Koliko je moja firma moja?

Kada kažemo firma mislimo na DOO. Društvo sa ograničenom odgovornošću je kombinacija elemenata društva lica i društva kapitala i u tome leži razlog najveće brojnosti ovog oblika privrednog društva. Tako, za svakog osnivača je jedan od opredeljujućih kriterijuma za osnivanje doo je ne postojanje odgovornosti za obaveze privrednog društva ličnom imovinom, već snošenje rizika poslovanja društva do visine uloženih sredstva u društvo. Pored ove specifičnosti, ovaj oblik privrednog društva ne može javno da emituje akcije, kao što to čini akcionarskog društvo – radi prikupljanja kapitala, iz kog razloga se najčešće radi o društvu sa malim kapitalom i manjim brojem članova. Obično su to jednopersonalna društva.

U praksi se često srećemo sa konstatacijom osivača – vlasnika privrednog društva koji smatara – Moja firma, mogu da radim šta hoću. A da li je baš tako?

Prvo, svako ko osniva doo polazi od ideje koju želi da realizuje i shodno tome sa ciljem da zadovoljenjem tržišta ostvari profit. Već na startu fizičko lice koje osniva doo susreće sa stvarnošću da je „njegov doo“ deo jednog velikog privrednog sistema. U tom jedinstvenom privrednom sistemu funkcionišu određena pravila koja su regulisana zakonima koja apsolutnu slobodu svode na relativnu.

Drugo, najčešći slučaj je da osnivači sredstva privrednog društva, koja su osnovali, koriste za namirivanje ličnih potreba. Šta više oni ova sredstva izjednačavaju sa svojom ličnom imovinom i smatraju da mogu da ih koriste bez ograničenja.

Treće, primera korišeća sredstava doo za lične potrebe je prilično u  praksi, evo nekolicine:

– Vlasnik privrednog društva ne poseduje službeni automobil, tj. nema automobil unet u poslovne knjige kao osnovno sredstvo društva, niti ima ugovor o zakupu pokretne stvari po osnovu čega bi mogao da korsti sredstva društva za tekuće održavanje pokretne stvari uzete u zakup, a koristi usluge ili nabavlja dobra za održavanje tog automobila

– Vlasnik sa računa društva plaća advokatske usluge zasupanja po pitanju pirvatnih posova

– Vlasnik sa računa društva plaća usluge turističkih putovanja

– Vlasnik sa računa društva nabavlja nameštaj ili opremu za stanovanje i sl.

Četvrto, zaista ne postoji niti jedan zakon koji zabranjuje da fizičko lice vlasnik doo sve prethodno nabrojane slučajeve koristi. Samo je ptianje kolika je cena te koristi, a tu cenu određuju poreske vlasti kroz utvrđivanje poreskog aspekta ostvarenog prihoda.

Peto, kod procene i ocene poreskog aspekta vrlo je bitno sagledati da li je osnivač zaposlenom u svom privrednom društvu ili nije. Ovo je bitno iz razloga razlikovanja poreskog tretmana, tj. da li se radi o zaradi zaposlenog ili o prihodima od kapitala. Poreska uprava vrlo retko poteže za postupkom dokazivanja da li je to prihod od kapitala ili je reč o dohodku fizičkog lica, tako da najčešće se opredeljuje za poreski tretman koji prati zarade.

Dakle, firma je apsoutno Vaša, uz poštovanje relevantih zakona i plaćanje poreza.

Za  deo koji se odnosi na poštovanje relevantnosti zakona i relativnosti poreza tim Kreativnih finansija stoji Vam na usluzi.