U predthodnim tekstovima pisali smo o složenosti Zakona o porezu na dohodak građana i tome koliko i koje sve prihode su obuhvatćene ovim zakonom. Među vrlo značajnim prihodma se smatra i prihod od samostalne delatnosti. Poresko zakonodavstvo Srbije je pitanje bavljenja samosatalnom delatnošću rešilo kroz mogućnost da se preduzetnici opredele na paušalno oprezivanje ili oporezivanje prema stvarno ostvarenom prihodu.
Porez na dohodak građana je u poreskom sistemu Srbije regulisan Zakonom o porezu na dohodak građana. Ovim zakonom utvrđuje se način i postupak oporezivanja fizičkih lica koja ostvaruju dohodak. Svedoci smo da je ovaj poreski oblik jedan od najsloženijih za razumevanje ne samo nerezidenata već i samih rezidenata Srbije.
Novine koje se odnose na sasatavljanje i predaju finansijskih izvštaja za poslovnu 2022. godinu nalaze se u članu 16. stav 1. Zakona. Naime tu je uređeno da se vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja za pravno lice, odnosno preduzetnike može poveriti ugovorom u skladu sa zakonom, pravnom licu ili preduzetniku, koji je upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga...
Ukoliko je razlog oduzimanja PIB-a poreski dug kao što to i jeste najčešći slučaj, potrebno je najpre izvršiti uvid u strukturu dugovanja, radi provere da li su određena potraživanja zastarela ili su pogrešno knjižena, pa u skladu sa time podneti i odgovarajuće zahteve nadležnoj filijali poreske uprave.
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Pravilnikom o poreskom identifikacionom broju i Pravilnikom o dodeli poreskog identifikacionog broja pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za čiju je registraciju nadležna Agencija za privredne registre, propisani su pojam PIB-a, njegovo korišćenje u postupku i dokumenta u koja se unosi, obveznici koji su dužni da imaju PIB, postupak, način i rokovi određivanja PIB-a, kao i razlozi za oduzimanje PIB-a.
Narodna skupština Republike Srbije je u decembru 2019.godine usvojila izmene i dopune Zakona o prezu na dohodak građana kojim se uvodi, između ostalog, i test samostalnosti preduzetnika. Jedan o ciljeva ove izmene, pomenutog Zakona, je da se napravi razlika između “nesamostanolog“ preduzetnika i “samostalnog“ i to tako što će prihod “nesamostanolog“ preduzetnika ostaven od usluga koje pruža neformalnom poslodavcu oporezovati po višim stopama u odnosu na prihod od samostalne delatnosti koje “samostalan“...
svi oni koji su svesni da bez obzira što se bave jednom poslovnom aktivnošću, moraju je pravno definisati i najpodobniji oblik za to je odlučiti se biti preduzetnik. Naravno ovo uz pretpostavku da su prošli tri ključne pretpostavke svake biznis ideje: izvodljivost, poželjnost i isplativost. Sam postupak registracije se odvija kod nadležne Agencije za privredne registre (skraćeno APR) i od 2018. godine to se može uratiti i elktronski.
Zarada zaposlenih je izazov sa kojim se susreću svi poslodavci, jer sa jedne strane to je odnos poslodavca sa svojim zaposlenim, ali i poslodavca sa državom. Zakon o radu reguliše odnos izmešu poslodavca i zaposlenog s jedne strane i Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju između poslodavca i države,
Jednako kao što postoje uslovi koji se moraju ispuniti da bi se stekao status preduzetnika paušalca, tako postoje uslovi kojih se morate pridržavati da bi ste ostali u tom statusu. Prvi uslov odnosi se na godisnji prihod, a drugi na ukupni promet u kontinuitetu od godine dana. Prvi limit je 6 miliona, drugi 8 miliona i ulazak u sistem PDV-a.
Preduzetnici koji ispunjavaju uslove da porez na prihode od samostalne delatnosti plaćaju u paušalnom iznosu najkasnije do 31.10. tekuće godine, za naradenu godinu podnose zahtev za paušalno oporezivanje elektronski preko portala Poreske uprave.
