Novine u oblasti sprečavanja pranja novca

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma nedavno je proširen, čime je krug obveznika značajno povećan. Pored banaka i drugih finansijskih institucija, sada su u primenu propisanih mera i radnji uključeni i novi subjekti: lica koja se bave prometom, organizovanjem i sprovođenjem licitacija umetničkih predmeta, dragocenih metala i dragog kamenja, kao i oni koji se bave skladištenjem i čuvanjem umetničkih dela.

Ove kategorije obveznika od sada će biti u obavezi da sprovode sve mere predviđene Zakonom, u cilju sprečavanja zloupotreba finansijskog sistema u svrhe pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti. Nadležne institucije najavljuju da će pojačati nadzor nad primenom ovih odredbi u praksi.

Uprava za sprečavanje pranja novca proširila je svoj nadzor na nove kategorije obveznika, pored dosadašnjih računovođa i faktoring društava. Tako će nadzor obuhvatiti i pravna lica, privredna društva, preduzetnike i fizička lica koja na osnovu zakonskih ovlašćenja obavljaju određene delatnosti ili poslove.

Ova izmena deo je šireg paketa mera usmerenih na jačanje borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a očekuje se da doprinese većoj transparentnosti poslovanja u sektorima koji su do sada bili manje regulisani. Uprava najavljuje da će posebnu pažnju posvetiti doslednoj primeni propisa kod novih obveznika.

1. pružanja usluga prilikom osnivanja pravnih lica i drugih privrednih društava, kao i poslovnih ili fiducijarnih usluga;
2. upravljanja imovinom za treća lica;
3. prometa i posredovanja u prometu, uključujući i sprovođenje licitacija umetničkih predmeza, dragocenih metala i dragog kamenja i proizvoda od istih, ako se plaćanja vrše ili primaju u iznosu od 10 000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja ili više, bez obzira da li se radi o jednoj ili više povezanih transakcija;
4. skladištenja i čuvanja umetničkih predmeta ili prometa ili posredovanja u prometu umetničkim predmetima, kad se ti poslovi vrše u slobodnoj zoni, luci ili skladištu, ako se plaćanja vrše ili primaju u iznosu od 10 000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja ili više, bez obzira da li se radi o jednoj ili više povezanih transakcija.

Koje su kaznene mere za nepoštovanje propisa?

Jedna od najznačajnijih izmena odnosi se na pooštravanje kaznene politike, gde kazne mogu iznostiti do 10% prihoda obveznika, čime je postignuto usklađivanje kaznene politike sa evropskim standardima i zahtevima krovnih propisa EU u ovoj oblasti.

U slučaju ozbiljnih, sistemskih nezakonitosti ili nepravilnosti koje se ponavljaju, nadzorni organi mogu da izreknu novčanu kaznu kao upravnu meru do dvostruko većeg iznosa od iznosa koristi koja je ostvarena povredom ovog zakona, a ako se ta korist ne može utvrditi, u iznosu do 120 miliona dinara.

Takođe, novčana kazna koja se izriče obvezniku koji je finansijska institucija može se utvrditi u iznosu do 600 miliona dinara ili u iznosu do 10% ukupnog prihoda tog obveznika ostvarenog u prethodnoj godini odnosno 600 miliona dinara ako je taj obveznik fizičko lice.

Još jedna izmena odnosi se na obavezu izrade unutrašnje kontrole i revizije poslova proširuje i na oblast finansiranja širenja oružja za masovno uništenje pored oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Pored toga, dodata je obaveza međunarodnih organizacija koje vrše misije u Republici Srbiji da objavljuju i ažuriraju listu istaknutih javnih funkcionera u tim organizacijama, a listu da dostavljaju odmah po objavi i ažuriranjui Upravi. Na ovaj način će se olakšati obveznicima u Srbiji da prepoznaju funkcionere međunarodnih organizacija.

Što se tiče stranaka i tranzakcija iz država koje ne primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, proširene su obaveze istih, pa je obveznik dužan da sprovodi pojačano praćenje poslovnog odnosa i transakcija koje vrši taj klijent, uključujući i povećan broj postupaka kontrole, odnosno revizije organaka i podređenih društava.

Novi Zakon proširuje i ovlašćenje Uprave pa tako u slučaju osnovane sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, Uprava može izdati nalog za privremeno obustavljanje izvršenje transakcije.

Takođe su propisani uslovi pod kojima Uprava može da odbije državni organ strane države, i to u sledećim slučajevima:

1. kada bi dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije bilo nesrazmerno legitimnim interesima fizičkog ili pravnog lica ili Republike Srbije;
2. kada bi dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije ugrozilo ili moglo da ugrozi tok krivičnog postupka u R. Srbiji;
3. kada dostavljanje podataka, informacija i dokumentacije nije u skladu sa osnovnim principima pravnog sistema R. Srbije.

Propisano je da se razmena podataka, informacija i dokumentacije vrši elektronskim putem, preko platforme Egmont grupe ili preko drugog sistema međunarodne komunikacije koji pruža isti ili veći nivo zaštite i poverljivosti podataka ili na drugi odgovarajući način u skladu sa međunarodnim sporazumom.

Takođe, ono što je novina, propisano je da je Uprava dužna da odredi najmanje jedno lice kao kontakt tačku za razmenu podataka, informacija i dokumentacije u odnosu na finansijsko-obaveštajne službe drugih država.

Dat je rok od šest meseci da se obveznici usklade sa novim obavezama, a rok od tri meseca je propisan za donošenje podzakonskih akata.