Godina koja je na izmaku ostaće, verovatno, zapamćena kao godina u kojoj se svet stavljen na iskušenje zbog borbe sa korona virusom. Dubina problema, dalekosežnost posledica i obuhvatnost „inficiranosti“ na sve segmente života tek će se sagledavati u narednim periodima. Ono što je već sada izvesno da su mnogi privredni subjekti imali brojne teškoće tokom poslovanja u ovoj godini, što će se zasigurno odraziti na rezultat poslovanja.
Osnovni cilj svakog poslovanja je maksimizacija rezultata. S obzirom da je profit razlika između prihoda i rashoda poslovanja, od njihovog pravilnog sagledavanja zavisi i uspešnost našeg poslovanja. Postupci kojima što pravilnije sagledavamo uspešnost poslovanja odnose se na dve faze:
- analiza obaveza i potraživanja
- analiza strukture prihoda i rashoda
Analiza obaveza i potraživanja
U svrhu analize obaveza i potraživanja Zakonom o računovodstvu propisana je godišnja obaveza usaglašavanja stanja potraživanja. Ovaj mehanizam je jedan od najosnovnijih načina na koji možemo sagledati eventualne propuste u evidentiranju poslovnih promena na analitičkim računima kupaca i dobavljača. Mehanizam se sastoji u odabiru tzv. kritičnog momenta, kojeg pak svako pravno lice reguliše svojim Računovodstvenim politikama. Izvodi otvorenih stavki su otvorena stanja na analitičkim računima koje vodimo u našim poslovnim knjigama na određeni dan.
Razmenjivanjem IOS-a sa našim kupcima utvrđujemo ispravnost naših proknjiženih promena na računima naših kupaca, kao i prijemom IOS-a od naših dobavljača sagledavamo ispravnost naših obaveza. Pravilnog utvrđivanja prihoda nema bez analize kupaca, kao što ni pravilnog utvrđivanja troškova nema bez sagledavanja dobavljača.
U praksi se često značaj ovih izvoda prenebregava, a opet u mnogim spornim situacijama oni su jedan od osnovnih dokaznih materijala. Zakonski okvir odgovara na IOS-e je osam dana, ako nije u samom izvodu drugačije naznačeno. Odsustvo odgovora povlači pravno dejstvo saglasnosti.
Analiza strukture prihoda i rashoda
U ovom tekstu razmatramo samo aspekt analize prihoda i rashoda uslovljen samim bilansnim principom kontnog okvira (funkcionalni ili procesni princip kontnog okvira napušten je s kraja devedesetih godina uvođenjem instituta poreskih bilansa). Veliko značaj, pre svega analize troškova u poslovanju potvrđuje postajanje posebne naučne discipline računovodstvo troškova.
Bilans uspeha je osnovni finansijski izveštaj koji pokazuje finansijske rezultate poslovanja jednog privrednog subjekta. Osnovna jednačina bilansa uspeha je:
prihod – rashod = dobitak
rashod – prihod = gubitak
U bilansu uspeha stavke prihoda su zadržale funkcionalni tj. procesni sistem i odnose se na samo poreklo prihoda: od prodaje robe, od prodaje usluga, pribavljanje sredstava od premija, dotacija, donacija, subvencija i slično, kao i ostali poslovni prihodi. Ostali poslovni prihodi obuhvataju prihode od zakupa, članarina, prihodi od licencnih naknada i slični poslovni prihodi koji nisu nigde na drugom mestu obuhvaćeni.
Dok prihodne stavke prikazane u bilansu uspeha su svedene na grupe konta, troškovi odnosno rashodne stavke se brojnije tj. prikazuje se njihova veća analitičnost. Većina preduzeća koje imaju veći broj troškovnih stavki, obično vrše grupaciju po kategorijama, a koje pojedinačne troškove uključuju u određene kategorije navodi se u napomenama uz finansijske izveštaje.
Analiza troškova
Analiza troškova uključuje pet osnovnih kategorija:
- Troškovi prodatih proizvoda i usluga, tačnije na nabavnu vrednost prodate robe. Ovi troškovi direktno su povezani sa proizvodnjom proizvoda, prodajom robe i vršenjem usluga. Ovde se mora izvršiti detaljna analiza da li su kod proizvodnih preduzeća računi troškova prodatih proizvoda obuhvatili sve troškove koji mogu biti vezane za proizvodnju. U ovim troškovima moraju biti uključene direktni troškovi materijala, zarada i opšti troškovi proizvodnje. Dok opšti proizvodni troškovi moraju obuhvatiti i indirektne zarade, amortizaciju proizvodne opreme, kao i drugih opštih troškova proizvodnje kao što su pomoćni materijali, struja i slično. Kod pravnih lica koja se bave uslugama ovde treba sagledati da li su obuhvaćeni svi direktni i indirektni troškovi pružanja usluga. Kod trgovinskih preduzeća ovo je trošak koji se odnosi na nabavnu vrednost prodate robe gde treba sagledati da li se i po kojim cenama vode zalihe robe.
- Operativni troškovi prodaje i marketinga ovde treba utvrditi da li pravilno obuhvaćeni troškovi koji su direktno povezani sa prodajom i marketingom kao na primer: zakup, održavanje, reklama, propaganda, amortizacija osnovnih sredstava.
- Opšti i administrativni troškovi da li su ovom grupom obuhvaćeni svi izdaci koji nisu u direktnoj vezi sa proizvodnjom i prodajom, kao što su na primer zarade administrativnog osoblja, troškovi istraživanja i razvoja, naknade za službena putovanja, naknade IT sektoru i sl.
- Finansijski troškovi su derivati pozajmljenih sredstava. Ovo je kategorija troškova kod koje sa posebnom pažnjom treba uzeti u analizu obuhvatnost kamate u skladu sa anuitetskim planom otplate kredita ili drugih pozajmljenih sredstava.
- Vanredni troškovi proizilaze iz neočekivanih događaja ili transakcija i nisu deo redovnog poslovanja, tako da ih je teško predvideti. To su najčešće gubici po osnovu rashodovanja imovine, manjci, direktni otpisi potraživanja i sl. za ovu grupu troškova je vrlo značajno da su obuhvaćeni bilansom uspeha ali da se mora dobro razmotriti kakav je njihov uticaja u pozicijama u poreskom bilansu, tj. da li koriguju oporezivu dobit ili ne u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.
Za više korisnih informacija naš tim je na raspolaganju svim zainteresovanim.
