Devizni platni promet u Srbiji: osnovni propisi
Devizna plaćanja obuhvataju sve međunarodne transakcije koje koriste stranu valutu, odnosno ako su izražena u devizama ili dinarima, između rezidenata i nerezidenata. Bilo da se radi o transferima, plaćanjima za robu i usluge, depozitima ili kapitalnim poslovima, takve transakcije igraju ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji, pružajući kompanijama i pojedincima mogućnost plaćanja stranim partnerima.
Platni promet sa inostranstvom realizuje se putem računa koji su usklađeni sa jedinstvenom strukturom za identifikaciju i klasifikaciju, kao i sa planom računa koji omogućava primenu međunarodnih propisa i IBAN standarda.
Devizne račune svojih klijenata, kako rezidenata, tako i nerezidenata, banke vode u devizama i u dinarskoj protivvrednosti preračunatoj po zvaničnom srednjem kursu.
Banke su u obavezi da evidentiraju vreme prijema svih naloga za plaćanje prema inostranstvu, odnosno naplatu iz inostranstva, kao i da zahtevaju potvrdu o pokriću primljenih naplata – osim u slučaju da se za te naloge koristila SWIFT tehnologija.
Prema najnovijim propisima, banke su dužne da dostavljaju Narodnoj banci Srbije sve podatke i izveštaje o obavljenim transakcijama sa inostranstvom.
Kod obavljanja platnog prometa sa inostranstvom koriste se: šifarnik osnova naplate, plaćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom, šifarnik istrumenata plaćanja, posebne šifre rezidenata (matični brojevi) i šifarnik valuta i zemalja – navedenih u nomenklaturama koje prati Institut za standardizaciju Srbije a objavljene su na sajtu Narodne banke Srbije.
Uz nalog za plaćanje obavezno je dostaviti odgovarajući dokument kojim se dokazuje obaveza plaćanja (faktura, profaktura, ugovor i sl.), ukoliko sa bankom nije sklopljen ugovor o nedostavljanju dokumentacije. Takođe uz nalog za plaćanje i prateću dokumentaciju, neophodno je da se obezbedi pokriće u vidu novčanih sredstava na računu sa kog se vrši plaćanje. Račun pokrića treba da se navedet na nalogu za plaćanje.
Korišćenje ispravnih kodova svrhe plaćanja omogućava bankama da precizno identifikuju vrstu transakcije i obrade je u skladu s važećim propisima. Na taj način se povećava transparentnost i efikasnost međunarodnih finansijskih tokova, minimizira verovatnoća grešaka i pomaže u izbegavanju nesporazuma s bankama i poreskim vlastima.
U nastavku možete pronaći najčešće korišćene šifre osnova:
112 – Plaćanje robe (obavezan je unos broja fakture i godine fakture po kojoj se vrši naplata)
316 – Inženjerske usluge
312 – Reeksport
300 – Propaganda, ispitivanje tržišta
251 – Drumski saobraćaj (prevoz robe)
302 – Računarske usluge
702 – Turistički aranžmani
893 – Porezi i naknade – ostali sektori
305 – Poslovni konsalting
307 – Ostale usluge
304 – Advokatske usluge
816 – Usluge iz oblasti obrazovanja i nauke
