Likvidacija doo je oblik prestanka rada privrednog društva koja se sprovodi kada privredno društvo nema dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza. Postupak likvidacije privrednog društva je pod kontrolom članova društva, za razliku od stečaja koji je pod kontrolom stečajnog suda.
Zakon o privrednim društvima razlikuje dve vrste likvidacije.
Prvo, likvidaciju društva na osnovu odluke članova društva. Reč je o dobrovoljnoj likvidaciji. Drugo, prinudnu likvidaciju koja se sprovodi u zakonom propisanim slučajevima, nezavisno od volje vlasnika.
Likvidacija privrednog društva je složen postupak, jer ima više nivoa
- pravni
- računovodstveni
- finansijski
- poreski
- bankarski i dr.
Iz tog razloga, i više Zakona uređuju postupak likvidacije.
Početak likvidacije
Zakon o privrednim društvima izričito propisuje da likvidacija privrednog društva počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije kod Agencije za privredne registre.
Odluku o likvidaciji privrednog društva donosi skupština društva. Ta odluka se donosi:
– jednoglasnom odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno, u slučaju ortačkog društva,
– odlukom skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću u skladu Zakona o privrednim društvima,
– odlukom skupštine akcionara u skladu Zakona o privrednim društvima.
Kada je u pitanju sadržina predmetne odluke, između ostalog, izričito se mora navesti da se nad društvom otvara likvidacija. Ovom odlukom se mora imenovati i tzv. likvidacioni upravnik. Pored ovog, odluka mora sadržati i druge normirane elemente.
Registraciona prijava pokretanja postupka likvidacije (registracija odluke i objavljivanje oglasa) se podnosi Agenciji za privredne registre. Uz ovu prijavu prilaže se:
– odluka o pokretanju postupka likvidacije,
– potpis likvidacionog upravnika overen od nadležnog organa overe, ako to lice nije registrovani zastupnik društva,
– dokaz o uplati naknade APR-u za upis pokretanja postupka likvidacije
Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se u trajanju od 90 dana na internet stranici registra privrednih subjekata.
Posledice otvaranja postupka likvidacije
Nakon pokretanja postupka likvidacije, poslovno ime privrednog društva se menja tako što se u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima unosi oznaka u likvidaciji.
U postupku likvidacije delatnosti i poslove privrednog društva vodi likvidacioni upravnik. Članovi društva su slobodni da za likvidacionog upravnika odrede lice koje je unutar društva ili neko eksterno lice. Imenovanje, razrešenje i ostavka likvidacionog upravnika se takođe registruje u skladu sa Zakonom o registraciji.
Likvidacioni upravnik za vreme dok traje postupak likvidacije društva, može preduzimati sledeće aktivnosti:
-vršiti radnje na okončanju poslova započetih pre početka likvidacije,
-preduzima radnje potrebne za sprovođenje likvidacije, kao što su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata potraživanja,
-vrši druge poslove neophodne radi sprovođenja likvidacije društva.
Postupak likvidacije utiče na poslovnu sposobnost privrednog društva. Poslove koje likvidacioni upravnik može da preduzima su namenski i vezani su za smisao u svrhu likvidacije.
U postupku likvidacije privrednog društva ne plaćaju se dividende niti se imovina društva raspodeljuje ortacima, članovima ili akcionarima pre plaćanja svih potraživanja poverilaca.
Takođe, društvo u likvidaciji ne može da menja pravnu formu, niti da učestvuje u statusnoj promeni, osim ako se likvidacija ili statusna promena sprovodi kao mera reorganizacije u skladu sa Zakonom kojim se uređuje stečaj.
Likvidacioni upravnik je dužan da poveriocima uputi i pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije društva, najkasnije u roku od 15 dana od dana početka likvidacije društva.
Društvo je dužno da sve prispele prijave potraživanja evidentira u listu prijavljenih potraživanja i da sačini listu priznatih i osporenih potraživanja. Društvo može, u roku od 30 dana od dana prijema prijave potraživanja, osporiti potraživanje poverioca, u kom slučaju je obavezno da o tome u istom roku obavesti poverioca uz obrazloženje osporavanja potraživanja.
Potraživanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okončanja likvidacije. Formira se likvidaciona masa evidentiranjem svih potraživanja i obaveza.
Imovina privrednog društva koja preostane posle izmirenja svih obaveza društva (likvidacioni ostatak) raspodeljuje se članovima društva srazmerno njihovim udelima ili akcijama, osim ako šta drugo nije određeno osnivačkim aktom ili statutom.
Likvidacioni upravnik podnosi registracionu prijavu brisanja iz registra uz koju prilaže:
-odluku društva o okončanju postupka likvidacije,
-izveštaj o sprovedenoj likvidaciji,
-izjavu da su sve obaveze društva po osnovu prijavljenih potraživanja izmirene u potpunosti i da se protiv društva ne vode drugi postupci,
-odluku o podeli likvidacionog ostatka društva,
-odluku društva o licu kome se poslovne knjige i dokumenta poveravaju na čuvanje ili izjava likvidacionog upravnika o imenu i adresi tog lica.
Danom okončanja postupka likvidacije smatra se dan naveden u rešenju o okončanju postupka likvidacije, koje izdaje Agencija za privredne registre.
Po okončanju postupka likvidacije, likvidacioni upravnik obaveštava banku o tome i dostavlja rešenje Agencije za privredne registre o brisanju privrednog društva iz Registra, nakon čega banka gasi račun.
Likvidacioni izveštaji i bilansi
Likvidacioni upravnik je obavezan da u roku od 30 dana od dana početka likvidacije sastavi početni likvidacioni bilans kao vanredni finansijski izveštaj u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, i podnose ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje, dok su isti dužni da ga u roku od 30 dana od dana podnošenja usvoje. U skladu sa Zakona o računovodstvu i reviziji pravna lica, odnosno preduzetnici koji sastavljaju vanredne finansijske izveštaje dužni su da ih dostave Agenciji u roku od 60 dana od dana kada su ti izveštaji sastavljeni.
Ako se iz početnog likvidacionog bilansa utvrdi da imovina društva nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca (prezaduženost), likvidacioni upravnik je dužan da nadležnom sudu podnese predlog za pokretanje stečaja u roku od 15 dana od dana sastavljanja početnog likvidacionog bilansa.
Likvidacioni upravnik ne može otpočeti sa plaćanjima radi namirenja poverilaca niti sa isplatama članovima društva pre registracije početnog likvidacionog izveštaja, osim plaćanja obaveza iz tekućeg poslovanja društva.
Ukoliko postupak likvidacije nije okončan u godini u kojoj je pokrenut, već je prenet u narednu godinu, privredno društvo sastavlja i vanredni finansijski izveštaj sa stanjem na dan 31. decembra i pri tom prikazuje objedinjeno podatke za ceo izveštajni period (za period od 1. januara do 31. decembra). Na sve obrasce finansijskih izveštaja stavlja se naznaka u “likvidaciji”.
Završni likvidacioni bilans sastavlja se kao vanredni finansijski izveštaj i dostavlja se Agenciji u roku od 60 dana od dana kada su ti izveštaji sastavljeni.
Zaključak
Likvidacija društva predstavlja oblik prestanka privrednog društva koja se sprovodi kada privredno društvo nema dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza.
Nakon izmirenja svih obaveza, preostala imovina privrednog društva se raspoređuje članovima društva srazmerno njihovim udelima. Članovi društva donose odluku o okončanju likvidacije, nakon čega se privredno društvo briše iz registra privrednih subjekata. Pored privrednopravnog aspekta, likvidacija ima i poreski, računovodstveni i bankarski aspekt.
Postupak je složen i treba ga podeliti u faze i sagledati obaveze u pogledu izrade potrebe dokumentacije u zadatim rokovima.
Odluka o čuvanju poslovnih knjiga i dokumenta društva se čuvaju u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa, a ime i adresa lica kome su poslovne knjige i dokumenta povereni na čuvanje se registruju.
