčešće susreće u praksi i iz tog razloga javljaju se i njegova dva oblika i to:

1. metod punog kredita kada se porez plaćen u zemljij izvora u potpunosti odbija od poreza u zemlji rezidenstva bez obzira koji od ovih poreza je veći, najpovoljniji metod koji se najređe koristi
2. metod običnog kredita koji se najčešće koristi u praksi znači da porez plaćen u zemlji izvora ističe na kredit za račun poreza utvrđenog u zemlji rezidenstva, ali samo do iznosa koji bi u zemlji rezdentstva, uz primenu njenih poreskih propisa, mogao da se okarakteriše kao dohodak (imovina) koji je ostvaren u inostrastvu.

Mere za sprečavanje (eliminisanje) dvostrukog pravnog oporezivanja

1. unilateralne
2. međunarodne (bilateralne i mulilateralne)

Unilateralne mere

Ove mere se donose u vidu zakona. Na ovaj način država se jednostrano odriče svog poreskog prava u cilju zaštite pravnih i fizičkih lica koja su pod njenom poreskom jurisdikcijom. Prednosti ovih mera su u tome što je postupak donošenja jednostavan i nije potrebna akcija druge države. Međutim, nedostaci ovih mera su veći od prednosti jer njihova primena ne znači i automatski reciprocitet, zatim svaka država ih prema svom nahođenju donosi, lako se povlače izmenom zakona. Nepopularne su za zemlje u razvoju, jer one imaju mali broj svojih rezidenata koji se pojavljuju kao investitori u drugim državama.

Međunarodne mere

Ove mere se javljaju u vidu 

1. bilateralnih mera
2. multilateralnih mera

Bilateralne mere su Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (skraćenica UIDO) i one se najčešće sreću u praksi, i prednosti ovih mera se ogledaju u tome što su to:

1. tipski ugovori
2. najefikasniji su u borbi protiv poreske evazije
3. znače bolje uslove za investiranje

Nedostaci ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja su:

1. postupak zaključivanja ovih ugovora dugo traje
2. sporazum o potpisivanju UIDO postiže se samo kada su male razlike u poreskim zakonodavstvima dve zemlje.

U praski srećemo dva modela UIDO to su:

   a) Konvencija OECD – nacrt ove Konvencije sačinjen je još 1963. godine, potpuniji model 1977, a fleksibilniji 1992. godine.
   b) Konvencija UN – sačinjena je 1980. godne i to je najpogodniji model koji primenjuju u međusobnim odnosima razvijene zemlje i zemlje u razvoju.

Multilateralne mere su Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja tri ili više zemalja. U praksi ovakve konvencije zaključuju države koje su već uključene u neku ekonomsku integraciju i koje sa UIDO postižu, u stvari, još viši nivo međusobne ekonomske povezanosti. 

Srbija i UIDO

Kao i sve države i Srbija je zainteresovana za zaključivanje UIDO sa zemljama koje su njeni najznačajniji ekonomski partneri, ali i sa drugim državama i na taj način olakša sebi uključivanje u međunarodnu podelu rada.

Nakon zaključenja UIDO, Narodna skupština RS ratifikuje ove ugovore i oni postaju sastavni deo domaćeg poreskog zakonodavstva. Ovi ugovori obezbeđuju pravni preduslov za efikasniju i konkurentniju privredu i čije je privlačnijom za ulaganja stranih investitora. Model koji koristi Srbija je konvencija OECD.

Sadržina srpskog nacrta Ugovora:

1. lica na koja se primenjuje – jedno lice rezident jedne države
2. porezi na koje se UIDO primenjuje taksativno se navode porezi obe države koji imaju karakter poreza na imovinu i na dohodak
3. opšte definicije – značajnih izraza npr. država ugovornica, nadležni organ, kompanija i sl.
4. oporezivanje dohotka od nepokretne imovine – nacrt srpskog Ugovora kao i do sada zaključeni UIDO dohodak koji ostvari rezident države ugovornice od nepokretne imovine koja se nalazi u drugoj državi ugovornici pripada državi izvora, državi u koji se nepokretnost nalazi.
5. Peto poglavlje Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja se odnosi na samo otklanjanje dvostrukog oporezivanja odnosno definiše način na koji se u državama potpisnicama rezident oslobađa plaćanja dela poreza odnosno celokupnog iznosa poreza.

Srbija ima potpisan UIDO sa 68 zemalja , najveći deo je naravno sa evrposkim zemljama. Interesanto je da je Kanada jedina zemlja američkog

kontinenta sa kojim imamo potpisan UIDO. U postupku je Ugovor sa Alžirom, pregovori sa Portugalom i Japanom su u toku. 

Miltilateral Instrument („MLI“) je Multilateralna konvencija koje je počela da se za Srbiju primenjuje od oktobra 2018.godine. Kao posledica MLI-a Srbija je u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice premeštanja dobiti do sada izmenila Ugovore sa Austijom, Velikom Britanijom, Litvanijom, Maltom, Francuskom, Finskom, Poljskom, Slovačkom, Slovenijom i s početka ove godine i sa Indijom.

Šta sve treba da sadrži zahtev za rezidentnost

… je regulisano Pravilnikom o postupku i načinu izdavanja i izgleda obrazaca potvrde o rezidentnosti objavljenom u „Službenom glasniku RS, broj 80/10 i 44/18 i dr. zakon)

Status rezidenta Republike Srbije, kod inostranog isplatioca prihoda, dokazuje se potvrdom na Obrascu POR-1 – Potvrda o rezidentnosti Republike Srbije i to za prethodnu/e godinu/e i tekuću godinu – na srpkom/engleskom i srpskom/francuskom jeziku.

Status rezidenta druge države sa kojom je zaključen UIDO, nerezident dokazuje kod domaćeg isplatioca prihoda, potvrdom o rezidentnosti overenom od strane nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident, na Obrascu POR-2 – Potvrda o rezidentnosti druge drzave sa kojom je zaključen ugovor i to za prethodnu/e godinu/e i tekuću godinu – na srpkom/engleskom i srpskom/francuskom jeziku.

Potvrdu o rezidentnosti, na osnovu podnetnog zahteva uz koji je priložena dokumentacija koju propisuje pravilnik, izdaje organizaciona jedinica Poreske uprave nadležna prema mestu sedišta, odnosno prebivališta, odnosno boravišta, podnosioca zahteva. 

Zahtev za izdavanje potvrde o rezidentnosti obavezno mora da sadrži:

– ime i prezime, odnosno naziv podnosioca zahteva

– adresu prebivališta, odnosno boravišta, odnosno sedišta podnosioca zahteva

– potpis podnosioca zahteva (fizičko lice, ondnosno odgovorno lice u pravnom licu, odnosno preduzetnik) overen pečatom pravnog lica, odnosno preduzetnika*

– navod da je potvrda o rezidentnosti potrebna za ostvarivanje prava iz ugovora o UIDO

– naziv države za koju se potvrda o rezidentnosti zahteva

– godina za koju se potvrda o rezidentnosti traži

– datum podnosenja zahteva

* Obaveza upotrebe pečata, prestala je da važi 1. 10. 2018. godine, danom početka primene člana 160. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 44/2018).

Domaća lica

Uz zahtev, domaće fizičko lice, prilaže sledeću dokumentaciju:

1) potvrdu o prebivalištu (original ili overenu kopiju originala), koja sadrži podatak od kada je to lice na prijavljenoj adresi, koju izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova koja, u danu podnošenja zahteva, nije starija od šest meseci;

2) uplatnicu (original), kao dokaz o uplati republičke administrativne takse u propisanom iznosu.

Ako domaće fizičko lice, pre isteka roka od šest meseci od dana podnošenja prethodnog zahteva, kod iste organizacione jedinice Poreske uprave nadležne prema mestu prebivališta podnosioca zahteva, podnese novi zahtev za izdavanje potvrde o rezidentnosti, uz zahtev (u kome navodi i da je prethodni zahtev podnet pre isteka roka od šest meseci) prilaže kopiju potvrde o prebivalištu iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

Ako se jednim zahtevom traži izdavanje potvrda o rezidentnosti za više domaćih fizičkih lica koja su zaposlena kod istog poslodavca, uz zahtev se dostavlja dokumentacija iz stava 1. za svako od tih lica.

Uz zahtev  domaće pravno lice, odnosno preduzetnik prilaže sledeću dokumentaciju:

1) izvod (original ili overenu kopiju originala) iz registracije kod Agencije za privredne registre ili drugog nadležnog organa koji, u danu podnošenja zahteva, nije stariji od šest meseci;

2) uplatnicu (original), kao dokaz o uplati republičke administrativne takse u propisanom iznosu.

Ako domaće pravno lice, odnosno preduzetnik, pre isteka roka od šest meseci od dana podnošenja prethodnog zahteva, kod iste organizacione jedinice Poreske uprave nadležne prema mestu sedišta podnosioca zahteva, podnese novi zahtev za izdavanje potvrde o rezidentnosti, uz zahtev (u kome navodi i da je prethodni zahtev podnet pre isteka roka od šest meseci) prilaže kopiju izvoda iz registracije kod Agencije za privredne registre ili drugog nadležnog organa.

Strana lica

Uz zahtev, strano fizičko lice (u daljem tekstu: stranac) prilaže sledeću dokumentaciju:

1) overenu kopiju strane putne isprave koja, u trenutku podnošenja zahteva, nije starija od šest meseci (sa važećom vizom u danu dužem od šest meseci za period za koji se potvrda o rezidentnosti izdaje);

2) odobrenje privremenog boravka u Republici Srbiji u trajanju dužem od šest meseci (original ili overenu kopiju originala), odnosno odobrenje stalnog nastanjenja u Republici Srbiji (original ili overenu kopiju originala), koje izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova koje, u danu podnošenja zahteva, nije starije od šest meseci;

3) potvrdu o prijavi boravišta (prebivališta) stranca (original ili overenu kopiju originala) koju izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova koja, u danu podnošenja zahteva, nije starija od šest meseci;

4) važeći ugovor o radu (original ili overenu kopiju originala) kojim je zasnovan radni odnos kod domaćeg poslodavca, odnosno važeći ugovor o upućivanju na rad u Republiku Srbiju (original ili overenu kopiju originala);

5) dokaz (original ili overenu kopiju originala) o pravu svojine, odnosno drugom stvarnom pravu na kući ili stanu;

6) uplatnicu (original), kao dokaz o uplati republičke administrativne takse u propisanom iznosu;

7) druge dokaze na zahtev nadležne organizacione jedinice Poreske uprave.

Ako stranac, u cilju ispunjenja uslova za sticanje statusa rezidenta Republike Srbije (dokazivanje centra životnih interesa u Republici Srbiji) kao dokaz, navodi i boravak članova njegovog porodičnog domaćinstva (bračnog druga i/ili dece) u Republici Srbiji, za ta lica prilaže dokumentaciju iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana, a za decu i potvrdu o pohađanju predškolske, školske, odnosno visokoškolske ustanove i sl

Primeri nekih od UIDO Srbije i 

Belorusije:

https://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/ugovori%20dvostruko%20oporezivanje/Belorusija.pdf

Grcke: 

https://www.mfin.gov.rs/wp-content/uploads/2019/09/Gruzija-Kombinovani-tekst-Multilateralne-konvencije-i-ugovora-o-izbegavanju-dvostrukog-oporezivanja.pdf

Estonije:

https://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/ugovori%20dvostruko%20oporezivanje/Estonia.pdf

Ukrajine:

https://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/ugovori%20dvostruko%20oporezivanje/Ukrajina.pdf

Holandije:

https://www.mfin.gov.rs/wp-content/uploads/2019/09/Holandija-Kombinovani-tekst-Multilateralne-konvencije-i-ugovora-o-izbegavanju-dvostrukog-oporezivanja.pdf

Indije:

https://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/ugovori%20dvostruko%20oporezivanje/Indija.pdf

Složenost donošenja odluka gde investirati, načini finansiranja, načini obavljanja poslovanja, modaliteti vraćanja ili prebacivanja dobiti, poreski podsticaji i poreske posledice su dileme u čijem razrešenju mogu da pomognu poreski savetnici. Dvostruko oporezivanje i sukob poreskih zakona mogu da budu toliko kompleksni, da je pomoć stručnjaka u njihovom rešavanju nezamenljiva.

Zašto dolazi do sukoba poreskih zakona?

Današnji savremeni ekonomski svet karakteriše velika otvorenost nacionalnih granica jer je to osnovni uslov današnjeg ekonomskog razvoja. Otvorenost nacionalnih granica znači ustvari postojanje četiri osnovne slobode: slobodu kretanja ljudi, slobodu kapitala, slobodu kretanja dobara i sloboda kretanja usluga.

              Potreba za povećanjem zarade povećala je i mobilnost ljudi, kretanje dobara i usluga, kapitala i nametnula pitanje poreskih obaveza po osnovu posedovanja imovine, ali i ostvarivanju dohotka, prihoda i dobiti. Pitanje nastanka poreskih obaveza, odnosno mogućnost da se ista zarada ili imovina istovremeno oporezuju u dvema različitim teritorijalnim jedinicama ili dve različite zemlje je dovela do pojave dvostrukog pravnog oporezivanja. Posledica mobilnosti ljudi, kapitala, dobara i usluga dovela je do sukoba poreskih zakona, a sukob poreskih zakona do pojave dvostrukog pravnog oporezivanja. Kao i svaki sukob, tako i ovaj nastaje zbog nepostojanja pravila ili načela koja regulišu suverenitet države po pitanju poreza. Jedini izuzetak odnosi se na princip eksteritorijalnosti po osnovu poreskih privilegija diplomatsko-konzularnog osoblja.

Kada dolazi do sukoba poreskih zakona?

        Za poimanje dvostrkog pravnog oporezivanja nije dovoljno znati zašto već i kada dolazi do sukoba poreskih zakona, a dolazi u tri slučaja:

1. sukob neograničene i ograničene poreske obaveze

2. sukob dve neograničene poreske obaveze

3. sukob dve ograničene poreske obaveze

        Sukob neograničene i ograničene poreske obaveze nastaje kada zemlja rezidenstva oporezuje svoje rezidente za imovinu ili dohodak van njene rezidentnosti, a zemlja gde je dohodak ostvaren ili na čijoj teritoriji se nalazi imovina oporezuje nerezidente.

        Drugi slučaj je sukob dve neograničene poreske obaveze i nastaje kako jedna država primenjuje kao neograničenu obavezu državljanstvo, a druga rezidenstvo ili ako obe primenjuju rezidenstvo.

              Treći slučaj je sukob poreskih zakona koji nastaje kada dve države primenjuju kao odlučujuću činjenicu izvor dohotka odnosno dobit.

Poreski obveznici i poreske vlasti

        Dvostruko pravno oporezivanje je situacija u kojoj pravno ili fizičko lice postaje poreski obveznik i oporezuje se istim porezima za isti period od strane dve poreske vlasti. Do dvostrukog pravnog oporezivanja dolazi zbog sukoba poreskih zakona, a do sukoba poreskih zakona dolazi kada je poreski obveznik povezan sa poreskom vlašću kroz:

1. državljanstvo

2. rezidentnost

3. izvor dohotka (dobiti)

        Državljanstvo i rezidentnost nose personalni karakter, a izvor dohotka odnosno dobit je ekonomskog karaktera. Princip državljanstva se retko koristi, odnosno samo ga koriste SAD i Filipini kao odlučujuću činjenicu za utvrđivanje poreske vlasti.

        Rezidenstvo dovodi do neograničene ili pune poreske obaveze. Poreski obveznici se oporezuju u skladu sa svojim dohotkom dobiti ili imovinom.

        Izvor dohotka (dobit) dovodi do ograničene poreske obaveze, jer se oporezuje samo dobit ili imovina koji su ostvareni ili se nalaze na teritoriji te države.

              Pod rezidenstvom u poreskom smislu smatra se stalno ili privremeno fizičko prisustvo nekog fizičkog ili pravnog lica na određenoj teritoriji. Fizičko lice je rezident neke države ako na teritoriji neke države ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa ili na teritoriji neke države, neprekidno ili sa prekidima boravi 183 ili više dana u toku jedne kalendarske godine. Pravno lice je rezident neke države, ako je osnovano, ili ima sedište stvarne uprave i kontrole na teritoriji jedne zemlje. Pravno lice je nerezident ako ostvaruje dobit na teritoriji druge države preko stalne poslovne jedinice.

Kolizione norme

        U sukobu poreskih prava na međunarodnom nivou primenjuje kolizione norme kojima se određuje nosilac poreskog prava. Razgraničenje se najčešće zasniva na rezidentnosti, sto znači da država koje je poreski obveznik rezident ima prioritet u oporezivanju. Kolizione norme se primenjuju samo na određene delove dohotka, dobiti ili imovine, nikada na celu kategoriju dohotka, dobiti ili imovine. Ovim normama se delovi kategorije dohodka, dobiti i imovine prepuštaju oporezivanju:

1. ili zemlji rezidenstva

2. ili zemlji izvora

3. ili se oporezivanje deli između dve države.

Na ovaj način se sprečava dvostruko oporezivanje, odnosno, mogu se preduzeti metodi za tzv. eliminaciju dvostrukog oporezivanja. U stvari, kolizione norme su unilatralna (u vidu zakona) ili bilateralna (ugovori između dve države) pravila kojima se utvrđuje koja država ima ovlašćenje za oporezivanje.

Virtuelno dvostruko oporezivanje

        Postoji još jedan oblik međunarodnog pravnog dvostrukog oporezivanja a to je virtuelno. Virtuelno međunarodno dvostruko oporezivanje se može desiti u situacijama u kojim ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja državi ugovornici daje pravo oporezivanja nekog dohotka, a ta država to svoje pravo ne koristi dok, u isto vreme druga, država iz ugovora, takođe oporezuje isti dohodak. Propisi nekih zemalja, poput kantonalnih propisa u Švajcarskoj, zabranjuju virtuelno dvostruko oporezivanje, ali međunarodno poresko pravo dozvoljava virtuelno međunarodno pravno dvostruko oporezivanje. Njegovo otklanjanje zavisi od izabranog metoda za otklanjanje dvostrukog oporezivanja.

Tim Kreativnih Finansija je otvoren za sve vrste saveta o međunarodnom poreskom planiranju.

Kako se obračunava porez na dobit pravnih lica, a kako porez na dohodak građana? Koji su prihodi oslobođeni poreza na dobit i koje poreske podsticaje i olakšice zakonodavac u Srbiji omogućava pravnim licima? Koje sve poreze su dužni da plaćaju građani Srbije i da li su i nerezidenti obavezni da plaćaju porez Srbiji? Ova pitanja razmatramo u tekstu koji detaljno sumira poresko zakonodavstvo Republike Srbije.

Poreski sistem savremenih država sadrži više poreskih oblika, koji su različiti po prirodi i dejstvu, pa se moraju grupisati po nekim osobinama. 

• DIREKTNO OPOREZIVANJE – Poreska snaga se manifestuje putem imovine i dohotka i to je direktno ispoljavanje poreske sposobnosti. Oporezivanje ovih izvora, bilo bi direktno oporezivanje: porez na dohodak, porez na prihode, porez na dobit, porez na imovinu, porez na kapitalne dobitke, porez na nasleđe 
  • Osobine direktnih poreza: relativna stabilnost, pravednost, neelastičnost, ne postoji opšta obaveza za sve, troškovi ubiranja poreza su relativno visoki, neugodni su za poreske obveznike jer se direktno naplaćuju iz dohotka. 

• INDIREKTNO OPOREZIVANJE – Kada se poreska snaga manifestuje trošenjem dohotka, tada se javljaju indirektni porezi: opšti porez na promet, akcize, carine, fiskalni monopoli, porez na kapitalne i finansijske transakcije i sl. 
  • Osobine indirektnih poreza: elastičnost im je velika, obaveznost plaćanja je sve više izražena, ugodniji su za poreskog obveznika jer ih on samo indirektno oseća kroz cene robe i usluga, dovoljnosti i izdržljivost, nesocijalnisu – plaćajuih svi i lako se prevaljuju). 

Sledi rezime pojedinih poreskih kategorija koje postoje u Srbiji: Porez na dobit i Porez na dohodak grđana 

POREZ NA DOBIT PRAVNIH LICA

Oporezivanje pravnih lica u Srbiji regulisano je Zakonom o porezu na dobit pravnih lica  (poslednjim izmenama od 2019.) i podzakonskim aktima koje donosi Ministarstvo finansija. 

Poreski obveznici 

Poreski obveznik poreza na dobit pravnih lica je privredno društvo, odnosno preduzeće, odnosno drugo pravno lice koje je osnovano radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Poreski obveznik je i zadruga koja ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. Poreski obveznik je, u skladu sa ovim zakonom, i drugo pravno lice koje nije osnovano radi ostvarivanja dobiti, već je u skladu sa zakonom osnovano radi postizanja drugih ciljeva utvrđenih u njegovim opštim aktima, ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu (u daljem tekstu: nedobitna organizacija).

Poreski obveznik je rezident Srbije koji podleže oporezivanju dobiti koju ostvari na teritoriji Srbije i izvan nje. Rezidentni obveznik je pravno lice koje je osnovano ili ima mesto stvarne uprave i kontrole na teritoriji Srbije.

Nerezident Srbije podleže oporezivanju dobiti koju ostvari poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi na teritoriji Republike na način propisan ovim zakonom, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. Nerezidentni obveznik je pravno lice koje je osnovano i ima mesto stvarne uprave i kontrole van teritorije Republike.

Poreska stopa 

Stopa Poreza na dobit je 15%.

 Poreska osnovica

Oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (u daljem tekstu: MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI), odnosno međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSFI za MSP) i propisima kojima se uređuje računovodstvo, na način utvrđen ovim zakonom. 

Prihodi oslobođeni poreza na dobit

Sledeće vrste prihoda su oslobođene od plaćanja poreza na dobit:

• Prihod koji rezidentni obveznik ostvari po osnovu dividendi i udela u dobiti  
• Prihodi od kamata na obveznice i druge hartije od vrednosti koje izdaju Vlada Srbije, opštine i Narodna banka Srbije, 
• Prihodi nastali po osnovu neiskorišćenih dugoročnih rezervisanja koja nisu bila priznata kao rashod u poreskom periodu u kom su izvršena 

Usklađivanje rashoda

Za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju se rashodi u iznosima utvrđenim bilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, kao i propisima kojima se uređuje računovodstvo, osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja.  

Međutim, Zakon o porezu na dobit  predviđa da se određeni troškovi ne priznaju na teret troškova ili se priznaju do određenog iznosa. 

• Troškovi koji se ne priznaju

Troškovi koji se ne mogu dokumentovati, pokloni i prilozi dati političkim organizacijama, poklon povezanom pravnom licu, novčane kazne koje izriče nadležni organ, ugovorne kazne i penali. 

Kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina, zatezne kamate između povezanih lica…

• Amortizacija

Amortizacija stalnih sredstava (sredstva čije je vek trajanja duži od jedne godine), osim nematerijalne imovine, priznaje se kao rashod. Stalna sredstva se razvrstavaju u pet grupa sa stopama poreske amortizacije u rasponu od 2,5% do 30%. 

Kao rashod u poreskom bilnasu do određenog limita se priznaju sledeći troškovi: 

• Troškovi za zdravstvene, naučne, obrazovne, humanitarne, verske, ekološke i sportske svrhe oporezuju se do 5% ukupnog prihoda
• Troškovi za kulturne svrhe oporezuju se do 5% ukupnog prihoda
• Troškovi reprezentacije, do 0,5% ukupnih prihoda
• Članarina koja se isplaćuje privrednim komorama i drugim udruženjima (osim političkim strankama), do 0,1% bruto prihoda.

Poreski podsticaji i olakšice 

• Podsticaji za ulaganja u osnovna sredstva i zapošljavanje najmanje 100 novih lica. Poreski odmor za velike investitore: kompanije koje ulože najmanje milijardu dinara (približno 8,5 miliona EUR) i zapošljavaju trajno najmanje 100 ljudi, imaju pravo na poreski odmor od 10 godina 
• Podsticaji za ulaganja u novoosnovana privredna društva koja obavljaju inovacionu delatnost 
• Poreska olakšica – priznavanje troškova istraživanja i razvoja u dvostrukom iznosu
• Poreska olakšica – izuzimanje kvalifikovanih prihoda iz poreske osnovice

Porez na kapitalnu dobit nerezidenata 

Na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica, drugog nerezidentnog pravnog lica, fizičkog lica, nerezidentnog ili rezidentnog ili od otvorenog investicionog fonda, na teritoriji Srbije, po osnovu kapitalnih dobitaka nastalih obračunava se i plaća porez po rešenju po stopi od 20% ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. 

Porez po odbitku 

Sva pravna lica u Srbiji imaju obavezu plaćanja poreza po odbitku za primljene usluge, tj. na naknade koje nerezidentna pravna lica – pružaoci usluga ostvaruju od rezidentnih. 

Srbija utvrđuje 20% poreza po odbitku na dohodak nerezidentnih pravnih lica ostvarenih od srpskih pravnih lica i plaća se na: 

• dividende / udeo u dobiti, 
• kamata 
• autorskih i srodnih prava 
• naknade od zakupa i podzakupa 
• prihodi od zabavnih, sportskih, umetničkih i sličnih predstava koji nisu bili predmet poreza na dohodak 
• prihodi od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih pravnih i poslovnih usluga 

Zakonska stopa od 20% može se izbeći primenom odgovarajućeg ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanju („UIDO“). 

Specifična poreska stopa po stopi od 25% odnosi se na plaćanja izvršena stanovnicima jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom (tj. Poreskim oazama) u odnosu na tantijeme, prihod od kamata, zakup / najam i naknade za usluge. 

Nerezidentno pravno lice može biti obveznik ovog poreza, i to po stopi od 20% po osnovu ostvarenih kapitalnih dobitaka, prihoda koje ostvari od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike Srbije i po osnovu svih gorenavedenih prihoda koji su ostvareni po osnovu namirenja potraživanja u postupku izvršenja, odnosno u svakom drugom postupku namirenja potraživanja. Zakonska stopa od 20% može se izbeći primenom odgovarajućeg ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanju („UIDO“).

Ostali porezi 

Akciza – Obaveza o akcizama nastaje u trenutku kada se akcizni proizvod proizvodi ili uvozi. Odlaganje odgovornosti za akcize moguće je ostvarivanjem prava na držanje registrovane akcize i / ili carinskog skladišta. 

Porez na imovinu – Ako poreski obveznik vodi knjige, porez na nekretnine naplaćuje se po fiksnoj stopi koja ne može biti veća od 0,40%.

Porez na prenos aposloutnih prava se obračunava na prenos stvarnih prava nad nekretninama, prava intelektualne svojine, vlasništvo nad polovnim vozilima, plovilima i vazduhoplovima (osim u vlasništvu države), te na pravo korišćenja građevinskog zemljišta. Ugovorena cena koristi se kao poreska osnova, osim ako se utvrdi da je niža od tržišne (u tom slučaju se koristi tržišna cena). Nakon utvrđivanja poreske osnovice primenjuje se poreska stopa od 2,5%. 

POREZ NA DOHODAK GRAĐANA 

Oporezivanje fizičkih lica u Srbiji regulisano je Zakonom o porezu na dohodak građana (poslednjim izmenama od 2020.) i podzakonskim aktima koje donosi Ministarstvo finansija. 

Poreski obveznik

Prema srpskom Zakonu o porezu na dohodak građana, fizičke osobe smatraju se srpskim poreznim rezidentima ako:

• ima prebivalište u Srbiji ili ima centar svog poslovanja i vitalnih interesa u Srbiji, ili
• neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.  ili 
• lice upućeno u inostranstvu radi obavljanja posla za diplomatska ili konzularna odeljenja Srbije, međunarodne organizacije, u toku perioda obavljanja delatnosti. 

Obveznik poreza na dohodak građana je i fizičko lice koje nije rezident (nerezident) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike. Dohotkom se smatra dohodak koji fizičko lice ostvari po osnovu rada koji obavlja na teritoriji Srbije i korišćenja ili raspolaganja pravom na teritoriji Srbije.

Propisano je oslobađanje od oporezivanja dohotka poreskog obveznika nerezidenta, koji u Republici Srbiji provede do 90 dana u roku od 12 meseci, ukoliko je takav dohodak ostvaren od nerezidentnog nalogodavca koji ne obavlja delatnost, odnosno aktivnosti na teritoriji Srbije. 

Izbegavanje dvostrukog oporezivanja 

Ako obveznik – rezident Srbije ostvari dohodak u drugoj državi, na koji je plaćen porez u toj državi, na račun poreza na dohodak građana utvrđenog prema odredbama ovog zakona odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dohodak plaćenog u toj državi. 

Oporezivi prihod 

Vrste oporezivog dohotka i primenjive stope poreza na dobit su sledeće: 

• prihod od zaposlenja (10%) 
• prihodi od poljoprivrede i šumarstva (10%) 
• prihodi od nezavisnih aktivnosti (10%) 
• prihod od autorskih prava, prava koja se odnose na autorska prava i industrijska prava (20% stopa sa stvarnim / standardnim odbitkom troškova)
• prihodi od kapitala – kamate, dividende (15%)
• prihodi od nepokretne imovine (20% sa stvarnim / standardnim odbitkom troškova) 
• kapitalni dobici (15%) 
• ostali prihodi – sportisti, igre na sreću, zakup pokretne imovine itd. (20% sa stvarnim / standardnim odbitkom troškova), osim prihoda od ličnog osiguranja (poreska stopa je 15%)

Prihodi od zaposlenja

Porez na zarade 

Poreski obveznik je zaposleni, ali poslodavac je odgovoran za obračun i plaćanje poreza na dohodak u ime svojih zaposlenih. 

Poreska osnovica je ostvarena odn. Isplaćena zarada, uključujući regres. 

Godišnji porez na dohodak građana

Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, i to:

1. rezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike i u drugoj državi;
2. nerezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike.

Godišnji porez se plaća po stopi od:

• na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade – 10%; 
• na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade – 10% na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade + 15% na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade 

Poreska oslobađanja – naknade za dolazak i odlazak sa posla, dnevnice za službena putevovanja u zemlji i inostranstvu…

Poreske olakšice – za zapošljavanje lica sa invaliditetom…

Neoporezivi prihod 

Određeni zakonski dodaci, kao što su dodatak za život sa invaliditetom, nadoknade za nezaposlene, nadoknada za roditeljstvo, zdravstveno osiguranje, državne penzije, otpremnine (u određenim granicama) i slično, oslobođeni su od poreza na dodatu vrednost. 

Oporezivanje nerezidenata 

Nerezidenti su samo oporezovani porezom na dohodak ostvaren u Srbiji. 

Ugovori o dvostrukom oporezivanju između zemalja Srbije i prebivališta emigranata mogu ograničiti pravo Srbije na porez ili ponuditi olakšice za dvostruko oporezivanje određenih vrsta dohotka. Ugovori o dvostrukom oporezivanju predviđaju rešavanje sporova o poreznim rezidencijama, tj. situacije u kojima se prema lokalnim pravilima odnosnih zemalja osoba smatra poreskim rezidentom obe zemlje. U određenim slučajevima naknada nerezidenata koji rade u diplomatsko-konzularnim predstavništvima ili međunarodnim organizacijama u Srbiji nije oporeziva. 

Promene u porezu na dohodak građana u Srbiji 2020 

Poreska osnovica za građane Srbije koji žive u inostranstvu

Novi član zakona koji predviđa da se osnovica poreza na zarade novog poreskog obveznika smanji za 70% u periodu od 5 godina od dana zaključenja stalnog ugovora o radu sa poslodavcem. Pravo na smanjenje osnovice za novog poreskog obveznika imigranata ostvariće nezavisno od promene poslodavca, ako su ispunjeni određeni uslovi. Navedena poreska olakšica odnosi se pre svega na novoangažovana lica, starija od 40 godina, koja su u prethodnom periodu boravila van teritorije Srbije, pre svega u svrhe obrazovanja ili stručnog usavršavanja. 

Oslobađanje za osnivače start-up kompanija

Predviđen je novi član koji se odnosi na oslobađanje od plaćanja poreza na zaradu osnivača koji su zaposleni u novoosnovanoj kompaniji koja obavlja inovativnu poslovnu delatnost. Oslobađanje od poreza može se primeniti na mesečnu zaradu do 150.000 dinara za osnivača, u periodu od 36 meseci od datuma osnivanja kompanije. Oslobađanje od poreza može dobiti poslodavac koji je osnovan zaključno sa 31. decembrom 2020. godine. 

Porez na zaradu za kvalifikovane novozaposlene

Propisano je da poslodavac koji zaposli kvalifikovanog novog radnika ima pravo na oslobađanje od obračunatih i zadržanih poreza na platu isplaćenu do 31. decembra 2022. 

Predviđeno je da se poreski odbitak primenjuje na sledeći način: 

• 70% poreza na zarade plaćenog u periodu od 1. januara do 31. decembra 2020 .
• 65% poreza na zarade plaćenog od 1. januara do 31. decembra 2021; i 
• 60% poreza na zarade plaćenog između 1. januara i 31. decembra 2022. godine. 

Uvedena je i mogućnost paušalnog oporezivanja za poreske obveznike koji obavljaju djelatnosti iz oblasti računovodstva, knjigovodstva, revizije i poreskih savjetodavnih poslova.