10. NOVEMBAR SVETSKI DAN RACUNOVODJA

10 novembra, 2020by EditorCF0
Minimizing-tax-payments-in-Europe-will-become-more-difficult-2.png

Međunarodni dan računovodstva ili svetski dan racunovodja, obeležava se širom sveta svake godine kako bi se odalo priznanje računovodstvenom esnafu. Računovođe rade izuzetno izazovan i stresan posao koji vrlo malo ljudi želi da radi. Danas složene poslovne strukture iziskuju visokokvalitetni rad računovođa koji se nose sa svakondevnim izazovima poput poboljsanja odgovornosti, upravljanja, uskladjivanja kako bi olakšali nesmetano poslovanje.

Dakle, za sve nas računovođe, koji katkad radimo do kasnih sati za mesečno ili kvartalno ili godišnje izveštavanje, ovo je dan koga proslavljamo u čast našeg uloženog truda i za našu predanost pofesiji.

Kažu da je razvoj svake profesije određen stepenom znanja o istoriji, a šta mi znamo o istoriji računovodstva? Da li ste ikada pomislili kakve veze može da ima jedan Leonardo da Viči sa računovođama? Ili kako se ljudi u drevnoj Mesopotamiji imali dobro pamćenje da znaju koliki im je prirast žita i stoke? Ili žašto je Šampolionovo tumačenje egiptskih hijeroglifa bilo značajno i za razvoj racunovodja?

Istorija kaže da su prve računovođe radile u drevnoj Mesopotamiji belžeći prirast žita i stoke, neki su pak radili u hramovima i evidentirali plaćanje poreza verskim vlastima. Šampolionovim tumačenjem egiptskih hijeroglifa došlo se do saznanja da su drevni egipćani uz pomoc brojeva i slika na glinenim polčama vodili poreske evidencije. Kod starih Grka pojavljuje se novac u obliku kovanica i time potreba za hronološkim zapisima transakcija. Grci su koristili dva registra efemeride (časopis) i trapezitike (knjigu racuna). Rimljani su ovu grčku prasku pozajmili i preformulisali na: Codex accepti et expensi i Codex rationum domesticorum što bi značilo da je prvi kod veza sa časopisom, a drugi cod je preteča glavne knjige. Tokom srednjeg veka nije se mnogo toga promenilo, sporadični slučajevi u Engleskoj koji su uslovljeni održavanjem poseda i evidencijom invetara i proizvoda.

Pred kraj XV veka čuveni Leonardo u jednoj od svojih beležaka zapisuje spisak stvari koje treba da uradi i tu između ostalih obaveza zapisuje sebi „da nauči množenje iz korena od majstora Luke“. A majstor Luka je bio mađioničar, profesor matematike, ljubitelj pazli, šahovski majstor obrazovan za trgovca. Majstor Luka Paćoli (Luca Pacioli) se smatra najpoznatijim računovođom, ocem dvostrukog knjiženja i ako ga on nije izmislio. Dvostruko knjiženje, poznatije kao „venecijanski stil“ počeo je da se koristi kada su venecijanci napustili rimski sistem pisanja brojeva i prihvatili arapske brojeve. Vrlo je verovatno da su ideju o dvojnom knjiženju peuzeli iz islamskog sveta, ili čak još i dalje iz Indije, bilo kako bilo razvoj trgovine u italijanskim gradovima-državama nametnu je upotrebu „venecijanskog stila“ koji je mogao da prati zamršenu mrežu finansijskih transakcija. Dvostruki unos kao način za prikazivanje poslovnih transakcija jedna je od najvažnijih kategorija računovodstva od tog „vencijanskog stila“ do danas stano se koristi u bilansu stanja. Do majstora Luke Pećolija dvostruki unos je bio apstraktna kategorija, njegovo delo iz 1494. „Rasprava o evdencijam i zapisima“ smatra se osnovom računovodstva. Ime Luke Paćolija može se staviti u istu ravan sa da Vičijem, sa Kopernikom, Kolumbom jer metod obračuna trgovinskih operacija dvostrukim unosom u računovodstvu se koristi skoro pet vekova. U današnjim savremenim uslovima automatizacije i kompjuterizacije, vrlo je važno da svi koji radimo u oblasti računovodstva razumemo suštinu i značenje bilansa stanja, svaka činjenica ekonomskog života mora biti potvrđena u računovodstvenim koordinatama, čije su ose: debit – kredit.

Prve profesionalne organizacije računovođa organizovane su 1854.godine u Škotskoj kao „Edinbuško društvo računovođa“, naša profesija je nastavila da raste o razvija se i 1887. pokrenut je Američki institut ovlašćenih javnih računovođa. Međunarodni dan računovodstva odaje priznanje računovođama, a započet je u čast fra Luke Bartolomea de Paćolija koji je 10. novembra 1494.godine, samo 25 godina od pronalaska Gutembergove štamparije objavio kapitalno delo „Summa de arithmetica, geometria, proportioni i proportionalitau prevodu „skupljeno znanje o računanju, geometriji, proporciji i proporcionalnosti.

Dan računovođa prvi put se slavio 1972. godine kao „Dan računovodstvene karijere“ a od 1976. naziv je preinačen u „Dan računovodstva“. Prepoznavanje i uvažavanje ove profesije veoma je važno za održivost i produktivnost svakog privrednog subjekta, ova profesija kontroliše finansije kako bi svako preduzeće moglo efikasnije da posluje i donosi prihode, profesija koja je vrlo lojalna, zato oni koji prepoznaju njihov rad, neće požaliti. A nama drage kolege, računovođe, ostaje da kada pogledamo zagonetni osmeh Mona Lize pomislimo kome li se to bilasu osmehuje stanju ili uspehu?

Vaš CF Team

EditorCF


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *