Reeksport – spoljnotrgovinski, carinski, devizni, poreski aspekti

16 novembra, 2021by Stefan0
Reeksport.jpg

Reeksport – spoljnotrgovinski, carinski, devizni, poreski  aspekti

Prema odredbama člana 39. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju postoje dve vrste reeksportnih poslova:

Prvo, domaće lice kupljenu robu u drugoj državi ili na drugoj carinskoj teritoriji ne mora da uveze ako se roba koja se nalazi u inostranstvu i neposredno isporučuje u drugu državu ili carinsku teritoriju. Ova isporuka vrši se na osnovu ugovora i to bez ulaska robe na teritoriju Republike Srbije, ili uz eventualni prelazak te robe preko carinskog područja Republike Srbije. U okviru ove vrste poslova reeksporta mogu nastati dva slučaja i to:

– kada se roba koja je kupljena u drugoj državi direktno isporučuje u drugu državu a roba ne prelazi preko carinskog područja Republike Srbije – što znači da carinski organi nisu uključeni u postupak reeksporta, i

– kada se roba koja je kupljena u drugoj državi direktno isporučuje u drugu državu a roba samo prelazi preko carinskog područja Republike Srbije – i u tom slučaju se sprovodi postupak tranzita u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije.

 

Drugo, domaće lice kupljenu robu u drugoj državi ili na drugoj carinskoj teritoriji ne mora da stavi u slobodan promet, ako se ta roba nakon sprovedenog odgovarajućeg carinskog postupka otprema sa teritorije Republike Srbije. Najčešće se roba unosi u Srbiju u postupku carinskog skladištenja koje odobrava nadležni carinski organ, a zatim otprema u drugu državu. Takođe, i ovde mogu nastati dva pojavna oblika reeksporta:

– kada se roba unosi u Republiku Srbiju stavljanjem robe u postupak aktivnog oplemenjivanja, i

– kada se roba stavlja u postupak carinskog skladištenja

 

Prilikom obavljanja spoljnotrgovinskih poslova reeksporta primenjuju se sledeći propisi:

– Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju

– Carinski zakon

– Uredba o carinskim postupcima i carinskim formalnostima

– Pravilnik o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku

U slučaju obe vrste reeksporta postoje sledeća pravila:

– posao reeksporta obavlja domaće lice

– u poslu reeksporta dozvoljeni su kupovina i plaćanje robe inostranom isporučiocu

– posao reeksporta obavlja se na osnovu odgovarajućih ugovora između domaćeg i stranog lica

Prilikom kupovine i prodaje robe u inostranstvu, a roba ne prelazi preko carinskog područja Srbije, isporuka stranom kupcu nije predmet oporezivanja PDV, pa promet koji se ostvari po tom osnovu ne podleže pdv. Bez obzira što ovaj oblik reeksporta ne podleže pdv-u postoji obaveza iskazivanja podataka o ovom prometu u obrascu POPDV – Pregled obračuna pdv-a. Prilikom plaćanja za kupljenu robu u inostranstvu koja se ne uvozi u zemlju a koja se na osnovu ugovora direktno isporučuje u drugu državu propisana je šifra 312, i informacije o tim poslovima, poseduje Narodna banka Srbije.

 

Ukoliko se vrši kupovina robe u drugoj državi i ta se roba neposredno isporučuje u drugu državu a roba prelazi preko carinskog područja Republike Srbije, tada se za takvu robu sprovodi postupak tranzita u skladu sa carinskim propisima. Postupak tranzita je uređen članom 195-30 Carinskog zakona, zatim članom 301-349. Ovim članovima je utvrđen detaljan postupak popunjavanja JCI obrasca u slučaju tranzita robe. Kod kupovine i prodaje robe u inostranstvu, a roba prelazi preko carinskog područja Srbije, carinski organi ne obračunavaju PDV jer je tranzit robe oslobođen PDV-a u skladu sa odredbom člana 26 stav 1 tačka 5 Zakona o PDV. Takođe, isporuka robe stranom kupcu nije predmet obračuna pdv-a.

 

Poslovi reeksporta kada se roba unosi u zemlju u drugom postupku

Kao što je već navedeno domaće lice robu kupljenu u drugoj državi ne mora da stavi u slobodan promet, ako se ta roba nakon sprovedenog odgovarajućeg carinskog postupka otprema sa teritorije Republike Srbije. Najčešći slučajevi ove vrste reeksporta odnose se na primenu postupka carinskog skladištenja ili na postupak aktivnog oplemenjivanja robe.

U postupku carinskog skladištenja strana roba se može smeštati u prostorijama koje je carinski organ odobrio za taj postupak. Postoje dve vrste carinskih skladišta: javno carinsko skladište i privatno carinsko skladište.

Kada se radi o postupku carinskog skladištenja, odredbama člana 207.Carinskog zakona propisuje se odgovornost nosioca odobrenja ili postupka. Tako su nosilac odobrenja i nosilac postupka odgovorni za:

– obezbeđivanje da se roba u postupku carinskog skladištenja ne izuzima ispod carinskog nadzora, i

– ispunjavanje obaveza koje proizilaze iz smeštaja robe obuhvaćene postupkom carinskog skladištenja.

Uredbom je propisano da kada je reč o javnim carinskim skladištima postoje sledeći tipovi tih skladišta i to:

– javno carinsko skladište tipa I – to je javno carinsko skladište kod kojeg odgovornost iz člana 207. Carinskog zakona snose nosilac odobrenja i nosilac postupka

– javno carinsko skladište tipa II – to je javno carinsko skladište kod kojeg odgovornost iz člana 207. Carinskog zakona snosi nosilac postupka

Uredbom je takođe propisano postojanje javnog carinskog skladišta tipa III – to je carinsko skladište kojim upravljaju carinski organi.

U aktu Uprave carina broj 148-03-030-01-86/2012 navodi se da u slučaju kada se roba kupljena u drugoj državi unosi u carinsko područje Republike Srbije radi smeštaja nakon čega bi se otpremala kupcima u inostranstvu sprovodi se postupak carinskog skladištenja.

Odredbom člana 191. Carinskog zakona propisano je da roba stavljena u postupak carinskog skladištenja, oplemenjivanja ili u slobodnu zonu može biti predmet uobičajenih oblika postupanja koji se obavljaju radi njenog očuvanja, poboljšanja izgleda ili tržišnog kvaliteta.

Iz navedenih kao i drugih važećih propisa proizilazi:

– ukoliko se roba unosi u carinsko područje Republike Srbije radi smeštaja, posle čega se otprema kupcima u inostranstvu, sprovodi se postupak carinskog skladištenja

– radi sprovođenja postupka carinskog skladištenja, nadležnom carinskom organu podnosi se popunjen set obrazaca JCI

– u skladu sa odredbom člana 26. stav 1. tačka 6 Zakona o PDV-u, PDV se ne plaća na uvoz dobara za koja je odobren postupak carinskog skladištenja, pa carinski organ ne obračunava PDV. U slučaju troškova prevoza koji su nastali pri uvozu robe mišljenje Ministarstva finansija je da ukoliko vrednost usluge prevoza nije sadržana u osnovici za obračunavanje PDV za uvoz dobara, na promet predmetne usluge PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom

– prilikom izvoza robe koja je bila u postpuku carinskog skladištenja podnosi se JCI za ponovni izvoz a na računu se navodi poresko oslobođenje po članu 24. stav 1 tačka 2 ili 3

 

Poslovi reeksporta kada se roba unosi u zemlju u postupku aktivnog oplemenjivanja

Radi sprovođenja postupka aktivnog oplemenjivanja carinskom organu se podnosi posebno odobrenje. Treba obratiti pažnju na normativ utroška uvezenih sirovina koje su predmet aktivnog oplemenjivanja. Pri unosu ove robe u zemlju popunjava se JCI. Saglasno Zakonu o PDV-u na uvoz ove robe PDV se ne plaća. Ukoliko nastane carinski dug obračunaće se i zatezna kamata na iznos carinskog duga. Prilikom izvoza, popunjava se JCI a na fakturi se iskazuje oslobođenje PDV po članu 24. stav 1 tačka 7 Zakona o PDV.

Tim Creative Finance-a Vam stoji na raspolaganju, a ukoliko želite možete zakazati konsultacije sa našim stručnjacima
i dobiti detaljne odgovore, savete i predloge na temu knjigovodstva, računovodstva, poreza, pravnih, bankarskih ili imigracionih usluga.

 

Stefan


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *