Nedokumentovani troškovi

10 novembra, 2021by Stefan0
Nedokumentovani-troskovi.jpg

Nedokumentovani troškovi i rashodi koji nisu nastali u svrhu obavljanja delatnosti – poreski nepriznati rashodi

 

Na teret rashoda u poreskom bilansu ne priznaju se troškovi koji se ne mogu dokumentovati kao i troškovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti. Za iznos ovih rashoda uvećava se osnovica poreza na dobit pravnog lica, odnosno preduzetnika.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica je u članu 7 stav 1 tačka 1 propisao da se na teret rashoda u poreskom bilansu ne priznaju troškovi koji se ne mogu dokumentovati. Iznos ovih troškova pravna lica prikazuju na Obrascu PB-1 na rednom broju 6 a preduzetnici na Obrascu PB-2 na rednom broju 7.

 

Troškovima koji nisu dokumentovani trebalo bi da se smatraju rashodi koji su:

1) Iskazani preko odgovarajućeg računa klase 5 bez ikakve dokumentacije

2) Knjiženi su na osnovu neverodostojnih računovodstvenih isprava

3) Knjiženi su na osnovu računovodstvenih isprava koje ne sadrže niti ručni niti elektronski potpis niti drugu evidencionu oznaku odgovornog lica

 

Dokumentovanim troškovima smatraju se i rashodi koji se odnose na tekući period koje je na bazi prethodnog iskustva, procene rukovodstva, pravno lice samostalno ukalkulisalo u korist obaveza, jer nije dobilo račun ili drugi dokument od dobavljača. Ovakvi rashodi, koji su iskazani na osnovu internog dokumenta o obračunu ukalkulisanih troškova, priznaju se u poreskom bilansu.

Za plaćene takse i naknade za registraciju, vađenje dozvola, pokretanje određenih postupaka pred državnim organima i slično uplatilac ne dobija račun ili sličan dokument, ali poseduje dokaz o uplati iz koga se može videti o kojoj vrsti plaćanja se radi, te ovakvi izdaci predstavljaju rashode koji su dokumentovani.

 

Nedokumentovani troškovi:

– Troškovi plaćeni poslovnim karticom – za ova plaćanja dobija se bankarski slip a bez ikakvog računa ili odgovarajućeg dokumenta. Na osnovu slipa ne može se utvrditi osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene te se u tom smislu ovi troškovi smatraju nedokumentovanim. Ovde takođe treba obratiti pažnju da se možda ne radi o plaćanju ličnih izdataka sa računa firme. Ako se plaćanje odnosi na ove troškove, tada se radi o uzimanju imovine za lične potrebe vlasnika, na šta se plaća porez na dohodak građana po stopi od 15% na bruto osnovicu a knjiženje se vrši preko računa 723 – Lična primanja poslodavca. Ako su to lični izdaci zaposlenog prvo treba obračunati porez i doprinose na zaradu a knjiženje vršiti preko računa grupe 52 uz priznavanje u poreskom bilansu.

– Troškovi iskazani na bazi fiskalnog isečka – fiskalni isečak ne predstavlja računovodstvenu ispravu te se u tom smislu ovakvi troškovi smatraju nedokumentovanim. Međutim, ukoliko fiskalni isečak sadrži podatke o pravnom licu (što postoji na nekim benzinskim pumpama) i na njemu je naveden potpis, identifikaciona oznaka ovlašćenog lica ili je overen pečatom smatra se ispravom i dokumentovanim troškom.

– Iskazani su rashodi samo na osnovu fakture, a bez ikakve dodatne dokumentacije. Poreski inspektor za promet dobara može tražiti otpremnice kao dokaz da su proizvodi isporučeni i primljeni, a za usluge dokaze da je usluga pružena. Ukoliko dodatna dokumentacija ne postoji može se smatrati nedokumentovanim troškom.

Troškovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja delatnosti:

Članom 7 stav 1 tačka 8 Zakona propisano je da se na teret rashoda u poreskom bilansu ne priznaju troškovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti. Iznos ovih poreski nepriznatih troškova, pravna lica u poreskom bilansu na Obrascu PB-1 prikazuju na rednom broju 14, a preduzetnici na Obrascu PB-2 na rednom broju 15.

Troškovima koji nisu nastali u svrhu obavljanja delatnosti smatraju se troškovi koji nisu neposredan uslov za obavljanje delatnosti, odnosno nisu posledica obavljanja delatnosti niti su povezani sa stvaranjem prihoda obveznika, već su to prihodi koji imaju karakter privatnosti.

Manjak koji je iskazan na teret rashoda predstavlja poreski priznat rashod. Ako se, međutim utvrdi da je manjak nastao uzimanjem za lične potrebe ili potrebe koje nisu povezane sa obavljanjem delatnosti, onda se tako iskazan rashod ne priznaje kao rashod u poreskom bilansu.

Pružanje pogodnosti i pokrivanje ličnih rashoda zaposlenima – smatra se zaradom na koju se obračunavaju porezi i doprinosi za zarade a rashodi se priznaju u poreskom bilansu.

Rekreacija i tim bilding zaposlenih – smatraju se poreski priznatim troškovima.

Ostali lični rashodi – otpremnine, jubilarne nagrade, solidarna pomoć, naknade troškova, davanje na ime poklona – smatraju se poreski priznatim troškovima.

Premije po osnovu životnog osiguranja zaposlenih – predstavljaju zaradu na koju se obračunava porez na zarade i svi pripadajući socijalni doprinosi. Priznaju se kao rashod u poreskom bilansu.

Premije za dodatno dobrovoljno penzijsko osiguranje zaposlenih – poresko priznati troškovi koji se smatraju troškovima nastalim u svrhu obavljanja delatnosti.

Izdaci za dobročine namene – izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske i sportske namene, zaštitu životne sredine…Ovi izdaci se, u zbirnom iznosu, priznaju najviše do 5% ukupnog prihoda u skladu sa članom 15 Zakona i ne predstavljaju troškove koji nisu za obavljanje delatnosti.  Međutim, ukoliko se navedeni izdaci daju licima odnosno organizacijama koje za to nisu registrovane, oni neće biti priznati čak i ako ne prelaze granicu od 5% ukupnog prihoda i tada se tretiraju kao trošak koji nije za obavljanje delatnosti.

Izdaci za ulaganja u oblasti kulture – priznaju se kao rashod u poreskom bilansu do 5% ukupnog prihoda, ako su data u skladu sa Pravilnikom o ulaganjima u oblasti kulture.

Nedokumentovana naknada zaposlenima za troškove dolaska i odlaska na posao – Po mišljenju Ministarstva finansija od februara 2019.godine da ove naknade predstavljaju nedokumentovan rashod koji se ne priznaje u poreske svrhe ukoliko poslodavac ne poseduje verodostojnu ispravu u vidu računa za kupovinu mesečne pretplatne karte, dnevne karte ili karte za jednu vožnju.

Konsultantske, menadžerske,marketinške i slične usluge iz inostranstva – naročito su karakteristične usluge primljene od inostranih dobavljača – povezanih pravnih lica jer kod njih može postojati sumnja da se radi o fiktivnim pravnim poslovima sračunatim na izvlačenje dobiti, a time i smanjenje poreskih obaveza u Srbiji i ako se ne pruže ubedljivi dokazi da su usluge od inostranih dobavljača stvarno izvršene i da je plaćanje prema njima opravdano, postoji mogućnost da ih poreski inspektor oceni kao nedokumentovane ili neposlovne troškove. Zato je kod primljenih usluga, naročito kada se radi o inostranim dobavljačima – povezanim pravnim licima, bitno blagovremeno preventivno delovanje poreskog obveznika.

Takođe, troškovi koji se mogu smatrati nedokumentovanim ili koji nisu nastali u svrhu obavljanja delatnosti mogu biti: Ispravka vrednosti i otpis potraživanja za dato jemstvo, rashod po osnovu prenosa udela bez naknade povezanom licu kao i rashod iskazan po osnovu poreza na imovinu plaćenog od strane pravnog lica – zakupca nepokretnosti koja je u vlasništvu zakupodavca.

Stefan


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *