Računovodstveno evidentiranije investicionog zlata

U svetu finansijskih neizvesnosti i političkih turbulencija, investiciono zlato sve češće se posmatra kao pouzdana alternativa za očuvanje vrednosti imovine. Reč je o zlatu visoke čistoće koje investitori biraju zbog njegove sigurnosti, stabilnosti i likvidnosti.

Prema važećim poreskim propisima, investiciono zlato oslobođeno je poreza na dodatu vrednost (PDV), ali samo ako ispunjava određene kriterijume. Zakon ga definiše kao:

1. Zlato u obliku poluga i pločica – koje je proizvedeno u standardizovanim masama prihvaćenim na tržištu plemenitih metala, sa stepenom finoće od najmanje 995 hiljaditih delova, bez obzira na to da li je njegova vrednost izražena kroz hartije od vrednosti.
2. Zlatne novčiće – koji imaju finoću od najmanje 900 hiljaditih delova, iskovani su nakon 1800. godine, i koji su bili ili još uvek jesu zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji porekla. Dodatno, njihova prodajna cena ne sme prelaziti 80% tržišne vrednosti zlata koje sadrže.

Važno je naglasiti da u ovu kategoriju ne spada monetarno zlato, koje države koriste kao sredstvo za izmirivanje međunarodnih obaveza kada nisu u mogućnosti da ih pokriju putem izvoza ili kredita.

Investiciono zlato, dakle, predstavlja specifičnu formu plemenitog metala, jasno definisanu i poreski privilegovanu, što ga čini sve češćim izborom investitora u nesigurnim vremenima.

Kako se vrednuje investiciono zlato: Računovodstveni tretman u praksi

Investiciono zlato, osim što je prepoznato kao sigurno utočište u nestabilnim vremenima, ima i specifičan računovodstveni tretman koji zavisi od njegove namene u poslovanju. Preporuke u vezi sa početnim vrednovanjem i naknadnim odmeravanjem ovog plemenitog metala baziraju se na stavovima Međunarodnog odbora za međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI) i odgovarajućih standarda (MRS / MSFI).

Način evidentiranja investicionog zlata u poslovnim knjigama zavisi od odluke preduzeća o njegovoj svrsi:

• Dugoročna imovina – Ako je namera društva da zadrži investiciono zlato u dužem periodu radi očuvanja finansijske stabilnosti, ono se vodi kao deo dugoročne imovine.
• Obrtna imovina – Ukoliko zlato služi kao visokolikvidno sredstvo, odnosno predstavlja alternativu gotovini i gotovinskim ekvivalentima, ili ako je nabavljeno sa ciljem ostvarivanja dobiti kroz promene njegove cene na tržištu, evidentira se u okviru obrtne imovine.

Ovakav pristup omogućava preduzećima da u svojim finansijskim izveštajima precizno prikažu ekonomsku suštinu ulaganja u investiciono zlato, u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima.

Računovodstvena politika za investiciono zlato: Obaveza preciznog određivanja svrhe i tretmana

Preduzeća koja se odluče na ulaganje u investiciono zlato moraju razviti jasnu i doslednu računovodstvenu politiku u skladu sa smernicama Odbora za međunarodne standarde finansijskog izveštavanja. Naime, način na koji će investiciono zlato biti evidentirano zavisi isključivo od njegove namene u okviru poslovanja društva, a odluka o tome prepuštena je menadžmentu.

Rukovodstvo svake kompanije dužno je da, koristeći sopstvenu procenu, utvrdi i primeni računovodstvenu politiku koja će obezbediti finansijske izveštaje relevantnost, pouzdanost, neutralnost.

Na taj način, računovodstvena politika postaje ključan instrument u obezbeđivanju transparentnosti i tačnosti finansijskih izveštaja, što je od presudnog značaja kako za same vlasnike i menadžment, tako i za širu poslovnu zajednicu.

Investiciono zlato kao dugoročna imovina: Pravila vrednovanja i izveštavanja

Društva koja odluče da investiciono zlato čuvaju kao stalnu imovinu u cilju očuvanja finansijske stabilnosti moraju se pridržavati jasnih računovodstvenih pravila. Prema važećim standardima, početno priznavanje ove vrste imovine vrši se po nabavnoj vrednosti, uvećanoj za sve prateće troškove sticanja, ukoliko takvih troškova ima.

Nakon početnog priznavanja, investiciono zlato se vrednuje po fer vrednosti na svaki datum bilansa, što je u skladu sa odredbama Međunarodnog računovodstvenog standarda MRS 40 – Investicione nekretnine. Ovakav pristup osigurava da vrednost zlata u poslovnim knjigama odražava njegovu realnu tržišnu cenu na kraju svake poslovne godine.

S obzirom na to da se fer vrednost utvrđuje na dan bilansa, primena testa obezvređenja nije potrebna, niti se investiciono zlato amortizuje, jer mu upotrebna vrednost tokom vremena ne opada. Takođe, zbog prirode ove imovine, ne dolazi do njenog rashodovanja, budući da zlato zadržava svoju vrednost bez obzira na dužinu perioda držanja.

Vrednovanje investicionog zlata klasifikovanog kao obrtna imovina

Kada preduzeće odluči da investiciono zlato koristi kao deo obrtne imovine, računovodstveni tretman ove imovine usklađuje se sa ciljevima poslovanja i važećim međunarodnim standardima. Ovakav pristup primenjuje se u slučajevima kada se zlato drži kao visokolikvidno sredstvo – svojevrsna alternativa gotovini i gotovinskim ekvivalentima – ili kada je namera da se iskoriste špekulativne prilike na tržištu i ostvari dobit kroz promene u ceni.

Početno priznavanje i naknadno odmeravanje investicionog zlata u ovakvim situacijama vrši se u skladu sa odredbama Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja – MSFI 9 Finansijski instrumenti. Time se obezbeđuje da vrednost ove imovine u finansijskim izveštajima u svakom trenutku odražava njenu realnu tržišnu cenu, a finansijski podaci ostaju transparentni i u skladu sa zahtevima međunarodne računovodstvene prakse.

Obelodanjivanje i vrednovanje investicionog zlata: Pravila za trgovce i obveznike PDV-a

Prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja, preduzeća koja posluju sa investicionim zlatom dužna su da u napomenama uz finansijske izveštaje jasno obelodane računovodstvenu politiku koju primenjuju prilikom vrednovanja ove vrste imovine — kako pri početnom priznavanju, tako i pri naknadnom odmeravanju.

Kada je reč o društvima koja se bave kupovinom i prodajom investicionog zlata, bilo za sopstveni ili za tuđi račun, sa ciljem sticanja dobiti na osnovu promena tržišnih cena ili marže, zlato se u poslovnim knjigama vodi kao zaliha. U tom slučaju vrednovanje se vrši po nižoj vrednosti od dve — nabavnoj vrednosti ili neto ostvarivoj vrednosti. Na kraju svakog izveštajnog perioda društva su obavezna da izvrše novu procenu neto ostvarive vrednosti. Ukoliko se ekonomske prilike poboljšaju i više ne postoje razlozi za prethodno smanjenje vrednosti, ili ako postoje dokazi o rastu neto ostvarive vrednosti, prethodno izvršeni otpis se može vratiti, ali najviše do iznosa prvobitnog otpisa, pri čemu se knjigovodstvena vrednost usklađuje sa nižom od nabavne ili novoutvrđene neto ostvarive vrednosti.

Posebna pravila važe i za obveznike poreza na dodatu vrednost (PDV) koji se bave prometom investicionog zlata. Ako se odluče da primene poseban postupak oporezivanja, dužni su da izdaju račune za svaki promet investicionog zlata, vode detaljnu evidenciju o svim transakcijama i sačuvaju dokumentaciju u skladu sa Zakonom o PDV-u. Važno je istaći da obveznici koji pored investicionog zlata prodaju i druge vrste dobara ili pružaju usluge, poseban režim primenjuju isključivo na promet investicionog zlata i usluge posredovanja, dok se promet ostalih dobara i usluga oporezuje prema opštim pravilima.