Predmeti kontrole poreske uprave

23 februara, 2022by Stefan0
kontrola-poreske-uprave.jpg

Poreska uprava koja je pod ingerencijom Ministarstva finansija ovlašćena je da vrši kontrolu ispravnosti obuhvatnosti i obračuna javnih prihoda  kroz poslovanja privrednih subjekata koji posluju na teritoriji Republike Srbije. Ministarstvo je to koje donosi godišnje planove kontrola koje sprovode nadležne Poreske uprave (kontrola poreske uprave).

Obuhvatnost kontrole javnih prihoda može biti delimična ili sveobuhvatna. Najčešće se kontrola obračuna i naplate javnih prihoda odnosi na postupak fiskalizacije, obračuna PDV-a, obračuna poreza i doprinosa po odbitku i sl.

Kada je reč o fiskalizaciji najčešći predmet kontrole se odnosi na izdavanje fiskalnih računa. Ova obaveza je određena Zakonom o fiskalizaciji („Sl. glasnik RS“, br. 153/2020). Ukoliko se u postupku kontrole utvrde nepravilnosti nadležni organi poreske kontrole mogu kao kaznenu meru izreći privremeni prekid delatnosti.

Kao svefazni porez na potrošnju PDV je i jedan od najčešćih oblika poreske kontrole. PDV se utvrđuje samooporezivanjem, poreski obveznici sami podnose poreske prijave u kojoj iskazuju koji je iznos poreza iz prethodnog prometnog perioda, a koji iznos poreza koju su obračunali na sopostveni promet dobara i usluga i kolika je pozitivna ili negativna razlika između ova dva iznosa koja treba uplatiti u budžet ili pak tražiti povraćaj iz budžeta. Ovaj drugi slučaj je najčešći „poziv“ za kontrolu ispravnosti obračunatog prethodnog PDV-a ili obračunatnog sopstvenog PDV-a.

Obračun zarad, naknada zarada, ugovora o privemenim i povremenim poslovima, autorski ugovori i slične obaveze koje pored obaveznog obračuna poreza (sem u slučaju kada se ne vrši islpata neto iznosa)  postoji i obaveza obračuna doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Predmet kontrole mogu biti sami postupci obračuna koji zavise od samih ugovornih obaveza između fizičkih lica i pravnog lica su vrlo složeni i zahtevaju dobru proveru i usklađenost ugovora sa važećim pozitivnim zakonskim propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji. Predmet kontrole mogu biti i isplate sa računa privrednog društva ili podizanje novca u korist vlasnika, koji imaju tretman uzimanja iz imovine i korišćenje usluga privrednog društva od strane vlasnika društva za njegove privatne potrebe i ličnu potrošnju.

Poslednjih godinu dana aktuelne su i kontrole kojima se utvrđuje da li su poreski obveznici izgubili pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja u sklopu paketa državne pomoći zbog poremećaja u poslovanju privrede izazvane pandemijom korana virusom.

Poreski obveznik od nadležne poreske uprave dobija obaveštenje o početku poreske kontrole. Poreski obveznik ima mogućnost da podnese usmeni pa pismeni prigovor kojim traži odlaganje početka  kontrole i to u roku od 24 sata od prijema naloga za poresku kontrolu.

Poreski obveznik ima pravo da prisustvuje poreskoj kontroli i ima obavezu da poreskom inspektoru daje obaveštenja i izjave, i da mu omogući uvid u poslovnu dokumentaciju. Dobro je insistirati na tzv. pisanom tragu,  odnosno da se svi zahtevi pismeno formulišu. Preporuka je da poreski obveznik ima stručnu pomoć u pripremanju odgovora na zahteve poreskih organa.

U postupku poreske kontrole postavlja se i pitanje kazni za povrede zakona. U tom smislu je zakonodavac nastojao do obuhvati što veći broj povreda koji inkriminišu poreske propise, tako da postoji i preklapanje pojedinih poreskih prekršaja. U praksi to znaci da jedna ista povreda poreskih propisa je obuhvaćena na dva ili više različitih načina, tako da postoje kazne za poreske prekršaje koje se odnose na pravno lice, i odgovorno lice u okviru pravnog lica. Visine kazni se kreću od 50.000 dinara do 2 miliona dinara za pravna lica i preduzetnike, a za isti poreski prekršaj kazana za odgvorno lice u pravnom licu u proseku se kreću od 5.000 dinara do 150.000 dinara.

Autor teksta: Sanja Mitić

 

 

 

 

Stefan


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *