EditorCF, Author at Creative Finance

22 februara, 2021
cf_v2_srb_verzija.png

Izbegavanje dvostrukog oporezivanja predstavlja sistem pravnih odredbi, pravnih i srodnih instrumenata i, u krajnjoj liniji, zajedničku težnju državnih, odnosno poreskih struktura i, sa druge strane, fizičkih i pravnih lica kao nosilaca poreskih obaveza, da isti (dohodak) prihod, kao i ista lica – ne budu dva puta oporezivana po istom osnovu, unutar ili izvan granica jedne države. Ovaj mehanizam, koji predstavlja podsticaj različitim subjektima sa ciljem razvijanja unutrašnje i međunarodne ekonomije u opštem interesu – često biva predmet dilema zbog, u određenoj meri, specifičnog kodifikovanja paralela i olakšica između različitih jurisdikcija, kao i potrebe stalnog praćenja promena u datoj oblasti.

 

1. Šta je naš zadatak?

 

Naš tim računovođa i pravnika ovoj oblasti prilazi pre formiranja pravnog lica, odnosno pre zasnivanja rezidentnosti klijenta u Republici Srbiji, kako bi, uvažavajući želje klijenta i zakonsku regulativu, upoznao klijenta sa obavezama, mogućnostima i smernicama sa ciljem efektivnog rada na području i izvan Republike Srbije. 

 

Iskustvo u radu sa klijentima koji su subjekti mehanizama izbegavanja dvostrukog oporezivanja sticali smo i stičemo kroz rad sa klijentima koji:

 

  • su vlasnici pravnih lica na teritoriji Srbije, nemajući status rezidenta u Srbiji,
  • raspolažu dozvolom za privremeni boravak i poreskom rezidencijom Republike Srbije, ostajući vlasnicima pravnih lica u inostranstvu,
  • su vlasnici pravnih lica koja imaju svoje ogranke, rezidente bez statusa pravnih lica, na teritoriji Republike Srbije,
  • su osnivači, upravljači ili beneficijari zadužbina na teritoriji Srbije,
  • imaju dva ili više državljanstava na različitim kontinentima i menjaju poresku rezidenciju nakon intervala ne dužih od pet godina,
  • investiraju u nekretnine i druge projekte na teritoriji Evrope, formirajući pravna lica u jurisdikcijama koje predstavljaju tržište,
  • su vlasnici holdinga i korporacija, koje drže udele u pravnim licima širom Evrope i sveta,

 

i mnogim drugim.

 

2. Kako asistiramo?

 

Naše računovođe aktivne su u svim etapama saradnje sa klijentom i zauzimaju proaktivan pristup pružajući sledeće usluge:

 

  • preliminarne konsultacije sa klijentom u izboru adekvatne forme rezidentnosti,
  • tumačenje odgovarajućih odredbi i bilateralnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja,
  • osvrt na unutrašnje odredbe države čiji je klijent državljanin, odnosno rezident,
  • pomoć u procesu dobijanja privremenog boravka u Srbiji,
  • obezbeđivanje potvrdi o rezidentosti,
  • vođenje knjigovodstva uzimajući u obzir primenu odredbi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja,
  • izrada finansijskih i poreskih izveštaja

 

i druge. 

 

3. Gde je Republika Srbija sada?

 

Republika Srbija je potpisnik više od 60 bilateralnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, sa trendom stalnog povećanja broja istih. Poslednji bilateralni ugovori ove sadržine potpisani su sa Izraelom i Hongkongom. Nadležni organi Republike Srbije predviđaju neometano služenje istim ugovorima u okviru razrađenih procedura i mehanizama.

 

Budite slobodni da nas kontaktirate sa ciljem dobijanja usluga vezanih za izbegavanje dvostrukog oporezivanja. Naš tim eksperata orijentisan je ka pripremi i razradi posebnih rešenja vodeći računa o Vašim ličnim i finanijskim interesima. Radujemo se uspostavljanju dugoročne saradnje sa Vama.

 


22 decembra, 2020
likvidacija.png

Likvidacija doo je oblik prestanka rada privrednog društva koja se sprovodi kada privredno društvo nema dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza.  Postupak likvidacije privrednog društva je pod kontrolom članova društva, za razliku od stečaja koji je pod kontrolom stečajnog suda.

Zakon o privrednim društvima razlikuje dve vrste likvidacije.

Prvo, likvidaciju društva na osnovu odluke članova društva. Reč je o dobrovoljnoj likvidaciji. Drugo, prinudnu likvidaciju koja se sprovodi u zakonom propisanim slučajevima, nezavisno od volje vlasnika.

Likvidacija privrednog društva je složen postupak, jer ima više nivoa 

  • pravni
  • računovodstveni
  • finansijski 
  • poreski 
  • bankarski i dr.

 Iz tog razloga, i više Zakona uređuju postupak likvidacije.

 

Početak likvidacije

 

Zakon o privrednim društvima izričito propisuje da likvidacija privrednog društva počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije kod Agencije za privredne registre.

Odluku o likvidaciji privrednog društva donosi skupština društva. Ta odluka se donosi:

– jednoglasnom odlukom svih ortaka, odnosno komplementara, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno, u slučaju ortačkog društva,

– odlukom skupštine članova društva s ograničenom odgovornošću u skladu Zakona o privrednim društvima,

– odlukom skupštine akcionara u skladu Zakona o privrednim društvima.

Kada je u pitanju sadržina predmetne odluke, između ostalog, izričito se mora navesti da se nad društvom otvara likvidacija. Ovom odlukom se mora imenovati i tzv. likvidacioni upravnik. Pored ovog, odluka mora sadržati i druge normirane elemente.

Registraciona prijava pokretanja postupka likvidacije (registracija odluke i objavljivanje oglasa) se podnosi Agenciji za privredne registre. Uz ovu prijavu prilaže se:

– odluka o pokretanju postupka likvidacije,

– potpis likvidacionog upravnika overen od nadležnog organa overe, ako to lice nije registrovani zastupnik društva,

– dokaz o uplati naknade APR-u za upis pokretanja postupka likvidacije 

Oglas o pokretanju likvidacije objavljuje se u trajanju od 90 dana na internet stranici registra privrednih subjekata.

 

Posledice otvaranja postupka likvidacije

 

Nakon pokretanja postupka likvidacije, poslovno ime privrednog društva se menja tako što se u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima unosi oznaka u likvidaciji.

U postupku likvidacije delatnosti i poslove privrednog društva vodi likvidacioni upravnik. Članovi društva su slobodni da za likvidacionog upravnika odrede lice koje je unutar društva ili neko eksterno lice. Imenovanje, razrešenje i ostavka likvidacionog upravnika se takođe registruje u skladu sa Zakonom o registraciji. 

Likvidacioni upravnik za vreme dok traje postupak likvidacije društva, može preduzimati sledeće aktivnosti:

-vršiti radnje na okončanju poslova započetih pre početka likvidacije,

-preduzima radnje potrebne za sprovođenje likvidacije, kao što su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata potraživanja,

-vrši druge poslove neophodne radi sprovođenja likvidacije društva.

Postupak likvidacije utiče na poslovnu sposobnost privrednog društva. Poslove koje likvidacioni upravnik može da preduzima su namenski i vezani su za smisao u svrhu likvidacije.

U postupku likvidacije privrednog društva ne plaćaju se dividende niti se imovina društva raspodeljuje ortacima, članovima ili akcionarima pre plaćanja svih potraživanja poverilaca.

Takođe, društvo u likvidaciji ne može da menja pravnu formu, niti da učestvuje u statusnoj promeni, osim ako se likvidacija ili statusna promena sprovodi kao mera reorganizacije u skladu sa Zakonom kojim se uređuje stečaj.

Likvidacioni upravnik je dužan da  poveriocima uputi i pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije društva, najkasnije u roku od 15 dana od dana početka likvidacije društva.  

Društvo je dužno da sve prispele prijave potraživanja evidentira u listu prijavljenih potraživanja i da sačini listu priznatih i osporenih potraživanja. Društvo može, u roku od 30 dana od dana prijema prijave potraživanja, osporiti potraživanje poverioca, u kom slučaju je obavezno da o tome u istom roku obavesti poverioca uz obrazloženje osporavanja potraživanja.

Potraživanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne prijavljuju se i moraju se namiriti do okončanja likvidacije. Formira se likvidaciona masa evidentiranjem svih potraživanja i obaveza.

Imovina privrednog društva koja preostane posle izmirenja svih obaveza društva (likvidacioni ostatak) raspodeljuje se članovima društva srazmerno njihovim udelima ili akcijama, osim ako šta drugo nije određeno osnivačkim aktom ili statutom.

Likvidacioni upravnik podnosi registracionu prijavu brisanja iz registra uz koju prilaže:

-odluku društva o okončanju postupka likvidacije,

-izveštaj o sprovedenoj likvidaciji,

-izjavu da su sve obaveze društva po osnovu prijavljenih potraživanja izmirene u potpunosti i da se protiv društva ne vode drugi postupci,

-odluku o podeli likvidacionog ostatka društva,

-odluku društva o licu kome se poslovne knjige i dokumenta poveravaju na čuvanje ili izjava likvidacionog upravnika o imenu i adresi tog lica.

Danom okončanja postupka likvidacije smatra se dan naveden u rešenju o okončanju postupka likvidacije, koje izdaje Agencija za privredne registre.

Po okončanju postupka likvidacije, likvidacioni upravnik obaveštava banku o tome i dostavlja rešenje Agencije za privredne registre o brisanju privrednog društva iz Registra, nakon čega banka gasi račun.

 

Likvidacioni izveštaji i bilansi

 

Likvidacioni upravnik je obavezan da u roku od 30 dana od dana početka likvidacije sastavi početni likvidacioni bilans kao vanredni finansijski izveštaj u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, i podnose ortacima, komplementarima, odnosno skupštini na usvajanje, dok su isti dužni da ga u roku od 30 dana od dana podnošenja usvoje. U skladu sa  Zakona o računovodstvu i reviziji pravna lica, odnosno preduzetnici koji sastavljaju vanredne finansijske izveštaje dužni su da ih dostave Agenciji u roku od 60 dana od dana kada su ti izveštaji sastavljeni. 

Ako se iz početnog likvidacionog bilansa utvrdi da imovina društva nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca (prezaduženost), likvidacioni upravnik je dužan da nadležnom sudu podnese predlog za pokretanje stečaja u roku od 15 dana od dana sastavljanja početnog likvidacionog bilansa.

Likvidacioni upravnik ne može otpočeti sa plaćanjima radi namirenja poverilaca niti sa isplatama članovima društva pre registracije početnog likvidacionog izveštaja, osim plaćanja obaveza iz tekućeg poslovanja društva. 

Ukoliko postupak likvidacije nije okončan u godini u kojoj je pokrenut, već je prenet u narednu godinu, privredno društvo sastavlja i vanredni finansijski izveštaj sa stanjem na dan 31. decembra i pri tom prikazuje objedinjeno podatke za ceo izveštajni period (za period od 1. januara do 31. decembra). Na sve obrasce finansijskih izveštaja stavlja se naznaka u “likvidaciji”.

Završni likvidacioni bilans sastavlja se kao vanredni finansijski izveštaj i dostavlja se Agenciji u roku od 60 dana od dana kada su ti izveštaji sastavljeni.

 

Zaključak

 

Likvidacija društva predstavlja oblik prestanka privrednog društva koja se sprovodi kada privredno društvo nema dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza. 

Nakon izmirenja svih obaveza, preostala imovina privrednog društva se raspoređuje članovima društva srazmerno njihovim udelima. Članovi društva donose odluku o okončanju likvidacije, nakon čega se privredno društvo briše iz registra privrednih subjekata. Pored privrednopravnog aspekta, likvidacija ima i poreski, računovodstveni i bankarski aspekt.

Postupak je složen i treba ga podeliti u faze i sagledati obaveze u pogledu izrade potrebe dokumentacije u zadatim rokovima.

Odluka o čuvanju poslovnih knjiga i dokumenta društva se čuvaju u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa, a ime i adresa lica kome su poslovne knjige i dokumenta povereni na čuvanje se registruju. 


15 decembra, 2020
analiza-troskova.jpg

Godina koja je na izmaku ostaće, verovatno, zapamćena kao godina u kojoj se svet stavljen na iskušenje zbog borbe sa korona virusom. Dubina problema, dalekosežnost posledica i obuhvatnost „inficiranosti“ na sve segmente života tek će se sagledavati u narednim periodima. Ono što je već sada izvesno da su mnogi privredni subjekti imali brojne teškoće tokom poslovanja u ovoj godini, što će se zasigurno odraziti na rezultat poslovanja.  

Osnovni cilj svakog poslovanja je maksimizacija rezultata. S obzirom da je profit razlika između prihoda i rashoda poslovanja, od njihovog pravilnog sagledavanja zavisi i uspešnost našeg poslovanja. Postupci kojima što pravilnije sagledavamo uspešnost poslovanja odnose se na dve faze:

  1. analiza obaveza i potraživanja
  2. analiza strukture prihoda i rashoda

 

Analiza obaveza i potraživanja

 

U svrhu analize obaveza i potraživanja Zakonom o računovodstvu propisana je godišnja obaveza usaglašavanja stanja potraživanja. Ovaj mehanizam je jedan od najosnovnijih načina na koji možemo sagledati eventualne propuste u evidentiranju poslovnih promena na analitičkim računima kupaca i dobavljača. Mehanizam se sastoji u odabiru tzv. kritičnog momenta, kojeg pak svako pravno lice reguliše svojim Računovodstvenim politikama. Izvodi otvorenih stavki su otvorena stanja na analitičkim računima koje vodimo u našim poslovnim knjigama na određeni dan. 

Razmenjivanjem IOS-a sa našim kupcima utvrđujemo ispravnost naših proknjiženih promena na računima naših kupaca, kao i prijemom IOS-a od naših dobavljača sagledavamo ispravnost naših obaveza. Pravilnog utvrđivanja prihoda nema bez analize kupaca, kao što ni pravilnog utvrđivanja troškova nema bez sagledavanja dobavljača.

U praksi se često značaj ovih izvoda prenebregava, a opet u mnogim spornim situacijama oni su jedan od osnovnih dokaznih materijala. Zakonski okvir odgovara na IOS-e je osam dana, ako nije u samom izvodu drugačije naznačeno. Odsustvo odgovora povlači pravno dejstvo saglasnosti.

 

Analiza strukture prihoda i rashoda

 

U ovom tekstu razmatramo samo aspekt analize prihoda i rashoda uslovljen samim bilansnim principom kontnog okvira (funkcionalni ili procesni princip kontnog okvira napušten je s kraja devedesetih godina uvođenjem instituta poreskih bilansa). Veliko značaj, pre svega analize troškova u poslovanju potvrđuje postajanje posebne naučne discipline računovodstvo troškova.

Bilans uspeha je osnovni finansijski izveštaj koji pokazuje finansijske rezultate poslovanja jednog privrednog subjekta. Osnovna jednačina bilansa uspeha je:

prihod  –  rashod = dobitak

rashod  – prihod  = gubitak

U bilansu uspeha stavke prihoda su zadržale funkcionalni tj. procesni sistem i odnose se na samo poreklo prihoda: od prodaje robe, od prodaje usluga, pribavljanje sredstava od premija, dotacija, donacija, subvencija i slično, kao i ostali poslovni prihodi. Ostali poslovni prihodi obuhvataju prihode od zakupa, članarina, prihodi od licencnih naknada i slični poslovni prihodi koji nisu nigde na drugom mestu obuhvaćeni. 

Dok prihodne stavke prikazane u bilansu uspeha su svedene na grupe konta, troškovi odnosno rashodne stavke se brojnije tj. prikazuje se njihova veća analitičnost. Većina preduzeća koje imaju veći broj troškovnih stavki, obično vrše grupaciju po kategorijama, a koje pojedinačne troškove uključuju u određene kategorije navodi se u napomenama uz finansijske izveštaje.

 

Analiza troškova

 

Analiza troškova uključuje pet osnovnih kategorija:

  1. Troškovi prodatih proizvoda i usluga, tačnije na nabavnu vrednost prodate robe. Ovi troškovi direktno su povezani sa proizvodnjom proizvoda, prodajom robe i vršenjem usluga. Ovde se mora izvršiti detaljna analiza da li su kod proizvodnih preduzeća računi troškova prodatih proizvoda obuhvatili sve troškove koji mogu biti vezane za proizvodnju. U ovim troškovima moraju biti uključene direktni troškovi materijala, zarada i opšti troškovi proizvodnje. Dok opšti proizvodni troškovi moraju obuhvatiti i indirektne zarade, amortizaciju proizvodne opreme, kao i drugih opštih troškova proizvodnje kao što su pomoćni materijali, struja i slično. Kod pravnih lica koja se bave uslugama ovde treba sagledati da li su obuhvaćeni svi direktni i indirektni troškovi pružanja usluga. Kod trgovinskih preduzeća ovo je trošak koji se odnosi na nabavnu vrednost prodate robe gde treba sagledati da li se i po kojim cenama vode zalihe robe.

 

  1. Operativni troškovi prodaje i marketinga ovde treba utvrditi da li pravilno obuhvaćeni troškovi koji su direktno povezani sa prodajom i marketingom kao na primer: zakup, održavanje, reklama, propaganda, amortizacija osnovnih sredstava.

 

  1. Opšti i administrativni troškovi da li su ovom grupom obuhvaćeni svi izdaci koji nisu u direktnoj vezi sa proizvodnjom i prodajom, kao što su na primer zarade administrativnog osoblja, troškovi istraživanja i razvoja, naknade za službena putovanja, naknade IT sektoru i sl.

 

  1. Finansijski troškovi su derivati pozajmljenih sredstava. Ovo je kategorija troškova kod koje sa posebnom pažnjom treba uzeti u analizu obuhvatnost kamate u skladu sa anuitetskim planom otplate kredita ili drugih pozajmljenih sredstava.

 

  1. Vanredni troškovi proizilaze iz neočekivanih događaja ili transakcija i nisu deo redovnog poslovanja, tako da ih je teško predvideti. To su najčešće gubici po osnovu rashodovanja imovine, manjci, direktni otpisi potraživanja i sl. za ovu grupu troškova je vrlo značajno da su obuhvaćeni bilansom uspeha ali da se mora dobro razmotriti kakav je njihov uticaja u pozicijama u poreskom bilansu, tj. da li koriguju oporezivu dobit ili ne u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.

 

Za više korisnih informacija naš tim je na raspolaganju svim zainteresovanim.

 


8 decembra, 2020
bussines-man-illustration-1.png

Započinjanje poslovne aktivnosti od ideje do konačne realizacije je dug i naporan put, često pun nedoumica, izazova i velikog broja informacija koje treba složiti. Izbor pravnog oblika buduće poslovne aktivnosti umnogome može olakšati ili otežati redovno poslovanje, jer ovaj izbor znači pravilno postavljanje temelja, dobro strukturiranje i definisanje poslovne aktivnosti. 

Oblici organizovanja privredne delatnosti u Srbiji regulisane su Zakonom o privrednim društvima, koji razlikuje preduzetništvo i privredna društva. Do 2011. godine preduzetništvo kao oblik organizovanja privredne delatnosti bio je posebno regulisan Zakonom o privatnim preduzetnicima. Izmenama Zakona o privrednim društvima iz 2011., kao i svim kasnijim izmenama, preduzetništvo je regulisano Zakonom o privrednim društvima.

 

Preduzetnici 

Zakon definiše predzetnike kao poslovno sposobno fizičko lice koje se registruje u Agenciji za privredne registre i čiji cilj osnivanja je delatnost radi sticanja dobiti. Delatnostima se, takođe, smatraju i delatnosti umetničkih i starih zanata. Za obavljanje samostalne delatnosti preduzetnik može osnovati: radnju, radionicu, kancelariju, biro, servis, agenciju, studio, pansion i sl.

Preduzetnici se osnivaju isključivo sa ciljem obavljanja jedne poslovne aktivnosti, kao i radnji koje su usko povezane sa tom aktivnošću. Od januara 2019. godine preduzetnici se mogu opredeliti na paušalni način oporezivanja kada nisu u obavezi da vode poslovne knjige i drugi način je samooporezivanje kada su u obavezi da vode poslovne knjige. Preduzetnik za sve svoje obaveze po osnovu samostalne delatnosti odgovara imovinom radnje ali i svom svojom imovinom kao fizičko lice.

Zakon o privrednim društvima razlikuje dve vrste društva:

  1. društva kapitala
  2. društva lica

 

Društva kapitala

 

Društva kapitala su: 

a) društva sa ograničenom odgovornošću – DOO

b) akcionarska društva – AD 

 

DOO

Kao oblik pravnog organizovanja doo osniva jedno ili više pravnih ili fizičkih lica ili kombinacija pravnih i fizičkih lica, tako da razlikujemo jednopersonalni ili višečlani doo. DOO se osniva radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom u cilju ostvarivanja dobiti.  Članovi društva za obaveze društva odgovaraju do visine svojih uloga, izuzetno ako dođe do zloupotrebe, odnosno, tzv. probijanja pravne ličnosti odgovara za dugove društva neograničeno. Članovi DOO svoje međusobne odnose u društvu, kao i odnose sa društvom, uređuju slobodno. Osnovni kapital iznosi najmanje 100,00 dinara ali može biti i veći i može biti u novcu, stvarima i pravima.

Jedna od prednosti DOO je što se osnovni kapital može povećavati i smanjivati. Član društva stiče udeo u društvu srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu društva. Po osnovu udela u društvu član ima pravo glasa u skupštini društva, pravo na učešće u dobiti društva, pravo na učešće u likvidacionoj masi, kao i druga prava propisana zakonom. Udeo može pripadati i većem broju lica tzv. suvlasnici koji se u odnosu prema društvu smatraju jednim članom i neograničeno solidarno odgovaraju društvu za sve obaveze u vezi sa tim udelom. Prenos udela je slobodan, osim ako je zakonom ili samim osnivačkim aktom drugačije određeno. U slučajevima jednopersonalnog društva veoma lako se može vršiti prenos vlasništva na druga lica, sva prava i obaveze koje je DOO steklo, ostaju netaknuta.

AD

Akcionarsko društvo je društvo kapitala, vlasnici su akcionari i oni za obaveze društva odgovaraju ograničeno, imovinom koju su uneli u društvo. Osnivači mogu biti fizička i pravna lica ili kombinacija i jednog i drugog. Minimalni kapital za osnivanje akcionarskog društva je 3 miliona dinara u novcu, stvarima ili pravima. tj. za pojedine delatnosti poput banaka taj minimalni limit je i znatno veći.

AD kao oblik organizovanja je pogodan kada je za neku poslovnu aktivnost potrebno prikupiti veliku količinu novčanih sredstava tako se veliki broj ljudi upisati (odnosno kojima će akcionarsko društvo izdati) akcije. U tom smislu razlikujemo  akcionarska društva  otvorenog i zatvorenog tipa, otvoreno kada je svakome dostupno da pribavi akcije putem berze, ili zatvoreno akcije nisu dostupne na berzi.

 

Društva lica

 

Društva lica su: 

  1. a) Ortačko duštvo – OD
  2. b) Komandantno društvo – KD 

 

OD

Otračko društvo je privredno društvo kojeg osnivaju dva ili vise fizičkih i/ili pravnih lica, radi obavljanja određene poslovne delatnosti pod zajedničkim imenom. Za OD vlasnici odgovaraju neograničeno solidarno, što znači da vlasnici (ortaci) za obaveze OD odgovaraju celokupnom svojom imovinom, kako onom koju su uneli u društvo, tako i svojom ličnom. Ortaci u društvo unose kapital jednake vrednosti koji može biti u stvarima, pravima, radu i uslugama. Pored osnivačkog akta,mora postojati i ugovor između ortaka društva.

 

KD

Osnivači KD mogu biti pravna i fizička lica u svojstvu ortaka društva, ono sto je karakteristično za KD je da vlasnici imaju različiti status. KD je kombinacija društva lica i društva kapitala. KD mora imati bar jednog komplementara i bar jednog komanditora. Komplementar za obaveze društva odgovara neograničeno, imovinom koju je uneo u društvo kao i svom svojom imovinom. Komanditor za obaveze društva odgovara ograničeno imovinom unetom u društvo. Zvanično komplementar i komanditor imaju isti status kao ortaci OD, zato se na KD primenjuju iste odredbe Zakona o privrednim društvima kao na OD. Poslove društva vodi samo komplementari i oni mogu i zastupati društvo. Međutim, jednoglasnom odlukom komplementara komanditoru se može odobriti prokura za vršenje određenih poslova. Oba subjekta društva učestvuju u raspodeli dobiti i snošenju gubitka srazmerno kapitalu koji su uneli u društvo.

 

Zakon o privrednim društvima reguliše i otvaranje: 

– ogranaka stranog privrednog društva (branch), kao  i

– predstavništva stranih privrednih društva(subsidiary)

 

Ogranak privrednog društva (branch)je izdvojeni organizacioni deo privrednog društva na teritoriji RS preko koga društvo obavlja delatnost. Ogranak nema svojstvo pravnog lica, a u pravnom prometu istupa u ime i za račun privrednog društva. Privredno društvo neograničeno odgovora za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog ogranka.

Zakon ne propisuje da ogranak ima osnovni kapital, u APR-u se ne upisuje podatak o njegovom kapitalu, a ni sama odluka o osnivanju ogranka ne sadrži takav podatak, već se u registar upisuje podatak o registrovanom (osnovnom) kapitalu osnivača ogranka, ako takva kategorija postoji u državi kojoj pripada osnivač ogranka. Iako nema osnovni kapital, pa čak ne mora imati ni podatak o vrednosti uložene imovine, ogranak odgovara za svoje obaveze sopstvenom imovinom, ali za njegove obaveze odgovara i njegov osnivač solidarno i neograničeno.

Ogranak nema svojstvo pravnog lica, ali upisom u nadležni registar (APR) smatra se rezidentom Republike Srbije sa aspekta Zakona o deviznom i spoljno trgovinskom poslovanju. Za ogranke stanih pravnih lica nisu doneti posebni propisi iz oblasti računovodstva, pa ogranci stranih pravnih lica vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje na isti način kao i domaća pravna lica. Znači, vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva i razvrstava se kao i sva ostala pravna lica. 

 

Predstavništva stranih pravnih lica(filijala) je izdvojeni organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla stranog pravnog lica. Predstavništvo nema status pravnog lica i ono može zaključivati pravne poslove u vezi tekućeg poslovanja. Strano pravno lice odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastaju u poslovanju njegovog predstavništva. Predstavništvo ne može, kao sto je to slučaj sa ogrankom, obavljati određenu privrednu aktivnost. Predstavništvo stranog pravnog lica u Srbiji posluje preko nerezidentnog računa pravnog lica – svog osnivača i po njegovim ovlašćenjima.

 

Šta odabrati?

 

Dilema koji pravni oblik organizovanja odabrati za poslovanje zavisi od mnogih aspekata, ono čime se treba rukovoditi ne bi trebalo da se odnosi samo na to kolike su obaveze, već i prava koje te obaveze donose. Kod dileme ogranak ili filijala treba razmotriti dve grupe uslova: pravne i faktičke. Pravni uslovi se svode na zakonsku mogućnost izbora (transfera valute iz zemlje, transfer poslovne aktivnosti i sl.), a faktički uslovi se odnose na ekonomske prednosti (kao što su povoljniji uslovi na tržištu, niži troškovi radne snage i sl.) i poreske pogodnosti. 

Ove dileme su složene i odluku treba doneti za svaki konkretni slučaj uz konsultacije i analizu, ne postoje univerzalne prednosti i univerzalni nedostaci. Za sva pitanja iz ovog domena Kreativne finansije stoje na raspolaganju svim zainteresovanim.

 


24 novembra, 2020
1200x628-oporezivanje.jpg

Eliminisanje dvostrukog oporezivanja sprovodi se metodom izuzimanja i metodom kredita. Mere za sprečavanje dvostrukog pravnog oporezivanja mogu biti unilateralne i međunarodne. Šta su ugovori o sprečavanju dvostrukog međunarodnog oporezivanja i kako se koriste obrasci POR-1 i POR-2?

 

Metoda izuzimanja za eliminaciju dvostrukog oporezivanja ondosi se na poresku osnovicu. To znači da zemlja rezidenstva isključuje iz poreske osnovice  dohotka, dobiti ili imovine koji su oporezovani samo u zemlji izvora. Ova metoda se javalja u dva oblika:

  1. kao metoda punog izuzimanja
  2. kao metoda izuzimanja sa progresijom

Metoda punog izuzimanja znači da poreski obveznici podležu nižim stopama. Ova metoda se veoma retko primenjuje u praksi.

Metoda izuzimanja sa progresijom češće je u primeni i znači ustvari da zemlja rezidenstva izuzima dohodak (onosno imovinu) ostvaren u zemlji izvora, ali da bi se eliminisala privilegija delovanja progresivnih stopa, ovaj dohodak se uzima pri određivanju stope koja će se primeniti na ostatak dohotka, odnosno imovine.

Metoda kredita kao metoda za sprečavanje dvostrukog oporezivanja primenjuju se na poreski dug. Ova metoda se češće sreće u praksi. Kod ovoga načina eliminacije dvostrukog oporezivanja zemlja rezidenstva najpre utvrđuje porez na svetski dohodak (imovinu), a onda dozvoljava da se porez plaćen u zemlji izvora koristi kao kredit na uvrđeni porez na svetski dohodak (imovinu).

Metod kredita se najčešće susreće u praksi i iz tog razloga javljaju se i njegova dva oblika i to:

  1. metod punog kredita kada se porez plaćen u zemljij izvora u potpunosti odbija od poreza u zemlji rezidenstva bez obzira koji od ovih poreza je veći, najpovoljniji metod koji se najređe koristi
  2. metod običnog kredita koji se najčešće koristi u praksi znači da porez plaćen u zemlji izvora ističe na kredit za račun poreza utvrđenog u zemlji rezidenstva, ali samo do iznosa koji bi u zemlji rezdentstva, uz primenu njenih poreskih propisa, mogao da se okarakteriše kao dohodak (imovina) koji je ostvaren u inostrastvu.

 

Mere za sprečavanje (eliminisanje) dvostrukog pravnog oporezivanja

 

  1. unilateralne
  2. međunarodne (bilateralne i mulilateralne)

 

Unilateralne mere

 

Ove mere se donose u vidu zakona. Na ovaj način država se jednostrano odriče svog poreskog prava u cilju zaštite pravnih i fizičkih lica koja su pod njenom poreskom jurisdikcijom. Prednosti ovih mera su u tome što je postupak donošenja jednostavan i nije potrebna akcija druge države. Međutim, nedostaci ovih mera su veći od prednosti jer njihova primena ne znači i automatski reciprocitet, zatim svaka država ih prema svom nahođenju donosi, lako se povlače izmenom zakona. Nepopularne su za zemlje u razvoju, jer one imaju mali broj svojih rezidenata koji se pojavljuju kao investitori u drugim državama.

 

Međunarodne mere

 

Ove mere se javljaju u vidu 

  1. bilateralnih mera
  2. multilateralnih mera

 

Bilateralne mere su Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (skraćenica UIDO) i one se najčešće sreću u praksi, i prednosti ovih mera se ogledaju u tome što su to:

  1. tipski ugovori
  2. najefikasniji su u borbi protiv poreske evazije
  3. znače bolje uslove za investiranje

 

Nedostaci ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja su:

  1. postupak zaključivanja ovih ugovora dugo traje
  2. sporazum o potpisivanju UIDO postiže se samo kada su male razlike u poreskim zakonodavstvima dve zemlje.

U praski srećemo dva modela UIDO to su:

   a) Konvencija OECD – nacrt ove Konvencije sačinjen je još 1963. godine, potpuniji model 1977, a fleksibilniji 1992. godine.
   b) Konvencija UN – sačinjena je 1980. godne i to je najpogodniji model koji primenjuju u međusobnim odnosima razvijene zemlje i zemlje u razvoju.

 

Multilateralne mere su Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja tri ili više zemalja. U praksi ovakve konvencije zaključuju države koje su već uključene u neku ekonomsku integraciju i koje sa UIDO postižu, u stvari, još viši nivo međusobne ekonomske povezanosti. 

 

Srbija i UIDO

 

Kao i sve države i Srbija je zainteresovana za zaključivanje UIDO sa zemljama koje su njeni najznačajniji ekonomski partneri, ali i sa drugim državama i na taj način olakša sebi uključivanje u međunarodnu podelu rada.

Nakon zaključenja UIDO, Narodna skupština RS ratifikuje ove ugovore i oni postaju sastavni deo domaćeg poreskog zakonodavstva. Ovi ugovori obezbeđuju pravni preduslov za efikasniju i konkurentniju privredu i čije je privlačnijom za ulaganja stranih investitora. Model koji koristi Srbija je konvencija OECD.

Sadržina srpskog nacrta Ugovora:

  1. lica na koja se primenjuje – jedno lice rezident jedne države
  2. porezi na koje se UIDO primenjuje taksativno se navode porezi obe države koji imaju karakter poreza na imovinu i na dohodak
  3. opšte definicije – značajnih izraza npr. država ugovornica, nadležni organ, kompanija i sl.
  4. oporezivanje dohotka od nepokretne imovine – nacrt srpskog Ugovora kao i do sada zaključeni UIDO dohodak koji ostvari rezident države ugovornice od nepokretne imovine koja se nalazi u drugoj državi ugovornici pripada državi izvora, državi u koji se nepokretnost nalazi.
  5. Peto poglavlje Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja se odnosi na samo otklanjanje dvostrukog oporezivanja odnosno definiše način na koji se u državama potpisnicama rezident oslobađa plaćanja dela poreza odnosno celokupnog iznosa poreza.

Srbija ima potpisan UIDO sa 68 zemalja , najveći deo je naravno sa evrposkim zemljama. Interesanto je da je Kanada jedina zemlja američkog

kontinenta sa kojim imamo potpisan UIDO. U postupku je Ugovor sa Alžirom, pregovori sa Portugalom i Japanom su u toku. 

Miltilateral Instrument („MLI“) je Multilateralna konvencija koje je počela da se za Srbiju primenjuje od oktobra 2018.godine. Kao posledica MLI-a Srbija je u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice premeštanja dobiti do sada izmenila Ugovore sa Austijom, Velikom Britanijom, Litvanijom, Maltom, Francuskom, Finskom, Poljskom, Slovačkom, Slovenijom i s početka ove godine i sa Indijom.

 

Šta sve treba da sadrži zahtev za rezidentnost

 

… je regulisano Pravilnikom o postupku i načinu izdavanja i izgleda obrazaca potvrde o rezidentnosti objavljenom u „Službenom glasniku RS, broj 80/10 i 44/18 i dr. zakon)

 

Status rezidenta Republike Srbije, kod inostranog isplatioca prihoda, dokazuje se potvrdom na Obrascu POR-1 – Potvrda o rezidentnosti Republike Srbije i to za prethodnu/e godinu/e i tekuću godinu – na srpkom/engleskom i srpskom/francuskom jeziku.

 

Status rezidenta druge države sa kojom je zaključen UIDO, nerezident dokazuje kod domaćeg isplatioca prihoda, potvrdom o rezidentnosti overenom od strane nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident, na Obrascu POR-2 – Potvrda o rezidentnosti druge drzave sa kojom je zaključen ugovor i to za prethodnu/e godinu/e i tekuću godinu – na srpkom/engleskom i srpskom/francuskom jeziku.

 

Potvrdu o rezidentnosti, na osnovu podnetnog zahteva uz koji je priložena dokumentacija koju propisuje pravilnik, izdaje organizaciona jedinica Poreske uprave nadležna prema mestu sedišta, odnosno prebivališta, odnosno boravišta, podnosioca zahteva. 

 

Zahtev za izdavanje potvrde o rezidentnosti obavezno mora da sadrži:

– ime i prezime, odnosno naziv podnosioca zahteva

– adresu prebivališta, odnosno boravišta, odnosno sedišta podnosioca zahteva

– potpis podnosioca zahteva (fizičko lice, ondnosno odgovorno lice u pravnom licu, odnosno preduzetnik) overen pečatom pravnog lica, odnosno preduzetnika*

– navod da je potvrda o rezidentnosti potrebna za ostvarivanje prava iz ugovora o UIDO

– naziv države za koju se potvrda o rezidentnosti zahteva

– godina za koju se potvrda o rezidentnosti traži

– datum podnosenja zahteva

* Obaveza upotrebe pečata, prestala je da važi 1. 10. 2018. godine, danom početka primene člana 160. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 44/2018).

 

Domaća lica

Uz zahtev, domaće fizičko lice, prilaže sledeću dokumentaciju:

1) potvrdu o prebivalištu (original ili overenu kopiju originala), koja sadrži podatak od kada je to lice na prijavljenoj adresi, koju izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova koja, u danu podnošenja zahteva, nije starija od šest meseci;

2) uplatnicu (original), kao dokaz o uplati republičke administrativne takse u propisanom iznosu.

Ako domaće fizičko lice, pre isteka roka od šest meseci od dana podnošenja prethodnog zahteva, kod iste organizacione jedinice Poreske uprave nadležne prema mestu prebivališta podnosioca zahteva, podnese novi zahtev za izdavanje potvrde o rezidentnosti, uz zahtev (u kome navodi i da je prethodni zahtev podnet pre isteka roka od šest meseci) prilaže kopiju potvrde o prebivalištu iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

Ako se jednim zahtevom traži izdavanje potvrda o rezidentnosti za više domaćih fizičkih lica koja su zaposlena kod istog poslodavca, uz zahtev se dostavlja dokumentacija iz stava 1. za svako od tih lica.

 

Uz zahtev  domaće pravno lice, odnosno preduzetnik prilaže sledeću dokumentaciju:

1) izvod (original ili overenu kopiju originala) iz registracije kod Agencije za privredne registre ili drugog nadležnog organa koji, u danu podnošenja zahteva, nije stariji od šest meseci;

2) uplatnicu (original), kao dokaz o uplati republičke administrativne takse u propisanom iznosu.

Ako domaće pravno lice, odnosno preduzetnik, pre isteka roka od šest meseci od dana podnošenja prethodnog zahteva, kod iste organizacione jedinice Poreske uprave nadležne prema mestu sedišta podnosioca zahteva, podnese novi zahtev za izdavanje potvrde o rezidentnosti, uz zahtev (u kome navodi i da je prethodni zahtev podnet pre isteka roka od šest meseci) prilaže kopiju izvoda iz registracije kod Agencije za privredne registre ili drugog nadležnog organa.

 

Strana lica

 

Uz zahtev, strano fizičko lice (u daljem tekstu: stranac) prilaže sledeću dokumentaciju:

1) overenu kopiju strane putne isprave koja, u trenutku podnošenja zahteva, nije starija od šest meseci (sa važećom vizom u danu dužem od šest meseci za period za koji se potvrda o rezidentnosti izdaje);

2) odobrenje privremenog boravka u Republici Srbiji u trajanju dužem od šest meseci (original ili overenu kopiju originala), odnosno odobrenje stalnog nastanjenja u Republici Srbiji (original ili overenu kopiju originala), koje izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova koje, u danu podnošenja zahteva, nije starije od šest meseci;

3) potvrdu o prijavi boravišta (prebivališta) stranca (original ili overenu kopiju originala) koju izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova koja, u danu podnošenja zahteva, nije starija od šest meseci;

4) važeći ugovor o radu (original ili overenu kopiju originala) kojim je zasnovan radni odnos kod domaćeg poslodavca, odnosno važeći ugovor o upućivanju na rad u Republiku Srbiju (original ili overenu kopiju originala);

5) dokaz (original ili overenu kopiju originala) o pravu svojine, odnosno drugom stvarnom pravu na kući ili stanu;

6) uplatnicu (original), kao dokaz o uplati republičke administrativne takse u propisanom iznosu;

7) druge dokaze na zahtev nadležne organizacione jedinice Poreske uprave.

 

Ako stranac, u cilju ispunjenja uslova za sticanje statusa rezidenta Republike Srbije (dokazivanje centra životnih interesa u Republici Srbiji) kao dokaz, navodi i boravak članova njegovog porodičnog domaćinstva (bračnog druga i/ili dece) u Republici Srbiji, za ta lica prilaže dokumentaciju iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana, a za decu i potvrdu o pohađanju predškolske, školske, odnosno visokoškolske ustanove i sl

 

Primeri nekih od UIDO Srbije i 

Belorusije:

https://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/ugovori%20dvostruko%20oporezivanje/Belorusija.pdf

Grcke: 

https://www.mfin.gov.rs/wp-content/uploads/2019/09/Gruzija-Kombinovani-tekst-Multilateralne-konvencije-i-ugovora-o-izbegavanju-dvostrukog-oporezivanja.pdf

Estonije:

https://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/ugovori%20dvostruko%20oporezivanje/Estonia.pdf

Ukrajine:

https://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/ugovori%20dvostruko%20oporezivanje/Ukrajina.pdf

Holandije:

https://www.mfin.gov.rs/wp-content/uploads/2019/09/Holandija-Kombinovani-tekst-Multilateralne-konvencije-i-ugovora-o-izbegavanju-dvostrukog-oporezivanja.pdf

Indije:

https://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/ugovori%20dvostruko%20oporezivanje/Indija.pdf

 


17 novembra, 2020
medjunarodno-poresko-planiranje.jpg

Složenost donošenja odluka gde investirati, načini finansiranja, načini obavljanja poslovanja, modaliteti vraćanja ili prebacivanja dobiti, poreski podsticaji i poreske posledice su dileme u čijem razrešenju mogu da pomognu poreski savetnici. Dvostruko oporezivanje i sukob poreskih zakona mogu da budu toliko kompleksni, da je pomoć stručnjaka u njihovom rešavanju nezamenljiva.

 

Zašto dolazi do sukoba poreskih zakona?

 

Današnji savremeni ekonomski svet karakteriše velika otvorenost nacionalnih granica jer je to osnovni uslov današnjeg ekonomskog razvoja. Otvorenost nacionalnih granica znači ustvari postojanje četiri osnovne slobode: slobodu kretanja ljudi, slobodu kapitala, slobodu kretanja dobara i sloboda kretanja usluga.

              Potreba za povećanjem zarade povećala je i mobilnost ljudi, kretanje dobara i usluga, kapitala i nametnula pitanje poreskih obaveza po osnovu posedovanja imovine, ali i ostvarivanju dohotka, prihoda i dobiti. Pitanje nastanka poreskih obaveza, odnosno mogućnost da se ista zarada ili imovina istovremeno oporezuju u dvema različitim teritorijalnim jedinicama ili dve različite zemlje je dovela do pojave dvostrukog pravnog oporezivanja. Posledica mobilnosti ljudi, kapitala, dobara i usluga dovela je do sukoba poreskih zakona, a sukob poreskih zakona do pojave dvostrukog pravnog oporezivanja. Kao i svaki sukob, tako i ovaj nastaje zbog nepostojanja pravila ili načela koja regulišu suverenitet države po pitanju poreza. Jedini izuzetak odnosi se na princip eksteritorijalnosti po osnovu poreskih privilegija diplomatsko-konzularnog osoblja.

 

Kada dolazi do sukoba poreskih zakona?

 

        Za poimanje dvostrkog pravnog oporezivanja nije dovoljno znati zašto već i kada dolazi do sukoba poreskih zakona, a dolazi u tri slučaja:

1. sukob neograničene i ograničene poreske obaveze

2. sukob dve neograničene poreske obaveze

3. sukob dve ograničene poreske obaveze

        Sukob neograničene i ograničene poreske obaveze nastaje kada zemlja rezidenstva oporezuje svoje rezidente za imovinu ili dohodak van njene rezidentnosti, a zemlja gde je dohodak ostvaren ili na čijoj teritoriji se nalazi imovina oporezuje nerezidente.

        Drugi slučaj je sukob dve neograničene poreske obaveze i nastaje kako jedna država primenjuje kao neograničenu obavezu državljanstvo, a druga rezidenstvo ili ako obe primenjuju rezidenstvo.

              Treći slučaj je sukob poreskih zakona koji nastaje kada dve države primenjuju kao odlučujuću činjenicu izvor dohotka odnosno dobit.

 

Poreski obveznici i poreske vlasti

 

        Dvostruko pravno oporezivanje je situacija u kojoj pravno ili fizičko lice postaje poreski obveznik i oporezuje se istim porezima za isti period od strane dve poreske vlasti. Do dvostrukog pravnog oporezivanja dolazi zbog sukoba poreskih zakona, a do sukoba poreskih zakona dolazi kada je poreski obveznik povezan sa poreskom vlašću kroz:

1. državljanstvo

2. rezidentnost

3. izvor dohotka (dobiti)

        Državljanstvo i rezidentnost nose personalni karakter, a izvor dohotka odnosno dobit je ekonomskog karaktera. Princip državljanstva se retko koristi, odnosno samo ga koriste SAD i Filipini kao odlučujuću činjenicu za utvrđivanje poreske vlasti.

        Rezidenstvo dovodi do neograničene ili pune poreske obaveze. Poreski obveznici se oporezuju u skladu sa svojim dohotkom dobiti ili imovinom.

        Izvor dohotka (dobit) dovodi do ograničene poreske obaveze, jer se oporezuje samo dobit ili imovina koji su ostvareni ili se nalaze na teritoriji te države.

              Pod rezidenstvom u poreskom smislu smatra se stalno ili privremeno fizičko prisustvo nekog fizičkog ili pravnog lica na određenoj teritoriji. Fizičko lice je rezident neke države ako na teritoriji neke države ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa ili na teritoriji neke države, neprekidno ili sa prekidima boravi 183 ili više dana u toku jedne kalendarske godine. Pravno lice je rezident neke države, ako je osnovano, ili ima sedište stvarne uprave i kontrole na teritoriji jedne zemlje. Pravno lice je nerezident ako ostvaruje dobit na teritoriji druge države preko stalne poslovne jedinice.

 

Kolizione norme

 

        U sukobu poreskih prava na međunarodnom nivou primenjuje kolizione norme kojima se određuje nosilac poreskog prava. Razgraničenje se najčešće zasniva na rezidentnosti, sto znači da država koje je poreski obveznik rezident ima prioritet u oporezivanju. Kolizione norme se primenjuju samo na određene delove dohotka, dobiti ili imovine, nikada na celu kategoriju dohotka, dobiti ili imovine. Ovim normama se delovi kategorije dohodka, dobiti i imovine prepuštaju oporezivanju:

1. ili zemlji rezidenstva

2. ili zemlji izvora

3. ili se oporezivanje deli između dve države.

Na ovaj način se sprečava dvostruko oporezivanje, odnosno, mogu se preduzeti metodi za tzv. eliminaciju dvostrukog oporezivanja. U stvari, kolizione norme su unilatralna (u vidu zakona) ili bilateralna (ugovori između dve države) pravila kojima se utvrđuje koja država ima ovlašćenje za oporezivanje.

 

Virtuelno dvostruko oporezivanje

 

        Postoji još jedan oblik međunarodnog pravnog dvostrukog oporezivanja a to je virtuelno. Virtuelno međunarodno dvostruko oporezivanje se može desiti u situacijama u kojim ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja državi ugovornici daje pravo oporezivanja nekog dohotka, a ta država to svoje pravo ne koristi dok, u isto vreme druga, država iz ugovora, takođe oporezuje isti dohodak. Propisi nekih zemalja, poput kantonalnih propisa u Švajcarskoj, zabranjuju virtuelno dvostruko oporezivanje, ali međunarodno poresko pravo dozvoljava virtuelno međunarodno pravno dvostruko oporezivanje. Njegovo otklanjanje zavisi od izabranog metoda za otklanjanje dvostrukog oporezivanja.

               

Tim Kreativnih Finansija je otvoren za sve vrste saveta o međunarodnom poreskom planiranju.

 

 


10 novembra, 2020
3-copy.jpg

Kako se obračunava porez na dobit pravnih lica, a kako porez na dohodak građana? Koji su prihodi oslobođeni poreza na dobit i koje poreske podsticaje i olakšice zakonodavac u Srbiji omogućava pravnim licima? Koje sve poreze su dužni da plaćaju građani Srbije i da li su i nerezidenti obavezni da plaćaju porez Srbiji? Ova pitanja razmatramo u tekstu koji detaljno sumira poresko zakonodavstvo Republike Srbije.

 

Poreski sistem savremenih država sadrži više poreskih oblika, koji su različiti po prirodi i dejstvu, pa se moraju grupisati po nekim osobinama. 

 

  • DIREKTNO OPOREZIVANJE – Poreska snaga se manifestuje putem imovine i dohotka i to je direktno ispoljavanje poreske sposobnosti. Oporezivanje ovih izvora, bilo bi direktno oporezivanje: porez na dohodak, porez na prihode, porez na dobit, porez na imovinu, porez na kapitalne dobitke, porez na nasleđe 
    • Osobine direktnih poreza: relativna stabilnost, pravednost, neelastičnost, ne postoji opšta obaveza za sve, troškovi ubiranja poreza su relativno visoki, neugodni su za poreske obveznike jer se direktno naplaćuju iz dohotka. 

 

  • INDIREKTNO OPOREZIVANJE – Kada se poreska snaga manifestuje trošenjem dohotka, tada se javljaju indirektni porezi: opšti porez na promet, akcize, carine, fiskalni monopoli, porez na kapitalne i finansijske transakcije i sl. 
    • Osobine indirektnih poreza: elastičnost im je velika, obaveznost plaćanja je sve više izražena, ugodniji su za poreskog obveznika jer ih on samo indirektno oseća kroz cene robe i usluga, dovoljnosti i izdržljivost, nesocijalnisu – plaćajuih svi i lako se prevaljuju). 

 

Sledi rezime pojedinih poreskih kategorija koje postoje u Srbiji: Porez na dobit i Porez na dohodak grđana 

 

 

POREZ NA DOBIT PRAVNIH LICA

 

Oporezivanje pravnih lica u Srbiji regulisano je Zakonom o porezu na dobit pravnih lica  (poslednjim izmenama od 2019.) i podzakonskim aktima koje donosi Ministarstvo finansija. 

 

Poreski obveznici 

Poreski obveznik poreza na dobit pravnih lica je privredno društvo, odnosno preduzeće, odnosno drugo pravno lice koje je osnovano radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Poreski obveznik je i zadruga koja ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. Poreski obveznik je, u skladu sa ovim zakonom, i drugo pravno lice koje nije osnovano radi ostvarivanja dobiti, već je u skladu sa zakonom osnovano radi postizanja drugih ciljeva utvrđenih u njegovim opštim aktima, ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu (u daljem tekstu: nedobitna organizacija).

Poreski obveznik je rezident Srbije koji podleže oporezivanju dobiti koju ostvari na teritoriji Srbije i izvan nje. Rezidentni obveznik je pravno lice koje je osnovano ili ima mesto stvarne uprave i kontrole na teritoriji Srbije.

Nerezident Srbije podleže oporezivanju dobiti koju ostvari poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi na teritoriji Republike na način propisan ovim zakonom, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. Nerezidentni obveznik je pravno lice koje je osnovano i ima mesto stvarne uprave i kontrole van teritorije Republike.

Poreska stopa 

Stopa Poreza na dobit je 15%.

 Poreska osnovica

Oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (u daljem tekstu: MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI), odnosno međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSFI za MSP) i propisima kojima se uređuje računovodstvo, na način utvrđen ovim zakonom. 

Prihodi oslobođeni poreza na dobit

Sledeće vrste prihoda su oslobođene od plaćanja poreza na dobit:

  • Prihod koji rezidentni obveznik ostvari po osnovu dividendi i udela u dobiti  
  • Prihodi od kamata na obveznice i druge hartije od vrednosti koje izdaju Vlada Srbije, opštine i Narodna banka Srbije, 
  • Prihodi nastali po osnovu neiskorišćenih dugoročnih rezervisanja koja nisu bila priznata kao rashod u poreskom periodu u kom su izvršena 

Usklađivanje rashoda

Za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju se rashodi u iznosima utvrđenim bilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, kao i propisima kojima se uređuje računovodstvo, osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja.  

Međutim, Zakon o porezu na dobit  predviđa da se određeni troškovi ne priznaju na teret troškova ili se priznaju do određenog iznosa. 

  • Troškovi koji se ne priznaju

Troškovi koji se ne mogu dokumentovati, pokloni i prilozi dati političkim organizacijama, poklon povezanom pravnom licu, novčane kazne koje izriče nadležni organ, ugovorne kazne i penali. 

Kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina, zatezne kamate između povezanih lica…

  • Amortizacija

Amortizacija stalnih sredstava (sredstva čije je vek trajanja duži od jedne godine), osim nematerijalne imovine, priznaje se kao rashod. Stalna sredstva se razvrstavaju u pet grupa sa stopama poreske amortizacije u rasponu od 2,5% do 30%. 

 

Kao rashod u poreskom bilnasu do određenog limita se priznaju sledeći troškovi: 

  • Troškovi za zdravstvene, naučne, obrazovne, humanitarne, verske, ekološke i sportske svrhe oporezuju se do 5% ukupnog prihoda
  • Troškovi za kulturne svrhe oporezuju se do 5% ukupnog prihoda
  • Troškovi reprezentacije, do 0,5% ukupnih prihoda
  • Članarina koja se isplaćuje privrednim komorama i drugim udruženjima (osim političkim strankama), do 0,1% bruto prihoda.

 

Poreski podsticaji i olakšice 

  • Podsticaji za ulaganja u osnovna sredstva i zapošljavanje najmanje 100 novih lica. Poreski odmor za velike investitore: kompanije koje ulože najmanje milijardu dinara (približno 8,5 miliona EUR) i zapošljavaju trajno najmanje 100 ljudi, imaju pravo na poreski odmor od 10 godina 
  • Podsticaji za ulaganja u novoosnovana privredna društva koja obavljaju inovacionu delatnost 
  • Poreska olakšica – priznavanje troškova istraživanja i razvoja u dvostrukom iznosu
  • Poreska olakšica – izuzimanje kvalifikovanih prihoda iz poreske osnovice

 

Porez na kapitalnu dobit nerezidenata 

Na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica, drugog nerezidentnog pravnog lica, fizičkog lica, nerezidentnog ili rezidentnog ili od otvorenog investicionog fonda, na teritoriji Srbije, po osnovu kapitalnih dobitaka nastalih obračunava se i plaća porez po rešenju po stopi od 20% ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. 

 

Porez po odbitku 

Sva pravna lica u Srbiji imaju obavezu plaćanja poreza po odbitku za primljene usluge, tj. na naknade koje nerezidentna pravna lica – pružaoci usluga ostvaruju od rezidentnih. 

Srbija utvrđuje 20% poreza po odbitku na dohodak nerezidentnih pravnih lica ostvarenih od srpskih pravnih lica i plaća se na: 

  • dividende / udeo u dobiti, 
  • kamata 
  • autorskih i srodnih prava 
  • naknade od zakupa i podzakupa 
  • prihodi od zabavnih, sportskih, umetničkih i sličnih predstava koji nisu bili predmet poreza na dohodak 
  • prihodi od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih pravnih i poslovnih usluga 

Zakonska stopa od 20% može se izbeći primenom odgovarajućeg ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanju („UIDO“). 

Specifična poreska stopa po stopi od 25% odnosi se na plaćanja izvršena stanovnicima jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom (tj. Poreskim oazama) u odnosu na tantijeme, prihod od kamata, zakup / najam i naknade za usluge. 

 

Nerezidentno pravno lice može biti obveznik ovog poreza, i to po stopi od 20% po osnovu ostvarenih kapitalnih dobitaka, prihoda koje ostvari od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike Srbije i po osnovu svih gorenavedenih prihoda koji su ostvareni po osnovu namirenja potraživanja u postupku izvršenja, odnosno u svakom drugom postupku namirenja potraživanja. Zakonska stopa od 20% može se izbeći primenom odgovarajućeg ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanju („UIDO“).

 

Ostali porezi 

Akciza – Obaveza o akcizama nastaje u trenutku kada se akcizni proizvod proizvodi ili uvozi. Odlaganje odgovornosti za akcize moguće je ostvarivanjem prava na držanje registrovane akcize i / ili carinskog skladišta. 

Porez na imovinu – Ako poreski obveznik vodi knjige, porez na nekretnine naplaćuje se po fiksnoj stopi koja ne može biti veća od 0,40%.

Porez na prenos aposloutnih prava se obračunava na prenos stvarnih prava nad nekretninama, prava intelektualne svojine, vlasništvo nad polovnim vozilima, plovilima i vazduhoplovima (osim u vlasništvu države), te na pravo korišćenja građevinskog zemljišta. Ugovorena cena koristi se kao poreska osnova, osim ako se utvrdi da je niža od tržišne (u tom slučaju se koristi tržišna cena). Nakon utvrđivanja poreske osnovice primenjuje se poreska stopa od 2,5%. 

 

POREZ NA DOHODAK GRAĐANA 

 

Oporezivanje fizičkih lica u Srbiji regulisano je Zakonom o porezu na dohodak građana (poslednjim izmenama od 2020.) i podzakonskim aktima koje donosi Ministarstvo finansija. 

Poreski obveznik

Prema srpskom Zakonu o porezu na dohodak građana, fizičke osobe smatraju se srpskim poreznim rezidentima ako:

  • ima prebivalište u Srbiji ili ima centar svog poslovanja i vitalnih interesa u Srbiji, ili
  • neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.  ili 
  • lice upućeno u inostranstvu radi obavljanja posla za diplomatska ili konzularna odeljenja Srbije, međunarodne organizacije, u toku perioda obavljanja delatnosti. 

Obveznik poreza na dohodak građana je i fizičko lice koje nije rezident (nerezident) za dohodak ostvaren na teritoriji Republike. Dohotkom se smatra dohodak koji fizičko lice ostvari po osnovu rada koji obavlja na teritoriji Srbije i korišćenja ili raspolaganja pravom na teritoriji Srbije.

Propisano je oslobađanje od oporezivanja dohotka poreskog obveznika nerezidenta, koji u Republici Srbiji provede do 90 dana u roku od 12 meseci, ukoliko je takav dohodak ostvaren od nerezidentnog nalogodavca koji ne obavlja delatnost, odnosno aktivnosti na teritoriji Srbije. 

Izbegavanje dvostrukog oporezivanja 

Ako obveznik – rezident Srbije ostvari dohodak u drugoj državi, na koji je plaćen porez u toj državi, na račun poreza na dohodak građana utvrđenog prema odredbama ovog zakona odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dohodak plaćenog u toj državi. 

Oporezivi prihod 

Vrste oporezivog dohotka i primenjive stope poreza na dobit su sledeće: 

  • prihod od zaposlenja (10%) 
  • prihodi od poljoprivrede i šumarstva (10%) 
  • prihodi od nezavisnih aktivnosti (10%) 
  • prihod od autorskih prava, prava koja se odnose na autorska prava i industrijska prava (20% stopa sa stvarnim / standardnim odbitkom troškova)
  • prihodi od kapitala – kamate, dividende (15%)
  • prihodi od nepokretne imovine (20% sa stvarnim / standardnim odbitkom troškova) 
  • kapitalni dobici (15%) 
  • ostali prihodi – sportisti, igre na sreću, zakup pokretne imovine itd. (20% sa stvarnim / standardnim odbitkom troškova), osim prihoda od ličnog osiguranja (poreska stopa je 15%)

 

Prihodi od zaposlenja

Porez na zarade 

Poreski obveznik je zaposleni, ali poslodavac je odgovoran za obračun i plaćanje poreza na dohodak u ime svojih zaposlenih. 

Poreska osnovica je ostvarena odn. Isplaćena zarada, uključujući regres. 

 

Godišnji porez na dohodak građana

Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, i to:

  1. rezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike i u drugoj državi;
  2. nerezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike.

Godišnji porez se plaća po stopi od:

  • na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade – 10%; 
  • na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade – 10% na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade + 15% na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade 

Poreska oslobađanja – naknade za dolazak i odlazak sa posla, dnevnice za službena putevovanja u zemlji i inostranstvu…

Poreske olakšice – za zapošljavanje lica sa invaliditetom…

 

Neoporezivi prihod 

Određeni zakonski dodaci, kao što su dodatak za život sa invaliditetom, nadoknade za nezaposlene, nadoknada za roditeljstvo, zdravstveno osiguranje, državne penzije, otpremnine (u određenim granicama) i slično, oslobođeni su od poreza na dodatu vrednost. 

 

Oporezivanje nerezidenata 

Nerezidenti su samo oporezovani porezom na dohodak ostvaren u Srbiji. 

Ugovori o dvostrukom oporezivanju između zemalja Srbije i prebivališta emigranata mogu ograničiti pravo Srbije na porez ili ponuditi olakšice za dvostruko oporezivanje određenih vrsta dohotka. Ugovori o dvostrukom oporezivanju predviđaju rešavanje sporova o poreznim rezidencijama, tj. situacije u kojima se prema lokalnim pravilima odnosnih zemalja osoba smatra poreskim rezidentom obe zemlje. U određenim slučajevima naknada nerezidenata koji rade u diplomatsko-konzularnim predstavništvima ili međunarodnim organizacijama u Srbiji nije oporeziva. 

 

Promene u porezu na dohodak građana u Srbiji 2020 

Poreska osnovica za građane Srbije koji žive u inostranstvu

Novi član zakona koji predviđa da se osnovica poreza na zarade novog poreskog obveznika smanji za 70% u periodu od 5 godina od dana zaključenja stalnog ugovora o radu sa poslodavcem. Pravo na smanjenje osnovice za novog poreskog obveznika imigranata ostvariće nezavisno od promene poslodavca, ako su ispunjeni određeni uslovi. Navedena poreska olakšica odnosi se pre svega na novoangažovana lica, starija od 40 godina, koja su u prethodnom periodu boravila van teritorije Srbije, pre svega u svrhe obrazovanja ili stručnog usavršavanja. 

Oslobađanje za osnivače start-up kompanija

Predviđen je novi član koji se odnosi na oslobađanje od plaćanja poreza na zaradu osnivača koji su zaposleni u novoosnovanoj kompaniji koja obavlja inovativnu poslovnu delatnost. Oslobađanje od poreza može se primeniti na mesečnu zaradu do 150.000 dinara za osnivača, u periodu od 36 meseci od datuma osnivanja kompanije. Oslobađanje od poreza može dobiti poslodavac koji je osnovan zaključno sa 31. decembrom 2020. godine. 

 

Porez na zaradu za kvalifikovane novozaposlene

Propisano je da poslodavac koji zaposli kvalifikovanog novog radnika ima pravo na oslobađanje od obračunatih i zadržanih poreza na platu isplaćenu do 31. decembra 2022. 

Predviđeno je da se poreski odbitak primenjuje na sledeći način: 

  • 70% poreza na zarade plaćenog u periodu od 1. januara do 31. decembra 2020 .
  • 65% poreza na zarade plaćenog od 1. januara do 31. decembra 2021; i 
  • 60% poreza na zarade plaćenog između 1. januara i 31. decembra 2022. godine. 

 

Uvedena je i mogućnost paušalnog oporezivanja za poreske obveznike koji obavljaju djelatnosti iz oblasti računovodstva, knjigovodstva, revizije i poreskih savjetodavnih poslova. 


10 novembra, 2020
Minimizing-tax-payments-in-Europe-will-become-more-difficult-2.png

Međunarodni dan računovodstva ili svetski dan računovodja, obeležava se širom sveta svake godine kako bi se odalo priznanje računovodstvenom esnafu. Računovođe rade izuzetno izazovan i stresan posao koji vrlo malo ljudi želi da radi. Danas složene poslovne strukture iziskuju visokokvalitetni rad računovođa koji se nose sa svakondevnim izazovima poput poboljsanja odgovornosti, upravljanja, uskladjivanja kako bi olakšali nesmetano poslovanje.

Dakle, za sve nas računovođe, koji katkad radimo do kasnih sati za mesečno ili kvartalno ili godišnje izveštavanje, ovo je dan koga proslavljamo u čast našeg uloženog truda i za našu predanost pofesiji.

Kažu da je razvoj svake profesije određen stepenom znanja o istoriji, a šta mi znamo o istoriji računovodstva? Da li ste ikada pomislili kakve veze može da ima jedan Leonardo da Viči sa računovođama? Ili kako se ljudi u drevnoj Mesopotamiji imali dobro pamćenje da znaju koliki im je prirast žita i stoke? Ili žašto je Šampolionovo tumačenje egiptskih hijeroglifa bilo značajno i za razvoj računovodja?

Istorija kaže da su prve računovođe radile u drevnoj Mesopotamiji belžeći prirast žita i stoke, neki su pak radili u hramovima i evidentirali plaćanje poreza verskim vlastima. Šampolionovim tumačenjem egiptskih hijeroglifa došlo se do saznanja da su drevni egipćani uz pomoc brojeva i slika na glinenim polčama vodili poreske evidencije. Kod starih Grka pojavljuje se novac u obliku kovanica i time potreba za hronološkim zapisima transakcija. Grci su koristili dva registra efemeride (časopis) i trapezitike (knjigu racuna). Rimljani su ovu grčku prasku pozajmili i preformulisali na: Codex accepti et expensi i Codex rationum domesticorum što bi značilo da je prvi kod veza sa časopisom, a drugi cod je preteča glavne knjige. Tokom srednjeg veka nije se mnogo toga promenilo, sporadični slučajevi u Engleskoj koji su uslovljeni održavanjem poseda i evidencijom invetara i proizvoda.

Pred kraj XV veka čuveni Leonardo u jednoj od svojih beležaka zapisuje spisak stvari koje treba da uradi i tu između ostalih obaveza zapisuje sebi „da nauči množenje iz korena od majstora Luke“. A majstor Luka je bio mađioničar, profesor matematike, ljubitelj pazli, šahovski majstor obrazovan za trgovca. Majstor Luka Paćoli (Luca Pacioli) se smatra najpoznatijim računovođom, ocem dvostrukog knjiženja i ako ga on nije izmislio. Dvostruko knjiženje, poznatije kao „venecijanski stil“ počeo je da se koristi kada su venecijanci napustili rimski sistem pisanja brojeva i prihvatili arapske brojeve. Vrlo je verovatno da su ideju o dvojnom knjiženju peuzeli iz islamskog sveta, ili čak još i dalje iz Indije, bilo kako bilo razvoj trgovine u italijanskim gradovima-državama nametnu je upotrebu „venecijanskog stila“ koji je mogao da prati zamršenu mrežu finansijskih transakcija. Dvostruki unos kao način za prikazivanje poslovnih transakcija jedna je od najvažnijih kategorija računovodstva od tog „vencijanskog stila“ do danas stano se koristi u bilansu stanja. Do majstora Luke Pećolija dvostruki unos je bio apstraktna kategorija, njegovo delo iz 1494. „Rasprava o evdencijam i zapisima“ smatra se osnovom računovodstva. Ime Luke Paćolija može se staviti u istu ravan sa da Vičijem, sa Kopernikom, Kolumbom jer metod obračuna trgovinskih operacija dvostrukim unosom u računovodstvu se koristi skoro pet vekova. U današnjim savremenim uslovima automatizacije i kompjuterizacije, vrlo je važno da svi koji radimo u oblasti računovodstva razumemo suštinu i značenje bilansa stanja, svaka činjenica ekonomskog života mora biti potvrđena u računovodstvenim koordinatama, čije su ose: debit – kredit.

Prve profesionalne organizacije računovođa organizovane su 1854.godine u Škotskoj kao „Edinbuško društvo računovođa“, naša profesija je nastavila da raste o razvija se i 1887. pokrenut je Američki institut ovlašćenih javnih računovođa. Međunarodni dan računovodstva odaje priznanje računovođama, a započet je u čast fra Luke Bartolomea de Paćolija koji je 10. novembra 1494.godine, samo 25 godina od pronalaska Gutembergove štamparije objavio kapitalno delo „Summa de arithmetica, geometria, proportioni i proportionalitau prevodu „skupljeno znanje o računanju, geometriji, proporciji i proporcionalnosti.

Dan računovođa prvi put se slavio 1972. godine kao „Dan računovodstvene karijere“ a od 1976. naziv je preinačen u „Dan računovodstva“. Prepoznavanje i uvažavanje ove profesije veoma je važno za održivost i produktivnost svakog privrednog subjekta, ova profesija kontroliše finansije kako bi svako preduzeće moglo efikasnije da posluje i donosi prihode, profesija koja je vrlo lojalna, zato oni koji prepoznaju njihov rad, neće požaliti. A nama drage kolege, računovođe, ostaje da kada pogledamo zagonetni osmeh Mona Lize pomislimo kome li se to bilasu osmehuje stanju ili uspehu?

Vaš CF Team


19 oktobra, 2020
Besplatne-konsultacije.jpg

Besplatne konsultacije za sve one koji su imali priliv u ili iz inostranstva

Poreska uprava Republike Srbije je na osnovu raspoloživih podataka o uplatama iz inostranstva i poređenja tih podataka sa podnetim poreskim prijavama utvrdila visoku stopu nepoštovanja poreskih propisa. Zato je Poreska uprava na zvaničnom sajtu pozvala na samoinicijativno prijavljivanje fizičkih lica koja su ostvarila prihode u inostranstu ili iz inostranstva, a nisu u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana taj prihod prijavili u roku, da to učine samoinicijativno kako bi izbegli prekršajnu odgovornost.

Prevodioci, konsultanti, IT stručnjaci, grafički dizajneri i ostali dizajneri, online časovi stranih jezika, usluge promocije i druge vrste usluga kao i svi Vi koji ste novac dobijali iz inostrastva, nalazite se u grupi onih na koje se ovaj poziv Poreske uprave odnosi.

Tako da ukoliko ste kao fizičko lice imali prilive u ili iz inostranstva po osnovu neke delatnosti, a niste obračunali porez (i doprinose ako niste po nekom osnovu socijalno osigurani) i podneli poresku prijavu u zakonskom roku od 30 dana tu smo za konsultacije, obračun i optimizaciju poreza za prošli i za naredi period.

Molimo vas da nas kontaktirate za više informacija.

Vaš CF team.


11 septembra, 2020
Why-accounting-is-secret-ingredient-of-a-business_SRB.jpg

Sigurno ste bar jednom u životu poželeli da pokrenete startup, da registrujete svoje preduzeće i uplivate u preduzetničke vode. Nema ništa lepše od momenta kada se sve kockice poklope i kada svoje iskustvo, znanje i umeće možete pretočiti u celinu zvanu firma. 

Svesni smo svi da put preduzetnika nije ni malo lak, da postoji gomila prepreka. Pozitivna stvar je ta da i pored svih stresnih situacija, ipak postoji svetla tačka koju možemo iskoristiti.
Pored gomile besplatnih alatki, saveta stručnjaka i sopstvene intuicije, ne smemo zanemariti jednu oblast koja igra veoma važnu ulogu prilikom pokretanja sopstvenog business-a.
Ta uloga pripada ni manje ni više Vašem budućem računovođi. 

Računovodstvene usluge bitan su faktor prilikom otvaranja firme, koji najčešće nesvesno zanemarujemo. Zašto se to dešava? Zato što smo zaokupljeni birokratijom, strahovima, entuzijazmom i ostalim pratećim tehnikalijama koje se javljaju. Upravo iz tog razloga, može se desiti da zaboravimo pravi opis posla jednog računovođe.
Posmatrajmo to ovako – za sve nas računovodstvene usluge su potreba i obaveza…nije velika greška, ali šta nama treba od računovođe prilikom pokretanja business-a? Treba nam spona između nas i naših poslovnih saradnika (u ovom slučaju bankara i pravnika). 

Dakle, bitan je ugao gledanja i bitna je Vaša potreba u datom momentu.
Stvar je vrlo jednostavna, firma bez računovodstva nije potpuna, bilo da ste na početku ili ste već duže vreme u samostalnim vodama.
Tim Kreativnih Finansija se uvek trudi da odgovori na sva pitanja klijenata. Upravo iz tog razloga, svojim klijentima uvek ističemo da su računovodstvene usluge tajni sastojak svakog uspešnog poslovanja.
Važno je da svoje ideje i planove naglasite svom knjigovođi kako bi u svakom momentu mogli da donosite ispravne poslovne odluke.
Ono što volimo da napomenemo jeste da svaki business ima svoj paket, odnosno nisu sve računovodstvene usluge za svako pravno lice.
Vrlo je važno da imate mogućnost izbora, zato smo i kreirali čak 4 vrste paketa i verujemo da svaki od njih čeka svog klijenta.
Za sve ostale informacije Vam stojimo na raspolaganju.
Kreativne Finansije, jer igramo u istom timu.