Predstavništvo i ogranak stranog pravnog lica | Srbija

Predstavništvo i ogranak stranog pravnog lica | nedoumice

U našoj poslovnoj praksi u poslednje vreme često se susrećemo sa nerazumevanjem različitosti stranog predstavništva i ogranka stranog pravnog lica. Predstavništvo stranog pravnog lica nema svojstvo pravnog lica u Republici Srbiji. U skladu sa članom 574. Zakona o privrednim društvima koji definiše da predstavništvo stranog privrednog društva predstavlja izdvojeni organizacioni deo stranog pravnog lica a koje može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla tog društva.

U skladu sa navedenim predstavništvo ne podleže obavezi pravdanja isplate sredstava sa računa predstavništva koji se vodi kod poslovne banke u zemlji, a u smislu odredaba zakona kojim se uređuje računovodstvo.

Kada je u pitanju Ogranak stranog pravnog lica u Srbiji tu je situacija sasvim drugačija. Strano pravno lice može obavljati delatnost na teritoriji Republike Srbije preko ogranka koji se osniva i registruje u skladu sa propisima Republike Srbije.

Registracija i poslovanje ogranka stranog pravnog lica vrše se u skladu sa, sledećim propisima: Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS“, br. 99/2011, 83/2014 i 31/2019) i Zakonom o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS“, br. 68/2015).

S obzirom na to da je ogranak stranog pravnog lica rezident on podleže obavezi pravdanja isplate sredstava sa računa ogranka koji se vodi kod poslovne banke u zemlji.

Nerezidentni obveznik podleže oporezivanju dobiti shodno Zakonu o porezu na dobit, koju ostvari poslovanjem  preko stalne poslovne jedinice, na način propisan ovim zakonom, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, nije drugačije propisano.

Nerezidentni obveznik koji obavlja delatnost preko stalne poslovne jedinice, koja ne vodi poslovne knjige, u skladu sa propisima, kojim se uređuju računovodstvo , dužan je da vodi u toj stalnoj poslovnoj jedinici, evidenciju kojom se obuhvataju svi podaci o prihodima i rashodima, kao i da podnosi poreski bilans i poresku prijavu. Ovo se najpre odnosi na predstvaništva stranih pravnih lica, koja ne vode knjige u skladu sa propisima.

Drugim rečima, porezom na dobit biće oporezovani  i nerezidenti koji ostvaruju dobit na teritoriji Srbije, ako nemaju status stalne poslovne jedinice u smislu međunarodnih ugovora. Ovo na primer znači, da ukoliko rezident Ruske Federacije, i u periodu kraćem od godinu dana, ima poslovnu jedinicu na teritoriji Srbije, takva dobit oporezovaće se samo u Ruskoj Federaciji, ali shodno članu 5 stav 3, ovaj nerezident ce imati obavezu da podnese poresku prijavu i poreski bilans nadležnom poreskom organu. Poreska prijava i poreski bilans podnose se do 31.03.2023.godine