Bolovanje do 30 dana – Naknada zarade za vreme bolovanja do 30 dana na teret poslodavca – obračun i isplata

Bolovanje do 30 dana – Naknada zarade za vreme bolovanja do 30 dana na teret poslodavca – obračun i isplata

Pravo zaposlenog na naknadu zarade za vreme odstustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad – u nastavku, bolovanje, uređeno je Zakonom o radu.

Prema Zakonu o radu, pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, imaju zaposlena lica, odnosno lica koja sa poslodavcem imaju zasnovan radni odnos na osnovu Ugovora o radu. Ostala lica koja su angažovana van radnog odnosa ( PP poslovi, ugovori o delu, međusobne obaveze i prava direktora…) nemaju pravo naknade po ovom osnovu.

U skladu sa članom 101. Zakona o zdravstvenom osiguranju, naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad u prvih 30 dana obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava a od 31.dana naknadu obezbeđuje Republiči fond zdravstvenog osiguranja (RFZO).

Isti član takođe uređuje:

– u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti naknadu obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava sve vreme trajanja sprečenosti bez prava na refundaciju od RFZO.

– za vreme privremene sprečenosti za rad roditelju, usvojitelju ili staratelju koji se stara o detetu zbog nege bolesnog deteta mlađeg od tri godine, kao i osiguraniku zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija ili tkiva naknada se refundira od RFZO.

Slučajevi kada zaposlenom pripada pravo na naknadu zarade (član 73. Zakona):

– bolest ili povreda van rada

– profesionalna bolest ili povreda na radu

– održavanje trudnoće

– obavezna izolacija u slučaju pojave zaraznih bolesti

– nega bolesnog člana uže porodice

– dobrovoljno davanje organa, ćelija ili tkiva

– pratioc bolesnog lica

Slučajevi kada zaposlenom ne pripada pravo na naknadu zarade (član 84. Zakona)

– ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad

– ako je nesposobnost prouzrokovana upotrebom alkohola ili psihoaktivnih supstanci

– ako je namerno sprečavao ozdravljenje

– ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju

– ako se bez opravdanog razloga ne javi nadležnom organu lečenja u zdravstvenoj ustanovi

– ako se za vreme prvremene sprečenosti bavi drugom delatnošću kojom ostvaruje prihode

Privremenu sprečenost za rad utvrđuje izabrani lekar u nadležnom Domu zdravlja. Izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 60 dana. Nakon toga, kada je bolovanje u pitanju dalji tok reguliše komisija pri nadležnoj zdravstvenoj ustanovi. Naknadu za prvih 30 dana sprečenosti obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava i pored toga što izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost do 60 dana.

Članom 103. Zakona propisano je da je zaposleni dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odstustvovanje sa rada, može da podnese zatev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog u skladu sa Zakonom.

U skladu sa članom 115. Zakona o radu zaposleni ima pravo naknade za vreme bolovanja do 30 dana i to:

– 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila sprečenost, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom ako je sprečenost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada

– 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila sprečenost, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom ako je sprečenost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću

Osnovica za bolovanje je prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem zaposleni ostvaruje pravo na naknadu.

Zaradu čine sva primanja zaposlenog u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, a koja imaju karakter zarade, a to su:

– isplaćena zarada za efektivne sate rada uključujući i stimulacije

– uvećanje zarada

– druga primanja koja imaju karakter zarade ( topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojeni život, pokloni deci zaposlenih do 15 godina za Božić  i Novu godinu, korišćenje službenog automobila, druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade)

Zaradom se ne smatraju sledeće naknade:

– naknada za dolazak i odlazak sa rada

– naknada za službeni put

– naknada za smeštaj i ishranu rada na terenu

– otpremnina

– jubilarna nagrada

– solidarna pomoć

Obračun poreza i doprinosa na naknadu zarade za vreme bolovanja do 30 dana na teret poslodavca vrši se na isti način i po istim stopama kao i kod obračuna zarade za vreme provedeno na radu. To znači da se i kod obračuna bolovanja osnovica umanjuje za propisan iznos od 18.300,00 rsd u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

Stope poreza i doprinosa:

Na teret zaposlenog

Porez na zarade – 10%

Doprinos za PIO – 14%

Doprinos za zdravstvo – 5,15%

Doprinos za nezaposlenost – 0,75%

Na teret poslodavca

Doprinos za PIO – 11,50%

Doprinos za zdravstvo – 5,15%

Odgovaramo na veliki broj računovodstvenih, knjigovodstvenih, poreskih, pravnih i drugih tema, koje možete pronaći na našem blogu.

Creative Finance Tim