Neaktivnost privrednih subjekata
Objašnjenje o kojem ćemo pričati u ovom tekstu odnose se pre svega na približavanje ove teme vlasnicima i direktorima tzv. neaktivnih društava koji smatraju da ima osnova da umesto finansijskih izveštaja predaju izjavu o neaktivnosti (neaktivnost privrednih subjekata).
Obaveza privrednih subjekata prema Zakonu o računovodstvu je dostavljanje finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre. Finansijski izveštaji su zakonski porpisana forma izveštaja, dokumenata kojima privredni subjekti daju rezultate svog poslovnja, stanja imovine, obaveza i potrazivanja, kapitala. U zavisnosti od veličine privrednih subjekata zavisi i to da li se radi o punom setu finansijskih izveštaja ili o dostavljanju osnovnih podataka o poslovanju kroz bilans uspeha, bilans stanja i statisički izveštaj.
Poslednjim izmenama Zakona o računovodstvu, a koje su u primeni od 01.januara 2022.godine, a odnose se na predaju finansijskih izveštaja za 2021.godinu, u primeni je samo jedan rok kojim se zamenjuju prethodna dva roka koja su se odnosila na predaju finansijskih izveštaja za statističke potrebe, čiji je rok bio 28.februar i konačnih izvštaja čiji je rok bio 30.jun, sada je to jedan rok 31.mart. Izmene se odnose i na obim izveštaja, u zavisnosti od veličine privednih subjekata, tako da je mikro pravnim licima i preduzetnicima koji vode poslovne knjige dodata obaveza dostavljanja i napomena uz finansijske izveštaje.
Pitanje sa kojim se vrlo često susrećemo u praksi kako i šta treba da urade privredni subjekti koji nemaju šta da prikažu u ovim izveštajima?
Odgovor je: dostavljanje izjave o neaktivnosti.
Ali, uvek jedno ali sreću kvari, ključno pitanje je: kada se smatra da je jedan privredni subjekt neaktivan?
Kada je reč o preduzetnicima, oni imaju mogućnost da stave svoju aktivnost u stanje mirovanja ili tzv. „zamrzavanja firme“ i oni tada moraju da daju izjavu o neaktivnosti privrednih subjekata. Kod privrednih društava ova opcija mirovanja ne postoji, zakon ne poznaje status „zamrznuta firma“ kod pravnih lica i zato su jako retki slučajevi kada postoji mogućnost da privredno društvo dostavlja izjavu o neaktivnosti.
Zakon o računovodstvu u svom članu 44. stavu 6 predviđa da:
„Pravna lica, odnosno preduzetnici koji nisu imali poslovnih događaja, niti u poslovnim knjigama imaju podatke o imovini i obavezama, umesto redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja dostavljaju Agenciji izjavu o neaktivnosti privrednih subjekata koja se odnosi na izveštajnu godinu, najkasnije do 31. marta naredne godine.“
Iz ove odredbe mogu se sagledati dva uslova za predaju izjave o neaktivnost, umesto finansijskih izveštaja :
I uslov – da privredno društvo nije imalo poslovne događaje
II uslov – da nemaju podatke u poslovnim knjigama o imovini obavezama
Osim, u uslovima kada je reč o otpočinjanju delatnosti, ovi uslovi u praksi su teško ostvarivi.
Kada je u pitanju prvi uslov govorimo o poslovnim događajima koji se odnose na nabavku, prodaju, uzimanje kredita od banaka, pozajmice osnivača ili pak nekog drugog poverioca, plaćanje obaveza prema dobavljačima, naplata potraživanja od kupaca, isplata zarada ili ugovorenih naknada fizičkim licima, plaćanje obaveza prema ugovornima. Znači, prvi uslov je moguće ostvariti samo ako preduzeće nije imalo ni jednu poslovnu promenu.
Napomena: to što ćete ove godine platiti nakandu APR-u za prijem i obradu izjave o neaktivnosti za 2021.godinu znači da ste imali poslovnu promenu koja znači da za 2022.godinu ne ispunjavate prvi uslov.
Kada govorimo o drugom uslovu govorimo o tome da preduzeće ne poseduje nikakvu poslovnu imovinu i nema obaveza, što je u praksi teško zamislivo. Pod imovinom se pored osnovnih sredstava i zaliha robe, smatraju i prava, licence, potraživanja kao i stanje na tekućim računima. Kada je reč o obavzama to su ne samo obaveze prema dobavljačima, kreditima, državi, zaposlenima, već i prema osnivačima.
U praksi je, dakle, teško zamislivo da postoji privredno društvo koje tokom cele kalendarske godine nije imalo poslovne događaje ili da nema nikakve imovine ni obaveza. Ovo se da objasniti brojnim primerima kao što su:
– nema prodaje ni nabavke
– nema zaposlenih
– nema zakupa poslovnog prostora
– nema obaveza plaćanja doprinosa za osnivača
– nema obaveza za direktorske naknade
– nema obaveza za troškove održavanja tekućeg računa u banci i sl.
Potreban i dovoljan uslov da se smatra da imate poslovni događaj je da ste imali makar i jedan izvod poslvone banke o naknadi bankarskih troškova za održavanje računa, u ovo slučaju nema izjave o neaktivnosti.
Ukoliko su ispunjeni uslovi za predaju izjave o neaktivnosti, pravno lice predaje ovu izjavu tj. zakonski zastupnik svojim elektronskim potpisom i to pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, bezuslovno i neporecivo izjavljuje da privedno društvo nije imalo poslovnih događaja, a u poslovnim knjigama podatke o imovini i obavezama. Izjavu potpisuje isključivo zakonski zastupnik, što znači da on ne može ovlastiti nikoga drugog da preda izjavu o neaktivnosti. Izjavu potpisuje zakonski zastupnik svojim elektronskim potpisom i u podnosi se u elektronskoj formi APR-u preko njihove aplikacije za predaju finansijskih izveštaja.
Svako privredno društvo je subjekt za sebe i kao takav se mora posmatrati i analizirati, zato je neophodna pomoć i zato se između ostalog i angažuje knjigovođa, zato Vam je tim CF-a na raspolaganju.
