Preduzetnik, DOO, AD, OD, KD…
Započinjanje poslovne aktivnosti od ideje do konačne realizacije je dug i naporan put, često pun nedoumica, izazova i velikog broja informacija koje treba složiti. Izbor pravnog oblika buduće poslovne aktivnosti umnogome može olakšati ili otežati redovno poslovanje, jer ovaj izbor znači pravilno postavljanje temelja, dobro strukturiranje i definisanje poslovne aktivnosti.
Oblici organizovanja privredne delatnosti u Srbiji regulisane su Zakonom o privrednim društvima, koji razlikuje preduzetništvo i privredna društva. Do 2011. godine preduzetništvo kao oblik organizovanja privredne delatnosti bio je posebno regulisan Zakonom o privatnim preduzetnicima. Izmenama Zakona o privrednim društvima iz 2011., kao i svim kasnijim izmenama, preduzetništvo je regulisano Zakonom o privrednim društvima.
Preduzetnici
Zakon definiše predzetnike kao poslovno sposobno fizičko lice koje se registruje u Agenciji za privredne registre i čiji cilj osnivanja je delatnost radi sticanja dobiti. Delatnostima se, takođe, smatraju i delatnosti umetničkih i starih zanata. Za obavljanje samostalne delatnosti preduzetnik može osnovati: radnju, radionicu, kancelariju, biro, servis, agenciju, studio, pansion i sl.
Preduzetnici se osnivaju isključivo sa ciljem obavljanja jedne poslovne aktivnosti, kao i radnji koje su usko povezane sa tom aktivnošću. Od januara 2019. godine preduzetnici se mogu opredeliti na paušalni način oporezivanja kada nisu u obavezi da vode poslovne knjige i drugi način je samooporezivanje kada su u obavezi da vode poslovne knjige. Preduzetnik za sve svoje obaveze po osnovu samostalne delatnosti odgovara imovinom radnje ali i svom svojom imovinom kao fizičko lice.
Zakon o privrednim društvima razlikuje dve vrste društva:
- društva kapitala
- društva lica
Društva kapitala
Društva kapitala su:
a) društva sa ograničenom odgovornošću – DOO
b) akcionarska društva – AD
DOO
Kao oblik pravnog organizovanja doo osniva jedno ili više pravnih ili fizičkih lica ili kombinacija pravnih i fizičkih lica, tako da razlikujemo jednopersonalni ili višečlani doo. DOO se osniva radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom u cilju ostvarivanja dobiti. Članovi društva za obaveze društva odgovaraju do visine svojih uloga, izuzetno ako dođe do zloupotrebe, odnosno, tzv. probijanja pravne ličnosti odgovara za dugove društva neograničeno. Članovi DOO svoje međusobne odnose u društvu, kao i odnose sa društvom, uređuju slobodno. Osnovni kapital iznosi najmanje 100,00 dinara ali može biti i veći i može biti u novcu, stvarima i pravima.
Jedna od prednosti DOO je što se osnovni kapital može povećavati i smanjivati. Član društva stiče udeo u društvu srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu društva. Po osnovu udela u društvu član ima pravo glasa u skupštini društva, pravo na učešće u dobiti društva, pravo na učešće u likvidacionoj masi, kao i druga prava propisana zakonom. Udeo može pripadati i većem broju lica tzv. suvlasnici koji se u odnosu prema društvu smatraju jednim članom i neograničeno solidarno odgovaraju društvu za sve obaveze u vezi sa tim udelom. Prenos udela je slobodan, osim ako je zakonom ili samim osnivačkim aktom drugačije određeno. U slučajevima jednopersonalnog društva veoma lako se može vršiti prenos vlasništva na druga lica, sva prava i obaveze koje je DOO steklo, ostaju netaknuta.
AD
Akcionarsko društvo je društvo kapitala, vlasnici su akcionari i oni za obaveze društva odgovaraju ograničeno, imovinom koju su uneli u društvo. Osnivači mogu biti fizička i pravna lica ili kombinacija i jednog i drugog. Minimalni kapital za osnivanje akcionarskog društva je 3 miliona dinara u novcu, stvarima ili pravima. tj. za pojedine delatnosti poput banaka taj minimalni limit je i znatno veći.
AD kao oblik organizovanja je pogodan kada je za neku poslovnu aktivnost potrebno prikupiti veliku količinu novčanih sredstava tako se veliki broj ljudi upisati (odnosno kojima će akcionarsko društvo izdati) akcije. U tom smislu razlikujemo akcionarska društva otvorenog i zatvorenog tipa, otvoreno kada je svakome dostupno da pribavi akcije putem berze, ili zatvoreno akcije nisu dostupne na berzi.
Društva lica
Društva lica su:
- a) Ortačko duštvo – OD
- b) Komandantno društvo – KD
OD
Otračko društvo je privredno društvo kojeg osnivaju dva ili vise fizičkih i/ili pravnih lica, radi obavljanja određene poslovne delatnosti pod zajedničkim imenom. Za OD vlasnici odgovaraju neograničeno solidarno, što znači da vlasnici (ortaci) za obaveze OD odgovaraju celokupnom svojom imovinom, kako onom koju su uneli u društvo, tako i svojom ličnom. Ortaci u društvo unose kapital jednake vrednosti koji može biti u stvarima, pravima, radu i uslugama. Pored osnivačkog akta,mora postojati i ugovor između ortaka društva.
KD
Osnivači KD mogu biti pravna i fizička lica u svojstvu ortaka društva, ono sto je karakteristično za KD je da vlasnici imaju različiti status. KD je kombinacija društva lica i društva kapitala. KD mora imati bar jednog komplementara i bar jednog komanditora. Komplementar za obaveze društva odgovara neograničeno, imovinom koju je uneo u društvo kao i svom svojom imovinom. Komanditor za obaveze društva odgovara ograničeno imovinom unetom u društvo. Zvanično komplementar i komanditor imaju isti status kao ortaci OD, zato se na KD primenjuju iste odredbe Zakona o privrednim društvima kao na OD. Poslove društva vodi samo komplementari i oni mogu i zastupati društvo. Međutim, jednoglasnom odlukom komplementara komanditoru se može odobriti prokura za vršenje određenih poslova. Oba subjekta društva učestvuju u raspodeli dobiti i snošenju gubitka srazmerno kapitalu koji su uneli u društvo.
Zakon o privrednim društvima reguliše i otvaranje:
– ogranaka stranog privrednog društva (branch), kao i
– predstavništva stranih privrednih društva(subsidiary)
Ogranak privrednog društva (branch)je izdvojeni organizacioni deo privrednog društva na teritoriji RS preko koga društvo obavlja delatnost. Ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva. Privredno društvo neograničeno odgovora za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.
Zakon ne propisuje da ogranak ima osnovni kapital, u APR-u se ne upisuje podatak o njegovom kapitalu, a ni sama odluka o osnivanju ogranka ne sadrži takav podatak, već se u registar upisuje podatak o registrovanom (osnovnom) kapitalu osnivača ogranka, ako takva kategorija postoji u državi kojoj pripada osnivač ogranka. Iako nema osnovni kapital, pa čak ne mora imati ni podatak o vrednosti uložene imovine, ogranak odgovara za svoje obaveze sopstvenom imovinom, ali za njegove obaveze odgovara i njegov osnivač solidarno i neograničeno.
Ogranak nema svojstvo pravnog lica, ali upisom u nadležni registar (APR) smatra se rezidentom Republike Srbije sa aspekta Zakona o deviznom i spoljno trgovinskom poslovanju. Za ogranke stanih pravnih lica nisu doneti posebni propisi iz oblasti računovodstva, pa ogranci stranih pravnih lica vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje na isti način kao i domaća pravna lica. Znači, vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva i razvrstava se kao i sva ostala pravna lica.
Predstavništva stranih pravnih lica(filijala) je izdvojeni organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla stranog pravnog lica. Predstavništvo nema status pravnog lica i ono može zaključivati pravne poslove u vezi tekućeg poslovanja. Strano pravno lice odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastaju u poslovanju njegovog predstavništva. Predstavništvo ne može, kao sto je to slučaj sa ogrankom, obavljati određenu privrednu aktivnost. Predstavništvo stranog pravnog lica u Srbiji posluje preko nerezidentnog računa pravnog lica – svog osnivača i po njegovim ovlašćenjima.
Šta odabrati?
Dilema koji pravni oblik organizovanja odabrati za poslovanje zavisi od mnogih aspekata, ono čime se treba rukovoditi ne bi trebalo da se odnosi samo na to kolike su obaveze, već i prava koje te obaveze donose. Kod dileme ogranak ili filijala treba razmotriti dve grupe uslova: pravne i faktičke. Pravni uslovi se svode na zakonsku mogućnost izbora (transfera valute iz zemlje, transfer poslovne aktivnosti i sl.), a faktički uslovi se odnose na ekonomske prednosti (kao što su povoljniji uslovi na tržištu, niži troškovi radne snage i sl.) i poreske pogodnosti.
Ove dileme su složene i odluku treba doneti za svaki konkretni slučaj uz konsultacije i analizu, ne postoje univerzalne prednosti i univerzalni nedostaci. Za sva pitanja iz ovog domena Kreativne finansije stoje na raspolaganju svim zainteresovanim.
