Kompenzacija, cesija i asignacija u poslovanju sa inostranstvom

Kompenzacija, cesija i asignacija u poslovanju sa inostranstvom

U poslovnoj praksi postoji pored različitih oblika spoljnotrgovinskih poslova i veći broj načina na koji se vrši plaćanje i naplaćivanje tih poslova. Prema važećim propisima dozvoljeno je da se naplata izvoza i plaćanje uvoza robe i usluga vrše na sledeći način:

1. a) putem kompenzacije
2. b) naplatom, odnosno plaćanjem drugom nerezidentu, a ne nerezidentu od koga se potražuje, odnosno kome se duguje
3. c) cesijom putem koje rezident prenosi svoje potraživanje prema nerezidentu na drugog rezidenta
4. d) asignacijom putem koje rezident – dužnik upućuje drugog rezidenta da izvrši uplatu poveriocu nerezidentu
5. e) prebijanjem dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga
6. f) prebijanjem dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama

Za obavljanje kompenzacionih poslova sa inostranstvom potrebno je poznavati propise kojima su utvrđeni uslovi i načini njihove realizacije, a to su propisi:

-Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju

-Zakon o deviznom poslovanju

-Odluka o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi odnosno uslugama

Pre zaključivanja ugovora o kompenzacionim poslovima sa inostranstvu treba imati u vidu sledeće:

1. a) ovi poslovi mogu se obavljati posle pribavljanja odgovarajućeg rešenja Ministarstva.
2. b) ove poslove sa inostranstvom ne treba poistovećivati sa prebijanjem dugovanja sa potraživanjima prema inostranstvu

Postoji pet slučajeva u kojima Ministarstvo odobrava kompenzacione poslove:

1. Ako se izvozom robe i usluga plaća zakup opreme, uvoz opreme, repromaterijala i sirovina namenjenih proizvodnji robe i pružanju usluga za izvoz, što se može smatrati kriterijumom izvozne orijentisanosti
2. Ako se izvozom robe i usluga plaća uvoz opreme, repromaterijala i sirovina koji se u Srbiji ne proizvode ili se ne proizvode u količinama dovoljnim za snabdevanje domaćeg tržišta
3. Kada se usluga oplemenjivanja naplaćuje, odnosno plaća u robi koja je predmet oplemenjivanja, odnosno u oplemenjenoj robi
4. Ako se plaća uvoz ili zakupnina opreme, sirovina i repromaterijala koji se koriste kao sirovine u sopstvenoj proizvodnji
5. Prekogranični promet električne energije prema Ugovoru o osnivanju energetske zajednice

Na izvoz i uvoz robe i usluga u svim navedenim slučajevima primenjuju se propisi koji se odnose na redovan izvoz, odnosno uvoz. To znači, da ukoliko je za određenu vrstu robe potrebno pribaviti dozvolu ili neki drugi dokument, pre podnošenja zahteva za odobrenje kompenzacionog posla sa inostranstvom, potrebno je obezbediti tu dozvolu.

Propisani obrasci koji se podnose za odobrenje kompenzacionog posla

Rešenje o odobrenju kompenzacionog posla sa inostranstvom donosi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija na osnovu pisanog zaheva koji se podnosi na obrascima koji su propisani Odlukom. Ovom Odlukom je propisano pet vrsta dokumenata koji se koriste prilikom podnošenja zahteva u vezi sa kompenzacionim poslovima.

Odlukom je propisan Obrazac broj 1 – Zahtev za odobrenje kompenzacionog posla koji sadrži sledeće podatke:

Izvoz ( tarifna oznaka, količina vrsta i cena robe, ukupna vrednost robe (usluge), proizvođač robe za izvoz, vlasnik robe za izvoz, domaći izvoznik, strani kupac, zemlja izvoza, rok i dinamika izvoza)

Uvoz ( tarifna oznaka naimenovanje robe i oblik uvoza, količina vrsta i cena robe, ukupna vrednost robe (usluga), domaći uvoznik, korisnik robe, strani prodavac, zemlja uvoza, zemlja porekla robe, rok i dinamika uvoza)

Ostali podaci o poslu – drugi relevantni podaci koji mogu biti od interesa za odlučivanje o odobrenju kompenzacionog posla.

Zahtev za odobrenje kompenzacionog posla kada se usluga oplemenjivanja plaća, odnosno naplaćuje u robi koja je predmet oplemenjivanja

Odlukom je propisan Obrazac broj 1a – Zahtev za odobrenje kompenzacionog posla kada se usluga oplemenjivanja plaća, odnosno naplaćuje u robi koja je predmet oplemenjivanja i sadrži sledeće podatke:

Reprodukcioni materijal koji se prima na doradu, Dorada, Dorađena roba koja se izvozi (uvozi), Roba kojom se vrši plaćanje

Zahtev za produženje – izmenu rešenja o odobrenju kompenzacionog posla

Odlukom je propisan Obrazac broj 2 – Zahtev za produženje – izmenu rešenja o odobrenju kompenzacionog posla koji sadrži:

Obrazloženje razloga zbog kojih se  traži izmena rešenja, vrednost izvršenog izvoza, vrednost uvoza, priloge koji sadrže fotokopije osnovnog rešenja i fotokopije svih rešenja o izmenama i dopunama osnovnog rešenja.

Zahtev za svođenja kompenzacionog posla

Odlukom je propisan Obrazac broj 3 – Zahtev za svođenje kompenzacionog posla koji treba da sadrži:

Broj i datum rešenja o odobrenju kompenzacionog posla, vrstu robe i usluga za koje je realizovan izvoz, vrstu robe i usluga za koje je realizovan uvoz, iznos na koji se  svodi rešenje, iznos nastale razlike u vrednosti, podatke o izvozu robe

Zahtev o ukidanju rešenja o odobrenom kompenzacionom poslu  – podnosi se u roku od 15 dana od odustajanja od posla nadležnom Ministarstvu.

Obračun o izvršenju kompenzacionog posla – podnosi se po okončanju kompenzacionog posla na memorandumu nadležnom Ministarstvu.

Cesija i asignacije u poslovanju sa inostranstvom

Regulisane su odredbama člana 7. Deviznog zakona iz koga možemo zaključiti sledeće:

Prenos, plaćanje i naplata potraživanja i dugovanja koja su nastala po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa mogu se obavljati direktno, tj ne donose se podzakonski propisi.

Prenos potraživanja i dugovanja može se vršiti za sve vrste realizovanog spoljnotrgovinskog prometa izuzev za komercijalne kredite i zajmove

Prenos potraživanja i dugovanja po spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga može vršiti i nerezident, a mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između prenosioca i primaoca potraživanja. Posebna procedura je propisana za rezidente: javna preduzeća, pravna lica sa državnim kapitalom, pravna lica u procesu restrukturiranja i pravna lica u procesu privatizacije. Za ove vrste privrednih društava pribavlja se posebna saglasnost Vlade Republike Srbije. Plaćanje između rezidenata po osnovu kupovine potraživanja i preuzimanja dugovanja može se vršiti u dinarima i u devizama.

Poslovi prenosa potraživanja i dugovanja

Postoje dva slučaja kada se vrše poslovi prenosa potraživanja i dugovanja: kada rezident namiruje potraživanja i dugovanja po osnovu izvoza i uvoza robe i kada se radi o profesionalnim kupcima potraživanja (faktoring poslovi)

Kada se radi o prenosu potraživanja između rezidenata, tada postoje dva vida prodaje: rezident koji potražuje od nerezidenta svoje potraživanje prenosi na drugo lice prema kojem ima obavezu a koji postaje novi poverilac i rezident koji potražuje od nerezidenta svoje potraživanje prodaje rezidentu koji se obavezuje da uz naknadu izvrši plaćanje protivvrednosti potraživanja prodavcu a da potraživanje od nerezidenta naplati u svoje ime i za svoj račun. Prenos potraživanja između rezidenata se reguliše Ugovorima o prenosu potraživanja i preuzimanju dugovanja.

Prenos potraživanja i preuzimanje dugovanja između nerezidenta

Regulisan je odredbom člana 33. Deviznog zakona. Rezidenti mogu izvršiti naplatu, odnosno plaćanje drugom nerezidentu a ne nerezidentu kome se duguje. Kada se radi o dinarskim kreditima koje rezidentima odobravaju međunarodne finansijske organizacije, dužnici ih mogu otplatiti u drugoj međunarodnoj finansijskoj organizaciji. Prenos potraživanja između nerezidenata  može se vršiti na osnovu Ugovora ili Izjave rezidenta da je obavešten tj saglasan sa prenosom dugovanja. Rezidenti su dužni da o promenama po kreditnim poslovima sa inostranstvom izveste Narodnu Banku Srbije.