Eliminisanje dvostrukog oporezivanja sprovodi se metodom izuzimanja i metodom kredita. Mere za sprečavanje dvostrukog pravnog oporezivanja mogu biti unilateralne i međunarodne. Šta su ugovori o sprečavanju dvostrukog međunarodnog oporezivanja i kako se koriste obrasci POR-1 i POR-2?
Metoda izuzimanja za eliminaciju dvostrukog oporezivanja ondosi se na poresku osnovicu. To znači da zemlja rezidenstva isključuje iz poreske osnovice dohotka, dobiti ili imovine koji su oporezovani samo u zemlji izvora. Ova metoda se javalja u dva oblika:
- kao metoda punog izuzimanja
- kao metoda izuzimanja sa progresijom
Metoda punog izuzimanja znači da poreski obveznici podležu nižim stopama. Ova metoda se veoma retko primenjuje u praksi.
Metoda izuzimanja sa progresijom češće je u primeni i znači ustvari da zemlja rezidenstva izuzima dohodak (onosno imovinu) ostvaren u zemlji izvora, ali da bi se eliminisala privilegija delovanja progresivnih stopa, ovaj dohodak se uzima pri određivanju stope koja će se primeniti na ostatak dohotka, odnosno imovine.
Metoda kredita kao metoda za sprečavanje dvostrukog oporezivanja primenjuju se na poreski dug. Ova metoda se češće sreće u praksi. Kod ovoga načina eliminacije dvostrukog oporezivanja zemlja rezidenstva najpre utvrđuje porez na svetski dohodak (imovinu), a onda dozvoljava da se porez plaćen u zemlji izvora koristi kao kredit na uvrđeni porez na svetski dohodak (imovinu).
Metod kredita se najčešće susreće u praksi i iz tog razloga javljaju se i njegova dva oblika i to:
- metod punog kredita kada se porez plaćen u zemljij izvora u potpunosti odbija od poreza u zemlji rezidenstva bez obzira koji od ovih poreza je veći, najpovoljniji metod koji se najređe koristi
- metod običnog kredita koji se najčešće koristi u praksi znači da porez plaćen u zemlji izvora ističe na kredit za račun poreza utvrđenog u zemlji rezidenstva, ali samo do iznosa koji bi u zemlji rezdentstva, uz primenu njenih poreskih propisa, mogao da se okarakteriše kao dohodak (imovina) koji je ostvaren u inostrastvu.
Mere za sprečavanje (eliminisanje) dvostrukog pravnog oporezivanja
- unilateralne
- međunarodne (bilateralne i mulilateralne)
Unilateralne mere
Ove mere se donose u vidu zakona. Na ovaj način država se jednostrano odriče svog poreskog prava u cilju zaštite pravnih i fizičkih lica koja su pod njenom poreskom jurisdikcijom. Prednosti ovih mera su u tome što je postupak donošenja jednostavan i nije potrebna akcija druge države. Međutim, nedostaci ovih mera su veći od prednosti jer njihova primena ne znači i automatski reciprocitet, zatim svaka država ih prema svom nahođenju donosi, lako se povlače izmenom zakona. Nepopularne su za zemlje u razvoju, jer one imaju mali broj svojih rezidenata koji se pojavljuju kao investitori u drugim državama.
Međunarodne mere
Ove mere se javljaju u vidu
- bilateralnih mera
- multilateralnih mera
Bilateralne mere su Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (skraćenica UIDO) i one se najčešće sreću u praksi, i prednosti ovih mera se ogledaju u tome što su to:
- tipski ugovori
- najefikasniji su u borbi protiv poreske evazije
- znače bolje uslove za investiranje
Nedostaci ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja su:
- postupak zaključivanja ovih ugovora dugo traje
- sporazum o potpisivanju UIDO postiže se samo kada su male razlike u poreskim zakonodavstvima dve zemlje.
U praski srećemo dva modela UIDO to su:
a) Konvencija OECD – nacrt ove Konvencije sačinjen je još 1963. godine, potpuniji model 1977, a fleksibilniji 1992. godine.
b) Konvencija UN – sačinjena je 1980. godne i to je najpogodniji model koji primenjuju u međusobnim odnosima razvijene zemlje i zemlje u razvoju.
Multilateralne mere su Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja tri ili više zemalja. U praksi ovakve konvencije zaključuju države koje su već uključene u neku ekonomsku integraciju i koje sa UIDO postižu, u stvari, još viši nivo međusobne ekonomske povezanosti.
Srbija i UIDO
Kao i sve države i Srbija je zainteresovana za zaključivanje UIDO sa zemljama koje su njeni najznačajniji ekonomski partneri, ali i sa drugim državama i na taj način olakša sebi uključivanje u međunarodnu podelu rada.
Nakon zaključenja UIDO, Narodna skupština RS ratifikuje ove ugovore i oni postaju sastavni deo domaćeg poreskog zakonodavstva. Ovi ugovori obezbeđuju pravni preduslov za efikasniju i konkurentniju privredu i čije je privlačnijom za ulaganja stranih investitora. Model koji koristi Srbija je konvencija OECD.
Sadržina srpskog nacrta Ugovora:
- lica na koja se primenjuje – jedno lice rezident jedne države
- porezi na koje se UIDO primenjuje taksativno se navode porezi obe države koji imaju karakter poreza na imovinu i na dohodak
- opšte definicije – značajnih izraza npr. država ugovornica, nadležni organ, kompanija i sl.
- oporezivanje dohotka od nepokretne imovine – nacrt srpskog Ugovora kao i do sada zaključeni UIDO dohodak koji ostvari rezident države ugovornice od nepokretne imovine koja se nalazi u drugoj državi ugovornici pripada državi izvora, državi u koji se nepokretnost nalazi.
- Peto poglavlje Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja se odnosi na samo otklanjanje dvostrukog oporezivanja odnosno definiše način na koji se u državama potpisnicama rezident oslobađa plaćanja dela poreza odnosno celokupnog iznosa poreza.
Srbija ima potpisan UIDO sa 68 zemalja , najveći deo je naravno sa evrposkim zemljama. Interesanto je da je Kanada jedina zemlja američkog
kontinenta sa kojim imamo potpisan UIDO. U postupku je Ugovor sa Alžirom, pregovori sa Portugalom i Japanom su u toku.
Miltilateral Instrument („MLI“) je Multilateralna konvencija koje je počela da se za Srbiju primenjuje od oktobra 2018.godine. Kao posledica MLI-a Srbija je u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice premeštanja dobiti do sada izmenila Ugovore sa Austijom, Velikom Britanijom, Litvanijom, Maltom, Francuskom, Finskom, Poljskom, Slovačkom, Slovenijom i s početka ove godine i sa Indijom.
Šta sve treba da sadrži zahtev za rezidentnost
… je regulisano Pravilnikom o postupku i načinu izdavanja i izgleda obrazaca potvrde o rezidentnosti objavljenom u „Službenom glasniku RS, broj 80/10 i 44/18 i dr. zakon)
Status rezidenta Republike Srbije, kod inostranog isplatioca prihoda, dokazuje se potvrdom na Obrascu POR-1 – Potvrda o rezidentnosti Republike Srbije i to za prethodnu/e godinu/e i tekuću godinu – na srpkom/engleskom i srpskom/francuskom jeziku.
Status rezidenta druge države sa kojom je zaključen UIDO, nerezident dokazuje kod domaćeg isplatioca prihoda, potvrdom o rezidentnosti overenom od strane nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident, na Obrascu POR-2 – Potvrda o rezidentnosti druge drzave sa kojom je zaključen ugovor i to za prethodnu/e godinu/e i tekuću godinu – na srpkom/engleskom i srpskom/francuskom jeziku.
Potvrdu o rezidentnosti, na osnovu podnetnog zahteva uz koji je priložena dokumentacija koju propisuje pravilnik, izdaje organizaciona jedinica Poreske uprave nadležna prema mestu sedišta, odnosno prebivališta, odnosno boravišta, podnosioca zahteva.
Zahtev za izdavanje potvrde o rezidentnosti obavezno mora da sadrži:
– ime i prezime, odnosno naziv podnosioca zahteva
– adresu prebivališta, odnosno boravišta, odnosno sedišta podnosioca zahteva
– potpis podnosioca zahteva (fizičko lice, ondnosno odgovorno lice u pravnom licu, odnosno preduzetnik) overen pečatom pravnog lica, odnosno preduzetnika*
– navod da je potvrda o rezidentnosti potrebna za ostvarivanje prava iz ugovora o UIDO
– naziv države za koju se potvrda o rezidentnosti zahteva
– godina za koju se potvrda o rezidentnosti traži
– datum podnosenja zahteva
* Obaveza upotrebe pečata, prestala je da važi 1. 10. 2018. godine, danom početka primene člana 160. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 44/2018).
Domaća lica
Uz zahtev, domaće fizičko lice, prilaže sledeću dokumentaciju:
1) potvrdu o prebivalištu (original ili overenu kopiju originala), koja sadrži podatak od kada je to lice na prijavljenoj adresi, koju izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova koja, u danu podnošenja zahteva, nije starija od šest meseci;
2) uplatnicu (original), kao dokaz o uplati republičke administrativne takse u propisanom iznosu.
Ako domaće fizičko lice, pre isteka roka od šest meseci od dana podnošenja prethodnog zahteva, kod iste organizacione jedinice Poreske uprave nadležne prema mestu prebivališta podnosioca zahteva, podnese novi zahtev za izdavanje potvrde o rezidentnosti, uz zahtev (u kome navodi i da je prethodni zahtev podnet pre isteka roka od šest meseci) prilaže kopiju potvrde o prebivalištu iz stava 1. tačka 1) ovog člana.
Ako se jednim zahtevom traži izdavanje potvrda o rezidentnosti za više domaćih fizičkih lica koja su zaposlena kod istog poslodavca, uz zahtev se dostavlja dokumentacija iz stava 1. za svako od tih lica.
Uz zahtev domaće pravno lice, odnosno preduzetnik prilaže sledeću dokumentaciju:
1) izvod (original ili overenu kopiju originala) iz registracije kod Agencije za privredne registre ili drugog nadležnog organa koji, u danu podnošenja zahteva, nije stariji od šest meseci;
2) uplatnicu (original), kao dokaz o uplati republičke administrativne takse u propisanom iznosu.
Ako domaće pravno lice, odnosno preduzetnik, pre isteka roka od šest meseci od dana podnošenja prethodnog zahteva, kod iste organizacione jedinice Poreske uprave nadležne prema mestu sedišta podnosioca zahteva, podnese novi zahtev za izdavanje potvrde o rezidentnosti, uz zahtev (u kome navodi i da je prethodni zahtev podnet pre isteka roka od šest meseci) prilaže kopiju izvoda iz registracije kod Agencije za privredne registre ili drugog nadležnog organa.
Strana lica
Uz zahtev, strano fizičko lice (u daljem tekstu: stranac) prilaže sledeću dokumentaciju:
1) overenu kopiju strane putne isprave koja, u trenutku podnošenja zahteva, nije starija od šest meseci (sa važećom vizom u danu dužem od šest meseci za period za koji se potvrda o rezidentnosti izdaje);
2) odobrenje privremenog boravka u Republici Srbiji u trajanju dužem od šest meseci (original ili overenu kopiju originala), odnosno odobrenje stalnog nastanjenja u Republici Srbiji (original ili overenu kopiju originala), koje izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova koje, u danu podnošenja zahteva, nije starije od šest meseci;
3) potvrdu o prijavi boravišta (prebivališta) stranca (original ili overenu kopiju originala) koju izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova koja, u danu podnošenja zahteva, nije starija od šest meseci;
4) važeći ugovor o radu (original ili overenu kopiju originala) kojim je zasnovan radni odnos kod domaćeg poslodavca, odnosno važeći ugovor o upućivanju na rad u Republiku Srbiju (original ili overenu kopiju originala);
5) dokaz (original ili overenu kopiju originala) o pravu svojine, odnosno drugom stvarnom pravu na kući ili stanu;
6) uplatnicu (original), kao dokaz o uplati republičke administrativne takse u propisanom iznosu;
7) druge dokaze na zahtev nadležne organizacione jedinice Poreske uprave.
Ako stranac, u cilju ispunjenja uslova za sticanje statusa rezidenta Republike Srbije (dokazivanje centra životnih interesa u Republici Srbiji) kao dokaz, navodi i boravak članova njegovog porodičnog domaćinstva (bračnog druga i/ili dece) u Republici Srbiji, za ta lica prilaže dokumentaciju iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana, a za decu i potvrdu o pohađanju predškolske, školske, odnosno visokoškolske ustanove i sl
Primeri nekih od UIDO Srbije i
Belorusije:
https://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/ugovori%20dvostruko%20oporezivanje/Belorusija.pdf
Grcke:
Estonije:
https://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/ugovori%20dvostruko%20oporezivanje/Estonia.pdf
Ukrajine:
https://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/ugovori%20dvostruko%20oporezivanje/Ukrajina.pdf
Holandije:
https://www.mfin.gov.rs/wp-content/uploads/2019/09/Holandija-Kombinovani-tekst-Multilateralne-konvencije-i-ugovora-o-izbegavanju-dvostrukog-oporezivanja.pdf
Indije:
https://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/ugovori%20dvostruko%20oporezivanje/Indija.pdf
