Računovodstveni aspekt ličnih primanja poslodavaca
U skladu sa Pravilnikom o kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike, račun 723 – Lična primanja poslodavca koristi se za evidentiranje isplata koje poslodavac (kao član ili osnivač) prima tokom godine u društvima lica.
Ove isplate predstavljaju privremena povlačenja dobiti, koja se knjiže tokom obračunskog perioda. Međutim, ukoliko se na kraju godine utvrdi da ostvareni dobitak nije dovoljan da pokrije sve izvršene isplate, razlika – odnosno nepokriveni deo – prenosi se na teret računa 724 – Prenos dobitka ili gubitka. Na taj način se osigurava usklađenost sa finansijskim izveštajem i računovodstvenim pravilima.
Račun 723 koristi se za evidentiranje različitih vrsta isplata koje vlasnik ili preduzetnik povlači tokom godine, pre konačne raspodele dobiti. U praksi, na ovom kontu se mogu registrovati sledeće transakcije:
– Isplata međudividende – privremena raspodela dobiti pre usvajanja završnog računa;
– Povlačenje imovine za lične potrebe – kada vlasnik koristi sredstva ili imovinu firme mimo poslovne svrhe;
– Plaćanje ličnih troškova sa poslovnog računa – poput troškova stanovanja, putovanja ili privatnih računa.
Međudividenda
Ukoliko privredno društvo nema neraspoređene dobiti iz prethodnih godina, međudividenda se ipak može isplatiti – ali uz određene uslove. Neophodno je da društvo ostvari višak prihoda nad rashodima u konkretnom periodu, a to se dokazuje internim, periodičnim obračunom poslovanja. Ovaj obračun se vodi za potrebe odlučivanja, ali se ne dostavlja nadležnim organima.
Međutim, zakon jasno postavlja granice: društvo ne sme vršiti isplate akcionarima ukoliko bi time narušilo svoju finansijsku stabilnost. Tačnije, prema poslednjim godišnjim finansijskim izveštajima, neto imovina društva ne sme biti manja – niti sme postati manja usled isplate – od iznosa uplaćenog osnovnog kapitala, uvećanog za zakonske i statutarne rezerve koje je društvo dužno da održava. Izuzetak postoji samo u slučaju kada se osnovni kapital prethodno zvanično smanji.
Ukupan iznos koji se može isplatiti akcionarima na ime dobiti za jednu poslovnu godinu strogo je ograničen zakonom. On ne sme biti veći od ukupne dobiti ostvarene na kraju te godine, uvećane za neraspoređenu dobit iz prethodnih perioda i rezerve koje su namenjene raspodeli. Istovremeno, ovaj iznos se mora umanjiti za eventualne prenete gubitke i obavezne rezerve koje društvo mora da zadrži u skladu sa zakonom ili statutom.
S druge strane, kada vlasnici privrednog društva vrše isplate sebi tokom godine – bilo kao međudividendu, bilo kroz drugo povlačenje sredstava – te isplate se u poreskom smislu tretiraju kao prihod od kapitala. Prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana, u ovu kategoriju spadaju i dividende i učešće u dobiti, bez obzira na to da li se isplate vrše iz zvanično raspoređene dobiti ili u toku godine, kao akontacije.
To znači da su i međudividende, i povlačenja dobiti pre formalne raspodele, podložni oporezivanju po stopi koja važi za prihode od kapitala, i da ih je potrebno pravilno prijaviti i obuhvatiti u poreskom bilansu.
Obveznik poreza na prihode od kapitala je fizičko lice koje ostvaruje te prihode. Oporezivi prihod od kapitala čini prihod isplaćen (raspodelen) obvezniku. Stopa poreza na prihode od kapitala u vidu dividende i učešća u dobiti iznosi 15%, a obračunava se na poresku osnovicu koju čini 100% bruto prihoda.
Uzimanje iz imovine privrednog društva za privatne potrebe vlasnika
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, uzimanje iz imovine privrednog društva i korišćenje njegovih usluga u privatne svrhe od strane vlasnika društva tretira se kao prihod od kapitala. Na ovu poresku osnovicu, koja se računa kao 100% bruto vrednosti prihoda, primenjuje se stopa poreza od 15%.
Zakonski okvir ne predviđa mogućnost da vlasnici koriste imovinu društva za svoje lične potrebe ili potrebe povezanih lica, osim u vrlo ograničenim i izuzetnim situacijama. Imovina privrednog društva smatra se odvojenom od lične imovine vlasnika, te nije dozvoljeno da se sa njom raspolaže kao sa privatnom imovinom.
Iako je ovakvo korišćenje imovine formalno zabranjeno, u praksi se često dešava da vlasnici privrednih društava povremeno vrše plaćanja sa poslovnog računa za lične troškove. U tim slučajevima postoji obaveza obračuna i plaćanja poreza na prihode od kapitala, čime se ispunjavaju poreske obaveze i smanjuje rizik od sankcija.
Uzimanje iz poslovne imovine preduzetnika
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, uzimanje koje preduzetnik vrši iz poslovne imovine za svoje privatne potrebe smatra se poslovnim prihodom u smislu poreskih propisa. Kada uzimanje nije u novčanom obliku, njegova vrednost se procenjuje prema uporedivoj tržišnoj vrednosti, po načelu stalnosti.
Važno je naglasiti da takvo uzimanje ne predstavlja osnov za knjiženje kao prihod u poslovnim knjigama preduzetnika. Drugim rečima, izdaci koji nisu nastali u svrhu obavljanja delatnosti ne mogu se knjižiti na teret troškova poslovanja. Samo troškovi koji su nastali obavljanjem delatnosti, i za koje postoji odgovarajuća dokumentacija, mogu biti evidentirani kao poslovni rashodi.
Stoga, sva uzimanja iz poslovne imovine preduzetnika za lične potrebe — bilo da se radi o uzimanju dobara, novca, korišćenju usluga ili plaćanju privatnih troškova preko poslovnog računa — ne mogu se smatrati troškovima poslovanja. Umesto toga, takve isplate se evidentiraju kao isplate za lične potrebe, koje se vrše iz sredstava ostvarene ili buduće dobiti preduzetnika.
Bez obzira na način knjiženja uzimanja iz poslovne imovine za lične potrebe, preduzetnik u momentu uzimanja nema obavezu obračuna i plaćanja poreza. Poreska obaveza nastaje prilikom utvrđivanja ukupnog rezultata poslovanja kroz poreski bilans, koji se sastavlja na kraju poreskog perioda.
Drugim rečima, bilo da preduzetnik vrši uzimanje iz imovine ili podiže akontacije neto prihoda tokom godine, knjiženje se vrši na isti način – preko računa 723. Iz računovodstvenog i poreskog ugla, ove dve kategorije tretiraju se kao istovetne.
Ukoliko preduzetnik pogrešno evidentira uzimanje imovine kao rashod u bilansu uspeha, obavezno je da iznos tog rashoda naknadno poveća u poreskom bilansu, čime se oporeziva dobit uvećava za taj iznos. Ovo je važno kako bi poreski tretman bio usklađen sa zakonskim zahtevima i izbegle eventualne poreske nepravilnosti.
