Predstavništvo stranog pravnog lica

PREDSTAVNIŠTVO STRANOG PRAVNOG LICA – Srbija

– OBAVEZE PREMA DIREKTORU –

Predstavništvo stranog pravnog lica nema svojstvo pravnog lica shodno odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva, da nije stalna poslovna jedinica prema odredbama zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica (ne obavlja delatnost, već samo prethodne i pripremne radnje za zaključivanje ugovora) kao i da ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo.

Kada je strano privredno društvo registrovalo svoje predstavništvo na teritoriji Republike Srbije i na mesto zakonskog zastupnika (direktora) je postavilo nerezidentno fizičko lice koje nema prebivalište ni boravište u Republici Srbiji niti će tu boraviti 183 ili više dana u toku kalendarske godine, zakonski zastupnik – direktor predstavništva – ne ostvaruje naknadu za svoj rad u Republici Srbiji, već je to lice u radnom odnosu kod matičnog stranog privrednog društva u zemlji njegovog sedišta.

U praksi se često susrećemo sa pitanjem da li postoji obaveza obračuna i plaćanja poreza i pripadajućih dopirnosa  predstavništva stranog pravnog lica saglasno ugovoru koji ima sa  direktorom predstavništva o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima?

Bitan element ugovora između predstavištva i direktora predstavništva o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima je visina naknade koja mora biti iskazana. Uzročno posledična veza je da je predstavništvo stranog pravnog lica kao isplatilac prihoda dužno da po odbitku obračuna i plati porez i pripadajuće doprinose u momentu isplate prihoda po osnovu naknade za rad saglasno ugovoru o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora.

Zašto postoji ovakva obaveza?

Prvo, prema Zakonom o radu o radu lice koje obavlja poslove direktora ima pravo na naknadu za rad i druga prava. Zatim, mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da direktor koji obavlja poslove po osnovu ugovora kojim se ne zasniva radni odnos ima pravo na naknadu za rad i da se naknada za rad smatra obaveznim elementom ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora koji nije zasnovao radni odnos, saglasno tome kad fizičko lice (u konkretnom slučaju, koje nije osnivač ni član privrednog društva) obavlja poslove direktora po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, bez zasnivanja radnog odnosa u tom privrednom društvu, postoji obaveza obračunavanja i plaćanja poreza na dohodak građana na drugi prihod i pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu ugovorene naknade za rad (bitan element ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora).

Oporezivanje stranaca u Srbiji deo 2 (Porez na dohodak gradjana)

Kako je iznos naknade za rad direktora bitan element ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora i kao takav trebalo bi da bude iskazan u tom ugovoru, onda je ugovorena naknada (u kojoj su sadržani porez i doprinosi koji se plaćaju na teret lica koje ostvaruje tu naknadu) kao ekvivalent – adekvatna naknada za rad direktora, osnovica poreza i doprinosa. Ovo se odnosi nezavisno od okolnosti da li se fizičko lice – direktor odriče ugovorene naknade za rad u korist drugog lica.

Prema članu 8. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana, propisano je da je obveznik poreza na dohodak građana i fizičko lice koje nije rezident (u daljem tekstu: nerezident) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike. Dohotkom ostvarenim na teritoriji Republike smatra se dohodak koji fizičko lice ostvari po osnovu rada koji obavlja na teritoriji Republike (stav 2. tog člana Zakona). Ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito primanja članova organa uprave pravnog lica, saglasno odredbi člana 85. stav 1. tačka 5) Zakona.

Kada su u pitanju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, saglasno članu 28. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora koji nije zasnovao radni odnos, osnovica doprinosa je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana. Doprinose za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu, saglasno odredbi člana 57. stav 1. Zakona o doprinosima, isplatilac je dužan da obračuna, obustavi i uplati prilikom isplate ugovorene naknade.

Kao i do sada i za ova i slična pitanja tim Kreativnih Finansija Vam stoji na raspolaganju.