Obaveza izveštavanja NBS o nenaplaćenom izvozu i neplaćenom uvozu robe i usluga
U skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, određeni poslovi izvoza i uvoza robe i usluga koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku od godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza, smatraju se komercijalnim kreditima i zajmovima. Isto važi i za unapred naplaćenu ili plaćenu robu i usluge koje nisu izvezene, odnosno uvezene u roku dužem od godinu dana od dana naplate ili plaćanja.
Ovakvi poslovi mogu podrazumevati obavezu izveštavanja Narodne banke Srbije (NBS), u skladu sa propisima kojima se uređuje izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom.
Koji poslovi podležu izveštavanju?
Prema Odluci o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom, rezidenti su dužni da izveštavaju NBS o različitim vrstama kreditnih poslova sa inostranstvom, uključujući:
kreditno zaduženje i kreditno odobrenje;
kredite u dinarima koje banke odobravaju nerezidentima;
kratkoročne bankarske depozite u devizama;
bankarske garancije, avale i druge oblike jemstva koje banke daju u korist nerezidenata, kao i garancije i jemstva po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu;
druge poslove koji imaju obeležja kreditnih poslova sa inostranstvom.
Obaveza izveštavanja obuhvata i poslove koji se, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, smatraju komercijalnim kreditima i zajmovima, pod određenim uslovima u pogledu njihove vrednosti.
Pragovi vrednosti za obavezu izveštavanja
Obaveza izveštavanja o komercijalnim kreditima i zajmovima postoji kada:
Vrednost pojedinačnog posla prelazi 100.000 dinara, odnosno protivvrednost tog iznosa u drugoj valuti; ili
pojedinačna vrednost posla ne prelazi 100.000 dinara, ali ukupna vrednost takvih poslova rezidenta u izveštajnom periodu prelazi 1.500.000 dinara, odnosno protivvrednost tog iznosa u drugoj valuti.
Prilikom procene obaveze izveštavanja potrebno je uzeti u obzir i vrednost pojedinačnih transakcija i ukupnu vrednost relevantnih poslova u izveštajnom periodu.
Koji poslovi su izuzeti od obaveze izveštavanja?
Propisima su predviđeni određeni izuzeci od obaveze izveštavanja NBS. Među njima su:
Kompenzacioni poslovi koji se realizuju u roku utvrđenom rešenjem nadležnog organa kojim su odobreni, u skladu sa uslovima propisanim za ove poslove;
Kupovina alata dobavljača u inostranstvu koji se neposredno isporučuje u drugu državu ili na drugu carinsku teritoriju radi korišćenja u procesu uslužne proizvodnje delova za potrebe proizvodnog procesa rezidenta.
Prilikom primene izuzetaka potrebno je proveriti da li konkretan posao ispunjava sve uslove predviđene relevantnim propisima.
Direktni reeksport i obaveza izveštavanja
Posebno pitanje predstavlja direktni reeksport robe, koji je uređen Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Prema ovom zakonu, izvoz robe podrazumeva iznošenje, slanje ili isporuku robe sa teritorije Republike Srbije na teritoriju druge države ili carinske teritorije, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije. Uvoz, sa druge strane, podrazumeva unošenje, dopremanje ili isporuku robe sa teritorije druge države ili carinske teritorije na teritoriju Republike Srbije.
Kod direktnog reeksporta, domaće lice može kupiti robu u drugoj državi ili na drugoj carinskoj teritoriji, a da je ne uveze u Srbiju, ukoliko se roba, na osnovu ugovora, neposredno isporučuje u drugu državu ili na drugu carinsku teritoriju.
S obzirom na to da direktni reeksport ne podrazumeva izvoz i uvoz robe u smislu navedenih zakonskih definicija, na poslove direktnog reeksporta ne primenjuje se obaveza izveštavanja NBS koja se odnosi na komercijalne kredite i zajmove nastale po osnovu nenaplaćenog izvoza ili neplaćenog uvoza robe.
