Računovodstveni pojmovi

Aktiva – su sredstva koja neki privredni subjekt poseduje u određenom trenutku. Može biti finansijska i realna. Finansijska aktiva su sva finansijska sredstva koja poseduje preduzeće ili pojedinac. Realnu aktivu čine stvari, oprema, zgrada ili zemljište, odnosno neopipljivo pravo u posedu preduzeća ili poedinca koje ima vrednost.

Anuitet (rata kredita) – je iznos kojim se otplaćuje kredit ili zajam u odredenom vremenskom periodu. U anuitet je uključen i deo duga i pripadajuće kamate, a određuje se tako da po dospeću dug bude u potpunosti isplaćen.

Amortizacija – pojam koji u knjigovodstvu označava postupak stalnog smanjenja neke od stavaka aktive (imovine preduzeća). Namena amortizacije je zamena potrošenih sredstava preduzeća za nova. Ako se radi o osnovnim sredstvima ona se najčešće amortiziraju u skladu sa zakonskim propisima.

Asignacija – uput (uputnica), raširen način izmirivanja obveza. Obično je predmet asignacije novac. U provođenje asignacije uključene su tri osobe: uputilac (asignant) daje nalog odnosno upućuje drugu osobu, asignata, da trećoj osobi tj. primaocu uputnice (asignataru) isplati u uputnici naznačenu svotu.

Akcija – predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti čijom kupovinom (posedovanjem) se stiče vlasništvo nad delom kapitala akcionarskog društva. Vlasnik akcija ustvari poseduje deo kapitala preduzeća, i po osnovu veličine svog akcijskog udela ostvaruje pravo na:

– upravljanje

– dividendu

– likvidacioni ostatak u slucaju likvidacije preduzeća.

Akcije pružaju mogućnost ostvarivanja dobiti na uložena sredstva po dva osnova: – po osnovu porasta cene akcija

– po osnovu dividende koja se distribuira akcionarima ukoliko preduzeće ostvari pozitivan finansijski rezultat.

Autorsko pravo i autorsaka naknada (engl. copyright, njem. Autorenrecht, Urheberrecht) – je skup pravnih normi koje uređuju odnose u vezi sa stvaranjem književnih, naučnih i umetničkih dela svih vrsta. Postupanje s navedenim delima zadire u područjeličnih interesa autora i društvene zajednice, pa autorsko pravo mora uskladiti autorove interese s interesima zajednice. Autorsko pravo obuhvata autorova imovinska i moralna prava. Imovinska prava sastoje s u iskorištavanju autorskog dela, kao što su objavljivanje, reprodukcije, umnožavanje, prikazivanje, izvođenje i sl. Za svako iskorištavanje u pravilu autora pripada naknada za njegova života i određeno vreme posle smrti njegovim srodnicima. Moralna prava čine autorovo pravo da bude priznat i označivan tvorcem dela, s posebnim pravom da traži zabranu svake izmene dela. Na autorsku naknadu se obračunavaju i plaćaju poredzi i doprinosi po odbitku.

Avans (predujam) je označava plaćanje dela duga unapred. Materijalno se izražava, najčešće, u obliku novca, ali se može dati i u vidu neke druge, zamenljive, stvari koja ima utvrđenu vrednost i koju jedna ugovorna strana (najčešće: kupac, naručilac) daje drugoj, u momentu zaključenja ugovora. Po svojoj suštini odnosno pravnoj prirodi, avans predstavlja delimično izvršenje obaveze, pre roka dospeća iste obaveze odnosno sredstvo za stimulisanje izvršenja ugovorne obaveze.

Avista kamta – kamata na sredstva po viđenju.

Bankarska garancija –Ugovor kojim se banka obavezuje da će primaocu garancije (poveriocu iz osnovnog ugovora) isplatiti određenu sumu novca ukoliko određeno treće lice (originalni dužnik) ne ispuni svoje obaveze o roku dospelosti. Ugovor o garancijiuvek nastaje u vezi sa nekim drugim osnovnim ugovorom (o kreditu, o prodaji i slično). U tim osnovnim ugovorima se dužnik obavezuje da će poveriocu pribaviti garanciju određene banke, kojom će se ona obavezati da isplati određenu sumu ukoliko on (dužnik) ne izvrši svoju obavezu.

Bilans – Bilans je dvostrani pregled zbirno prikazanih sredstava, grupisanih prema određenim kategorijama, a izražen vrednosno. Leva strana bilansa (aktiva) prikazuje imovinu i sva potraživanja a mogu se svrstati u osnovna i obrtna sredstva. Desna strana bilansa (pasiva) pokazuje izvore sredstava: sopstvene izvore, kredite za osnovna sredstva (dugoročni), kredite za obrtna sredstva (dugoročni i kratkoročni), robne kredite (dugovanje dobavljčima). Osnovna karakteristika bilansa je ravnoteža aktive i pasive (sredstva i njihovih izvora).

Bilans stanja – oblik prikazivanja sredstava i izvora sredstava preduzeća na određeni dan. Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled imovine (sredstava) privrednog subjekta posmatrane sa aspekta oblika u kome se nalazi (aktiva) i sa aspekta načina finansiranja (pasiva).Podrzumeva se da postoji ravnoteža izmedju leve strane (aktive), gde je dat pregled osnovnih i obrtnih sredstava i desne strane (pasive), gde je dat pregled izvora sredstava (sopstvena i pozajmljena).

Bilans uspeha – račun dobitka i gubitka. Bilans uspeha je nominalni, obračunski, kumulativni finansijski izveštaj sastavljen za određeni vremenski period. Utvrđivanjem ukupnih rashoda i ukupnih prihoda za isti obračunski period i njihovim međusobnim upoređivanjem dolazimo do poslovnog rezultata koji se može izraziti kao dobitak ili kao gubitak.

Blagajnički nalog – Vrsta novčanog dokumenta koji se sačinjava na blagajni prilikom isplate (nalog za isplatu) i uplate (nalog za uplatu), uz koji se prilaže dokument koji je osnova za isplatu (npr. račun) ili za uplatu (npr. priznanica o primljenom novcu).

Blanko – Izraz koji se u finansijskoj i trgovinskoj praksi koristi za oznaku potpisivanja nepopunjenog (belog), ili delimično popunjenog dokumenta kojim potpisnik u potpunosti priznaje obavezu na osnovu tog dokumenta. Znači i ovlašćenje sa potpisom bez utvrđivanja sadržine ovlašćenja. Takođe, u finansijama blanko kredit podrazumeva kredit koji se zasniva na ličnom poverenju, pri čemu ne mora da postoji kreditno pokriće.

Bruto – Najpribližnije značenje je “ukupno”, i upotrebljava se najčešće u sledećim kombinacijama: bruto težina – težina robe sa pakovanjem; bruto proizvod – ukupan proizvod jedne regionalne jedinice ili ukupan nacionalni proizvod; bruto plata – dohodak zajedno sa porezima koji se na njega plaćaju.

Bruto dobit – označava vrednost prodaje umanjenu za troškove prodaje i proizvodnje. Bruto dobit u sebi sadrži porez na dobit.

Bruto domaći proizvod (BDP) – predstavlja ukupnu produkciju proizvoda i usluga, ostvarenu u nacionalnoj ekonomiji bez obzira na vlasništvo. To podrazumeva da BDP, uključuje vrednost produkcije stranih lica (kompanija) u zemlji, a isključuje aktivnost firmi domaćih rezidenata u inostranstvu.