Sprečavanje dvostrukog oporezivanja, ključni aspekt međunarodne poreske politike, predstavlja vitalan segment finansijskog upravljanja, kako za pojedinačne poreske obveznike, tako i za države. Ovo pitanje se rešava kroz različite mehanizme, uključujući unapređenje poreskih propisa i potpisivanje međunarodnih ugovora.
Primena metoda izuzimanja i kredita je osnovna strategija za sprečavanje dvostrukog oporezivanja. Metoda izuzimanja implicira izuzimanje dohotka oporezovanog u drugoj državi iz poreske osnovice u matičnoj zemlji obveznika. Ova metoda može biti primenjena u formi punog izuzimanja ili izuzimanja sa progresijom. Metoda punog izuzimanja, iako ređe primenjena, omogućava niže poreske stope, dok metoda izuzimanja sa progresijom podrazumeva uzimanje u obzir dohotka oporezovanog u drugoj zemlji prilikom određivanja poreske stope u matičnoj zemlji.
Metoda kredita, široko prihvaćena u praksi, podrazumeva korišćenje poreza plaćenog u inostranstvu kao kredita prilikom plaćanja domaćeg poreza. Ova metoda se primenjuje u obliku punog ili običnog kredita. Pun kredit omogućava potpuno odbijanje poreza plaćenog u inostranstvu, dok običan kredit ograničava odbitak na iznos koji bi bio plaćen u domaćoj državi.
Unilateralne mere sprečavanja dvostrukog oporezivanja podrazumevaju jednostrane odluke države da se odrekne određenih poreskih prava. Prednost ovih mera leži u jednostavnosti implementacije, ali one često ne podrazumevaju recipročne obaveze, što može biti nedostatak.
Međunarodne mere, uključujući bilateralne i multilateralne ugovore, predstavljaju efikasnije rešenje. Bilateralni ugovori, poznati kao Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO), su najčešći oblik ovih mera. Oni omogućuju bolje uslove za investiranje i efikasniji borbu protiv poreske evazije. Multilateralni ugovori, s druge strane, obuhvataju sporazume među tri ili više država, često unutar ekonomskih integracija.
Srbija, kao država koja teži ekonomskoj integraciji i internacionalizaciji svoje ekonomije, aktivno učestvuje u kreiranju i primeni UIDO sa različitim zemljama. Ovi ugovori, ratifikovani od strane Narodne skupštine, postaju sastavni deo domaćeg poreskog sistema, pružajući pravni okvir za efikasnije poslovanje i privlačenje stranih investicija. Srbija primenjuje model UIDO zasnovan na OECD Konvenciji, a do sada je potpisala ugovore sa 68 zemalja.
Za dokazivanje statusa rezidenta u međunarodnom poreskom kontekstu, koriste se obrasci POR-1 i POR-2. Ovi obrasci omogućavaju poreskim obveznicima da potvrde svoj status rezidenta, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, osiguravajući pravilan poreski tretman u skladu sa UIDO.
Dokumentacija koja se zahteva za izdavanje potvrde o rezidentnosti je precizno definisana Pravilnikom o postupku i načinu izdavanja i izgleda obrazaca potvrde o rezidentnosti, uključujući različite dokumente za domaća i strana fizička lica, kao i pravna lica i preduzetnike.
UIDO koje je Srbija sklopila sa različitim zemljama, poput Belorusije, Grčke, Estonije, Ukrajine, Holandije, i Indije, detaljno su dokumentovani i dostupni javnosti, pružajući jasne smernice i okvire za izbegavanje dvostrukog oporezivanja u međunarodnom poslovanju.
Srbija nastavlja da širi svoju mrežu UIDO, vodeći računa o ekonomskim interesima, te je u toku zaključivanje novih ugovora sa državama poput Alžira, Portugala i Japana. Multilateralni instrument (MLI) takođe igra ključnu ulogu u ovom procesu, posebno u svetlu globalnih inicijativa za sprečavanje erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti.
Za detaljnije informacije i konkretna pitanja o sprečavanju dvostrukog oporezivanja, preporučuje se kontaktiranje stručnjaka i konsultacija u cilju pravilnog tumačenja i primene UIDO u specifičnim poslovnim okolnostima.
