Zakonska potreba za identifikacijom stvarnih vlasnika
Zahvaljujući Zakonu o evidentiranju stvarnih vlasnika, koji je na snazi od 2018. godine, sve firme i drugi pravni subjekti u Srbiji moraju jasno da prijave — ko su njihovi stvarni vlasnici.
Ovaj zakon deo je šire borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, ali i pokušaj da se uvede veća transparentnost u privredne tokove.
Ko je „stvarni vlasnik“ – i zašto je to važno?
Zakon precizno definiše ko se smatra stvarnim vlasnikom. To je fizičko lice koje, direktno ili preko drugih firmi i struktura, ima najmanje 25% vlasništva, pravo glasa ili drugi oblik kontrole nad firmom. Ako se takav vlasnik ne može identifikovati, kao stvarni vlasnik se upisuje zakonski zastupnik.
Važnost ove evidencije je višestruka: ona omogućava državnim organima da prate tokove novca, ali i otkriva prave donosioce odluka u firmama, koje su do sada mogle da se skrivaju iza složenih vlasničkih struktura, često i u inostranstvu.
Registar kod APR-a – javno i obavezno
Centralni registar stvarnih vlasnika vodi Agencija za privredne registre (APR). Svi pravni subjekti – od privrednih društava i zadruga, do fondacija i udruženja – dužni su da prijave svoje stvarne vlasnike putem elektronske platforme APR-a. Podaci se unose brzo, ali odgovornost za tačnost nosi zakonski zastupnik.
Prijava je obavezna i prilikom osnivanja firme, ali i svaki put kada dođe do promene vlasničke strukture.
Ko mora da prijavi, a ko je izuzet?
Zakon se odnosi na gotovo sve pravne forme u Srbiji, osim političkih stranaka, sindikata, državnih organa i nekih specifičnih subjekata koji po svojoj prirodi nemaju stvarne vlasnike.
Kazne za skrivanje vlasništva – i do 2 miliona dinara
Za one koji ignorišu zakon predviđene su ozbiljne sankcije. Pravnim licima prete novčane kazne od 500.000 do 2.000.000 dinara, dok odgovorna lica u firmama mogu biti kažnjena sa 50.000 do 150.000 dinara. Pored toga, u slučaju uporne nesaradnje, APR može čak i privremeno onemogućiti obavljanje delatnosti.
Zakon je tu da ostane
Iako je u početku dočekan sa dozom skepticizma, zakon je danas važan deo regulatornog pejzaža Srbije. Osim što doprinosi ispunjavanju međunarodnih obaveza, on štiti i same firme – omogućavajući transparentnije poslovanje i zdravije tržišno okruženje.
U eri kada se svaki podatak može zloupotrebiti, ali i kad se traži veća odgovornost u poslovanju, znati ko stoji iza firme nije samo pravna obaveza — već i pitanje poverenja.
