Unos imovine i uzimanje iz imovine preduzetnika

Unos imovine i uzimanje iz imovine preduzetnika

Uzimanje, odnosno unos imovine od strane preduzetnika dovodi do dilema, kako u pogledu knjiženja u poslovnim knjigama tako i u pogledu eventualnog iskazivanja u poreskom bilansu.

Prilikom primene poreskih propisa treba polaziti od toga da li unošenje ili uzimanje imovine od strane preduzetnika utiče na pravilno utvrđivanje oporezivog prihoda od samostalne delatnosti.

Prema odredbi stava 1. člana 37b Zakona o porezu na dohodak građana, uzimanje koje preduzetnik vrši iz poslovne imovine za privatne potrebe ima tretman poslovnog prihoda preduzetnika.

Sa druge strane, prema odredbi 2. istog člana Zakona, ulaganje lične u poslovnu imovinu, osim ulaganja u stalnu imovinu, koje preduzetnik vrši ima tretman poslovnog rashoda.

Odredbama Zakona koje su navedene, zakonodavac je nastojao da se na odgovarajući način prevaiđu problemi koji nastaju zbog specifičnosti statusa preduzetnika. Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.

Obavljanje delatnosti u statusu preduzetnika znači da fizičko lice obavlja delatnost, a ne radnja. Radnja se u Zakonu o privrednim društvima ne pominje. Poslovno ime je ime pod kojim preduzetnik obavlja delatnost. Sedište je mesto u kome preduzetnik obavlja delatnost, matični broj je broj pod kojim preduzetnik obavlja delatnost.

Odredbama člana 85. Zakona o privrednim društvima uređeno je da preduzetnik za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara svojom celokupnom imovinom a u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti. Takođe, odgovornost za nastale obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.

Preduzetnička radnja ne može biti vlasnik pokretne i nepokretne imovine, već je vlasnik iste fizičko lice koje obavlja delatnost. U tom smislu se konkretna imovina koja služi obavljanju delatnosti tretira u poslovnim knjigama kao sopstvena imovina preduzetnika.

– Unos imovine u poslovnu imovinu preduzetnika

U skladu sa Pravilnikom o Poreskom bilansu na rednom broju 5 Obrasca PB-2 Poreski bilans obveznika poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti, iskazuje se ulaganje lične imovine u poslovnu imovinu a na rednom broju 36 istog obrasca iskazuje se uzimanje iz poslovne imovine.

Unos obrtne imovine (zaliha materijala ili robe, novca, novčanih ekvivalenata, hartija od vrednosti…) od strane preduzetnika iskazuje se kao rashod u poreskom bilansu, samo ako je unos knjižen u korist prihoda u toj poslovnoj godini. Na ovaj način se postiže da se unos obrtne imovine od strane vlasnika neutrališe sa rashodom koji se posebno iskazuje u PB-2 u cilju pravog utvrđivanja oporezivog prihoda od samostalne delatnosti.

Ukoliko preduzetnik u radnju unese raznu robu kao svoju imovinu knjiženje se vrši u korist konta 132 – Roba u prometu na veliko a kao kontra stav uneta imovina se iskazuje na kontu 679 – Ostali nepomenuti prihodi.

Ukoliko dodje do prodaje robe krajnjem kupcu knjiženje se vrši na nacin da se zaduži konto 202 – Kupci u zemlji , razdužuje se konto 132 – Roba u prometu na veliko, iskazuje se prihod u korist konta 602 – Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu ali se iskazuje i trošak na kontu 501 – Nabavna vrednost prodate robe uz iskazivanje obaveze za pdv na kontu 470 – Obaveze za pdv po izdatim fakturama po opštoj stopi.

– Unos novca

Ukoliko preduzetnik unese novac u određenom iznosu uplatom na tekući račun, knjiženje se vrši na način  da se uveća iznos na kontu 241 – Tekući račun a pravi se obaveza na kontu 420 – Kratkoročni krediti od matičnih i povezanih pravnih lica.

– Uzimanje imovine od strane vlasnika radnje

Uzimanje imovine od strane preduzetnika se tretira kao prihod u smislu utvrđivanja oporezive osnovice i to je rešeno na odgovarajući način kroz obavezu unosa vrednosti uzete imovine na rednom broju 36 PB-2, kao stavke koja uvećava prihod.

Prethodno izneto važi samo u slučaju kada se uzimanje imovine iskazuje kao rashod u poslovnim knjigama, odnosno ukoliko je to uticalo na nerealno iskazivanje ostvarenog oporezivog prihoda od samostalne delatnosti.

Ukoliko se, na primer, utvrdi manjak robe godišnjim popisom, to se tretira kao uzimanje robe od strane preduzetnika za lične potrebe. Knjiženje se vrši kroz smanjenje zaliha robe a u korist troškova , odnosno klase 5. Nakon toga, knjiženje se zatvara preko konta 723 – Lična primanja poslodavca a u korist konta 620 – Prihod od aktiviranja ili potrošnje robe za sopstvene potrebe.

– Uzimanje novca

Ukoliko preduzetnik u toku godine podigne novac sa tekućeg računa a na osnovu rešenja o akontacionom porezu za tu godinu knjiženje se vrši na teret konta 241 – Tekući racun a u korist konta 723 – Lična primanja poslodavca

Svakako, prilikom eventualne analize finansijskog rezultata trebalo bi uzeti u obzir na koji način su unosi imovine i uzimanje iz imovine tokom finansijske godine knjiženi.