Bolovanje preko 30 dana koje se isplaćuje na teret Republičkog fonda
Bolovanje preko 30 dana koje se isplaćuje na teret Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja
Na temu bolovanja smo pisali u našem prethodnom tekstu u kome smo govorili o Bolovanju do 30 dana i naknadi za vreme bolovanja na teret poslodavca.
U ovom tekstu ćemo se baviti temom – Bolovanje preko 30 dana koje se isplaćuje na teret Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.
Novim Zakonom o zdravstvenom osiguranju koji se primenjuje od 11. aprila 2019 promenjen je način utvrđivanja osnova za obračun naknade zarade zbog privremene sprečenosti za rad (bolovanje preko 30 dana) kao i način usklađivanja zarade za zaposlene, koja se isplaćuje na teret Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO).
RFZO je objavio novi Obrazac OZ-7 Potvrda o ostvarenoj zaradi za utvrđivanje osnova za obračun naknade zarade i novi Obrazac OZ-10 Spisak obračunatih-isplaćenih zarada. Uz obrazac OZ-7 dato je i uputstvo za njegovo popunjavanje. Obrasci se mogu preuzeti preko sajta RFZO.
Prema članu 87. stav 1 Zakona osnov za obračun naknade za osiguranike zaposlene koje se isplaćuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u proteklih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Pod tim periodom podrazumevaju se 12 meseci u odnosu na mesec u kojem je bolovanje otpočelo, bez obzira na čiji teret se isplaćuje naknada od prvog dana bolovanja.
Zaradu u smislu ovog člana 87. stav 2 čine:
– osnovna zarada zaposlenog
– deo zarade za radni učinak
– uvećana zarada
Osnovna zarada se utvrđuje Ugovorom o radu.
Radni učinak se utvrđuje na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla.
Pod uvećanom zaradom se smatra zarada u skladu sa članom 108. Zakona o radu i to:
– rad na dan praznika, koji je neradni dan, najmanje 110% od osnovice
– rad noću, najmanje 26% od osnovice
– prekovremeni rad, najmanje 26% od osnovice
– minuli rad, najmanje 0,4% od osnovice za svaku punu godinu rada kod poslodavca
Zaposleni ostvaruje pravo na bolovanje ukoliko ima prethodni staž osiguranja. Tu se računa vreme provedeno u svojstvu osiguranika od najmanje tri meseca neprekidno, odnosno šest meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Ukoliko zaposleni ne ispunjava uslove u pogledu prethodnog staža pripada mu pravo naknade u visini minimalne zarade u skladu sa Zakonom o radu za mesec za koji se isplaćuje.
Naknada za vreme bolovanja koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja iznosi 65%, odnosno 100% u slučaju bolovanja radi održavanja trudnoće, dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva izuzev dobrovoljnog davanja krvi. U slučaju privremene sprečenosti za rad radi održavanja trudnoće visina naknade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, s tim što se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje 65% a iznos od 35% se obezbeđuje iz Budžeta Republike Srbije.
Visina naknade zarade ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec za koji se vrši obračun, niti viša od 65% odnosno 100% od najvišeg osnova za naknadu zarade po članu 96. Zakona.
Za zaposlene koji su ostvarili zaradu u prethodnih 12 meseci osnov za obračun bolovanja na teret RFZO utvrđuje se kao zbir Bruto zarade i svih primanja koje čine zaradu odnosno Bruto naknade zarade (bez obzira na to da li su isplaćene na teret poslodavca ili drugih isplatilaca – RFZO , RF PIO, Ministarstva rada i budžeta).
Za zaposlene koji nisu bili u radnom odnosu u kontinuitetu od 12 meseci osnov za naknadu zarade za vreme bolovanja na teret RFZO utvrđuje se kao zbir:
– bruto zarade ostvarene u mesecima u kojima je bio u radnom odnosu i
– minimalne bruto zarade za ceo mesec u kojem nije bio u radnom odnosu.
Ukoliko zaposleni nije ostvario zaradu ni u jednom od 12 meseci koji prethode mesecu pre nastupanja privremene sprečenosti za rad, osnov za naknadu čini minimalna zarada utvrđena u skladu sa propisima o radu, za mesec za koji se isplaćuje naknada zarade.
Usklađivanje osnova za obračun naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja vrši se kada zaposleni prima naknadu iz sredstava zdravstvenog osiguranja duže od dva meseca. Usklađivanje se vrši od prvog narednog kalendarskog meseca po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne sprečenosti za rad.
Osnov za naknadu se usklađuje sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u odnosu na mesec za koji se vrši usklađivanje. Svako naredno usklađivanje vrši se mesečno prema kretanju prosečne mesečne zarade.
Poslodavac isplaćuje naknadu zaposlenima koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Poslodavac vrši obračun naknade zarade i dostavlja ga filijali uz zahtev za isplatu. Poslodavac je dužan da zahtev podnese najkasnije u roku od 30 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se naknada odnosi. Takođe, poslodavac je dužan da otvori tekući namenski račun bolovanja kod poslovne banke gde će iznos biti refundiran.
Uz zahtev neophodno je podneti i:
– izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad na obrascu OZ-6
– potvrdu o ostvarenoj zaradi na obrascu OZ-7
– spisak obračunatih i isplaćenih zarada na obrascu OZ-10
– dokaz da je dospeli doprinos plaćen
– dokaz o prethodnom stažu osiguranja
– fotokopiju ugovora sa bankom o otvaranju posebnog namenskog računa
– fotokopiju ugovora o radu i drugo što zahteva nadležni organ
Iz ovih propisa izuzeto je porodiljsko bolovanje, koje je u potpunosti prešlo u nadležnost Sekretarijata za socijalnu zaštitu. Jedina obaveza poslodavca je da na osnovu dostavljene doznake o otvaranju porodiljskog bolovanja donese rešenje o bolovanju koje osiguranik dalje dostavlja Sekretarijatu.
