Fiksni i varijabilni troškovi

Podela troškova na fiksne i varijabilne je pošte poznata i zna se da su fiksni troškovi nepromenljivi i nezavisni, a varijabilni troškovi se menjaju sa promenama u obimu proizvodnje. Sa računovodstvene tačke gledišta, troškovi se ne menjaju sa promenom obima proizvodnje, nego se menjaju sa promenama u obimu prodaje, jer se evidencija troškova vrši u momentu kada se proizvod ili usluga prodaje.

U praksi dolazi do čestog nerazumevanja ovih pojmova, na primer na pitanje da li je nabavka sirovina za proizvodnju fiksni ili varijabilni trošak, mnogi ce odgovoriti da je to varijabilan trošak jer što vise proizvodimo više sirovina nam je potrebno. Ali, nabavka sama po sebi u računovodstvenom smislu nije trošak. Pri nabavci sirovina u poslovnim knjigama beležimo rast zaliha, s jedne strane i obaveze prema dobavljačima ili smanjenje novčanih sredstava sa druge strane. Ovaj primer govori da evidencija nabavke ima za posledicu promene u okviru aktive i pasive, znači bilansa stanja a nema refleksije na bilans uspeha koji pokazuje sve troškove poslovanja.

Kada se te sirovine uključe u proizvodnju, evidentiramo ih na računima proizvodnje u toku, a na kraju proizvodnog procesa prelaze na račun zaliha gotovih proizvoda. Tokom celog procesa nabavke i proizvodnje sirovine se ne uključuju u bilans uspeha.

Tek kada bude izvršena prodaja gotovog proizvoda, ta prodaje se evidentira kao potraživanje od kupaca ili povećanje novca sa jedne strane, i poslovne prihode na drugoj strani. Takodje evidentiramo troškove prodatih proizvoda i usluga sa jedne strane i smanjenje zaliha sa druge strane. Sada, nakon prodaje, potrošene sirovine ulaze u bilans uspeha kompanije u okviru računa troškovi prodatih proizvoda i usluga.

Ovakva podela troškova je od ključnog značaja u procesu poslovnog odlučivanja i finansijskom upravljanju u celini. Troškovi prodatih proizvoda i usluga ili nabavna vrednost prodate robe su upravno srazmerni sa prodajom, rast prodaje znaci i veće troškove prodatih proizvoda i obratno.

Troškovi fiksnog karaktera su opšti i administrativni troškovi, uključujući i zarade administrativnog i upravljačkog kadra, zakup ili amortizaciju i sl.

Kategorija operativnih troškova pre svega troškova prodaje i marketinga je teško odrediva, jer obuhvata zarade prodajnog osoblja, zakup npr. izložbenog prostora, troškove garancija, troškove reklame i propagande i sl.

Zarade prodajnog osoblja mogu biti fiksni i varijabilni trošak u zavisnosti od toga da li je naknada fiksna ili vezana za ostvarenje prodaje.

Zakupnina je najčešće fiksni trošak, odnosno ne zavisi od obima prodaje. Ali u uslovima povećanja podaje može doći do potrebe za angažovanjem dodatnih prodajnih kapaciteta i tako povećati troškove zakupa.

Interesantno je i pitanje troškova reklame i propagande, zato sto visinu ovih troškova određuje menadžment kompanije utvrđivanjem godišnjeg budžeta u skladu sa razvojnom poslovnom politikom privrednog subjekta. Ono što se obično provlači kao neko iskustveno pravilo je da se za tzv. male biznise izdvaja za reklamu i propagandu od 2 do 5% ukupnog prihoda, što onda ukazuje da oni imaju varijabilni karakter.

Troškovi su varijabilni i fiksni i njihov karakter varira u zavisnosti od poslovne politike privrednog subjekta. Ono sto je značajno odnosi se na to je njihovo određivanje izuzetno važno u procesu finansijskog planiranja i poslovnog odlučivanja i neophodno za analizu prelomne tačke rentabilnosti poslovanja.