RAČUNOVODSTVENO PORESKI TRETMAN UGOVORA O ZAJMU

U poslovnoj praksi često se postavlja pitanje pozajmljivanja sredstava između osnivača i pravnog lica, među pravnim licima i često čujemo pitanje da li zajam mora da ima ugovorenu i kamatu? Bitno je napraviti razliku između ugovora o zajmu i ugovora o kreditu. Ugovor o zajmu podrazumeva da se jedna strana obavezuje da preda drugoj strani određeni iznos novca ili određenu količinu zamenjivih stvari, a druga strana da posle nekog vremena taj isti iznos novca ili stvari vrati. Ovim ugovorom se vrši prenos prava svojine.

Ugovorom o kreditu banke se obavezuju da korisniku kredita stave na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava na određeni vremenski period sa određenom namenom ili bez namene, a korisnik kredita da da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos vrati u ugovorenom roku.

Ugovor o zajmu nema karakter bankarskog posla, jer bankarske poslove mogu raditi samo banke.  Ono sto treba imati u vidu kod ugovora o zajmu odnosi se pre svega na to da se oni odobravaju povremeno kao privremeni vid finansijske pomoći. Zakon o PDV-u u članu 30. stavu 7 objašnjava da su najviše dva prometa u jednoj godini smatraju povremenim davanjem.

Ugovor o zajmu treba da bude sastavljen u pisanoj formi, da ne bi došlo do zabune kod uplata tj. da se ne bi poistovećivale sa avansnim uplatama ili uplatama pazara.

Ovi ugovori mogu biti kratkoročni do godine dana ili dugoročni preko godinu dana.

Zajam može figurisati između domaćih pravnih lica i stranih lica ali samo u dinarima. Takođe. Može se ugovoriti valutna klauzula uz obavezu evidentiranja kursnih razlika kao rashoda odnosno prihoda po osnovu efekata valutne klauzule.

Slučaj kada osnivač koji je fizičko lice, kod jednopersonalnih društava, daje zajam svom društvu treba prilikom uplate da šifra plaćanja bude 181 odnosno 281, a kod povraćaja društva osnivaču 182 odnosno 282. Kada je u pitanju visina zajma koju fizičko lice daje pravnom licu u iznosu većem od 15.000€ u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu NBS, propisana je obaveza poslovne banke da izvesti Upravu za sprečavanje pranja novca o nastaloj transakciji.

Kada je reč o davanju pozajmice pravnog lica fizičkom licu, Zakon o obligacionim odnosima ne zabranjuje ovaj vid zajma. Međutim, u slučajevima kada pravno lice daje zajam osnivaču moraju se uzeti u obzir i odredbe Zakona o privrednim društvima. U slučajevima kada postoje takve pozajmice, a nisu u interesu privrednog društva, da se mogu tumačiti kao probijanje pravne ličnosti i kao zloupotreba društva, znači suprotno članu 18. Zakona o privrednim društvima.

U uslovima kada se davalac zajma odrekne pozajmice ona se oprihoduje tako da ti prihodi ulaze u osnovicu poreza na dobit tog pravnog lica. Ali u uslovima kada se osnivač privrednog društva odrekne pozajmice takva transakcija bi trebalo da se registruje kao povećanje u okviru klase 3 odnosno kapitala, znači promena u okviru bilansa stanja, a ne u okviru bilansa uspeha. Ono što ostaje sporno, a o čemu nema mišljenja Ministarstva finansije, je da li se u ovom slučaju na odricanje povraćaja pozajmice obračunava porez na poklon ili ne.

Kada je pravno lice dalo pozajmicu i oprostilo dug drugom pravnom licu, na osnovu odluke nadležnog organa, ovakav oprost duga se u poreskom bilansu ne priznaje kao rashod i za njegov iznos se koriguje tj. povećava poreska osnovica.

Računovodstvo i Knjigovodstvo | Usluge Poreskog Savetovanja | Pravne Bankarske i Imigracione usluge | Poreska Revizija