Složenost donošenja odluka gde investirati, načini finansiranja, načini obavljanja poslovanja, modaliteti vraćanja ili prebacivanja dobiti, poreski podsticaji i poreske posledice su dileme u čijem razrešenju mogu da pomognu poreski savetnici. Dvostruko oporezivanje i sukob poreskih zakona mogu da budu toliko kompleksni, da je pomoć stručnjaka u njihovom rešavanju nezamenljiva.
Zašto dolazi do sukoba poreskih zakona?
Današnji savremeni ekonomski svet karakteriše velika otvorenost nacionalnih granica jer je to osnovni uslov današnjeg ekonomskog razvoja. Otvorenost nacionalnih granica znači ustvari postojanje četiri osnovne slobode: slobodu kretanja ljudi, slobodu kapitala, slobodu kretanja dobara i sloboda kretanja usluga.
Potreba za povećanjem zarade povećala je i mobilnost ljudi, kretanje dobara i usluga, kapitala i nametnula pitanje poreskih obaveza po osnovu posedovanja imovine, ali i ostvarivanju dohotka, prihoda i dobiti. Pitanje nastanka poreskih obaveza, odnosno mogućnost da se ista zarada ili imovina istovremeno oporezuju u dvema različitim teritorijalnim jedinicama ili dve različite zemlje je dovela do pojave dvostrukog pravnog oporezivanja. Posledica mobilnosti ljudi, kapitala, dobara i usluga dovela je do sukoba poreskih zakona, a sukob poreskih zakona do pojave dvostrukog pravnog oporezivanja. Kao i svaki sukob, tako i ovaj nastaje zbog nepostojanja pravila ili načela koja regulišu suverenitet države po pitanju poreza. Jedini izuzetak odnosi se na princip eksteritorijalnosti po osnovu poreskih privilegija diplomatsko-konzularnog osoblja.
Kada dolazi do sukoba poreskih zakona?
Za poimanje dvostrkog pravnog oporezivanja nije dovoljno znati zašto već i kada dolazi do sukoba poreskih zakona, a dolazi u tri slučaja:
1. sukob neograničene i ograničene poreske obaveze
2. sukob dve neograničene poreske obaveze
3. sukob dve ograničene poreske obaveze
Sukob neograničene i ograničene poreske obaveze nastaje kada zemlja rezidenstva oporezuje svoje rezidente za imovinu ili dohodak van njene rezidentnosti, a zemlja gde je dohodak ostvaren ili na čijoj teritoriji se nalazi imovina oporezuje nerezidente.
Drugi slučaj je sukob dve neograničene poreske obaveze i nastaje kako jedna država primenjuje kao neograničenu obavezu državljanstvo, a druga rezidenstvo ili ako obe primenjuju rezidenstvo.
Treći slučaj je sukob poreskih zakona koji nastaje kada dve države primenjuju kao odlučujuću činjenicu izvor dohotka odnosno dobit.
Poreski obveznici i poreske vlasti
Dvostruko pravno oporezivanje je situacija u kojoj pravno ili fizičko lice postaje poreski obveznik i oporezuje se istim porezima za isti period od strane dve poreske vlasti. Do dvostrukog pravnog oporezivanja dolazi zbog sukoba poreskih zakona, a do sukoba poreskih zakona dolazi kada je poreski obveznik povezan sa poreskom vlašću kroz:
1. državljanstvo
2. rezidentnost
3. izvor dohotka (dobiti)
Državljanstvo i rezidentnost nose personalni karakter, a izvor dohotka odnosno dobit je ekonomskog karaktera. Princip državljanstva se retko koristi, odnosno samo ga koriste SAD i Filipini kao odlučujuću činjenicu za utvrđivanje poreske vlasti.
Rezidenstvo dovodi do neograničene ili pune poreske obaveze. Poreski obveznici se oporezuju u skladu sa svojim dohotkom dobiti ili imovinom.
Izvor dohotka (dobit) dovodi do ograničene poreske obaveze, jer se oporezuje samo dobit ili imovina koji su ostvareni ili se nalaze na teritoriji te države.
Pod rezidenstvom u poreskom smislu smatra se stalno ili privremeno fizičko prisustvo nekog fizičkog ili pravnog lica na određenoj teritoriji. Fizičko lice je rezident neke države ako na teritoriji neke države ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa ili na teritoriji neke države, neprekidno ili sa prekidima boravi 183 ili više dana u toku jedne kalendarske godine. Pravno lice je rezident neke države, ako je osnovano, ili ima sedište stvarne uprave i kontrole na teritoriji jedne zemlje. Pravno lice je nerezident ako ostvaruje dobit na teritoriji druge države preko stalne poslovne jedinice.
Kolizione norme
U sukobu poreskih prava na međunarodnom nivou primenjuje kolizione norme kojima se određuje nosilac poreskog prava. Razgraničenje se najčešće zasniva na rezidentnosti, sto znači da država koje je poreski obveznik rezident ima prioritet u oporezivanju. Kolizione norme se primenjuju samo na određene delove dohotka, dobiti ili imovine, nikada na celu kategoriju dohotka, dobiti ili imovine. Ovim normama se delovi kategorije dohodka, dobiti i imovine prepuštaju oporezivanju:
1. ili zemlji rezidenstva
2. ili zemlji izvora
3. ili se oporezivanje deli između dve države.
Na ovaj način se sprečava dvostruko oporezivanje, odnosno, mogu se preduzeti metodi za tzv. eliminaciju dvostrukog oporezivanja. U stvari, kolizione norme su unilatralna (u vidu zakona) ili bilateralna (ugovori između dve države) pravila kojima se utvrđuje koja država ima ovlašćenje za oporezivanje.
Virtuelno dvostruko oporezivanje
Postoji još jedan oblik međunarodnog pravnog dvostrukog oporezivanja a to je virtuelno. Virtuelno međunarodno dvostruko oporezivanje se može desiti u situacijama u kojim ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja državi ugovornici daje pravo oporezivanja nekog dohotka, a ta država to svoje pravo ne koristi dok, u isto vreme druga, država iz ugovora, takođe oporezuje isti dohodak. Propisi nekih zemalja, poput kantonalnih propisa u Švajcarskoj, zabranjuju virtuelno dvostruko oporezivanje, ali međunarodno poresko pravo dozvoljava virtuelno međunarodno pravno dvostruko oporezivanje. Njegovo otklanjanje zavisi od izabranog metoda za otklanjanje dvostrukog oporezivanja.
Tim Kreativnih Finansija je otvoren za sve vrste saveta o međunarodnom poreskom planiranju.
E-mail info@creativefinance.rs
