Zakup poslovnog prostora bez naknade

3 novembra, 2021by Stefan0
Zakup-poslovnog-prostora-bez-naknade.jpg

 ZAKUP POSLOVNOG PROSTORA BEZ NAKNADE

U poslovnoj i računovodstvenoj praksi često se susrećemo sa sitacijom da pravna lica, a naročito preduzetnici koriste poslovni prostor bez naknade i to na istoj adresi na kojoj je registrovano sedište. Fizičko lice, vlasnik poslovnog prostora daje na besplatno korišćenje svoj prostor da služi u funkiciji pravnom licu i preduzetniku da tu obavlja svoju delatnost.

Vrlo često i ne postoje u pisanoj formi ugovori o zakupu, a kada postoje ovakva vrsta ugovora se naziva bezteretnim ugovorima. Naravno, fizičko lica kao zakupodavac ima pravo da svojom imovinom raspolaže po svojoj volji u zaknoskim okvirima, i u tom smislu ne postoji smetnja da pravnom licu i preduzetniku da na korišćenje poslovnog prostora bez naknade.

Znači sa pravnog aspekta ne postoji prepreka za postojanje ovakve vrste ugovora, takođe ni sa računovodstvenog aspekta,  ali postavlja se pitanje poreskog aspekta? Kada su u pitanju zakupi poslovnog prostora sa ugovorenom zakupninom jasno je da se tu obračunava i plaća porez na zakup, sa računovodstvene strane i iznos zakupnine i iznos poreza knjiže se na konto  troškova. Kada ne postoji obaveza isplate zakupnine, što je slucaj sa bezteretnim ugovorom, ne postoji i obaveza obračuna poreza na zakup kao poreza po odbitku prema Zakonu o porezu na dohodak gradjana.

Problem može i obično nastaje u postupcima poreske kontrole od strane Poreske uprave kada može da se izrazi sumnja da se ne radi o davanju prostora na korišćenje bez naknade. Sumnja da zakupac na plaća zakupninu tj. ugovorene stranje izbegavaju da prikažu isplatu kako bi izbegle poreske obaveze. Shodno Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, poreske činjenice se utvrđuju prema ekonomskoj suštini, ovde postoji mogućnost da je reč o simulovanom pravnom poslu kojim se prikriva neki drugi pravni posao. Odnosno, Poreska uprava može osnovano da poslumlja da ono što ste ugovorili nije ono što se zaista dešava u praksi. Tako da Poreska uprava može, shodno načelu fakticiteta, da utvrdi prema informacijam kojim raspolaže da li se zaista obavlja posao prikazan u ugovoru ili ne. Znači Poreska uprava utvrđuje da li se zaista radi o zakupu bez naknade ili zakupac naknadu isplaćuje u gotovom novcu, ne prikazuje taj prihod i na taj način izbegava obavezu plaćanja poreza.

Nekada, tj u nekim slučajevima je ekonomski logično, opravdano, davanje poslovnog prostora bez nakande kao što je to slučaj kada članovi porodice ili član domoćinstva izdaje u zakup poslovni prostor preduzetniku. U ostalim slučajevima postavlja se ekonomski logično pitanje zašto bi neko fizičko lice, suprotno svojim ekonomskim interesima ustuilo na korišćenje svoju nepokretnost besplatno nekom drugom pravnom subjektu.

Koja su moguća rešenja u ovakvim slučajevima? Jedno od rešenja jeste da se u samom ugovoru predvidi određeni iznos zakupnine koja će ustvari biti osnovica na koju se se obračunavati porez na zakup iako se sama zakupnina ne isplaćuje.

Treba ukazati na činjenicu da se u praksi pojavljuju različiti slučajevi i da je uvek dobro prvo se pokonsultovati, zato smo tu da razmotrimo sve aspekte za svaki pojedinačni slučaj.

 

Stefan


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *